Диван пораст на једном лепом острву

НЕМА сумње да су посетиоци Тајвана импресионирани бујном тропском вегетацијом на овом острву. Прелепе зелене младице пиринча постају златасте у време жетве. Планинске обронке прекривају густе, раскошне шуме. Насупрот пренатрпаним градовима стоје планине и поља прекривена бујним зеленилом која представљају изузетно пријатан призор. Управо је то видео први посетилац са Запада, што га је и навело да острву да име Иља Формоза, то јест „Острво лепоте“.

Да, Тајван је веома лепо, али мало острво — дугачко је само 390 километара, а на свом најширем делу има око 160 километара. Већи део острва прекривен је високим планинама. Једна од њих, Ју Шан (планина Морисон) виша је од планине Фуџи у Јапану или Кукове планине на Новом Зеланду. Планине у централном делу острва окружене су уским приобалним равницама које се пружају до мора и врве од вредних тајванских становника, чији је број сада већи од 22 милиона.

Другачији пораст

Међутим, на Тајвану постоји другачија, све очигледнија врста пораста — духовне природе. Он се огледа у ревности коју показују млади и стари када упознају истинитог Бога Јехову. Заиста је задивљујуће посматрати како се повећава број особа које ревно учествују у помагању другима да упознају Јехову и његову намеру.

Због већег броја објавитеља, неопходно је проширење. У децембру 1990. године, купљено је једно имање ради изградње веће подружнице Јеховиних сведока. Некадашњи објекти подружнице који су се налазили у Тајпеју постали су мали да би се надгледала активност 1 777 објавитеља Краљевства. Након неколико година вредног рада локалних и међународних добровољаца свих старосних  група, лепи нови објекти у Синвуу били су спремни за коришћење у августу 1994. године. До тада је 2 515 особа учествовало у проповедању добре вести из Божје Речи, Библије. Данас, више од десет година касније, број објавитеља је двоструко већи — има их 5 500, од чега једна четвртина сваког месеца појачано учествује у делу јеванђелизирања. Посебно су вредни пажње млади који су као освежавајућа јутарња „роса“ (Псалам 110:3).

Духовни пораст међу младима

Многи ревни објавитељи добре вести прилично су млади. Неки од њих су ученици основне школе. На пример, у једном граду на северу Тајвана један брачни пар је позван да први пут присуствује Теократској школи проповедања, у којој Јеховини сведоци уче како да друге поучавају библијским истинама. Тај пар је био задивљен када је видео дечака по имену Вејђуен, како с подијума чита Библију с више умешности него што би то могла већина одраслих. Затим је на једном другом састанку коме су присуствовали снажан утисак на њих оставило то што су чак и деца предшколског узраста давала смисаоне коментаре. Овај пар је похвално говорио о томе како се млади у Дворани Краљевства лепо понашају.

Зашто су ти млади у овој претежно будистичкој и таоистичкој земљи толико заокупљени библијским образовањем? Разлог је тај што њихови родитељи примењују библијска начела и граде срећне породице у којима сви чланови раде на томе да развију добар однос с Јеховом. Пошто се Вејђуенови родитељи труде да породично проучавање Библије и служба проповедања буду пријатне активности, његови старији брат и сестра већ су крштени Сведоци. Када је Вејђуен недавно изразио жељу да учествује у служби проповедања, његова мајка је споменула да је он у току тог месеца уручио више часописа него сви чланови породице заједно. Очигледно је да он ужива да говори о библијској истини, коментарише на састанцима и разговара с другима о ономе што учи.

Док одрастају

Шта се дешава с таквим младима док одрастају? Већина наставља да показује праву љубав према Јехови и служби проповедања. Један пример је Хуејпинг која је студент. Једног дана, њен професор је споменуо да чланови једне религије, али да он не зна које, не желе да приме крв. По завршетку часа, ова млада хришћанка му је објаснила да су то Јеховини сведоци и због чега имају такав став.

Друга професорка је приказала један филм о сексуално преносивим болестима. У том филму се спомиње 1. Коринћанима 6:9, али је професорка тврдила да Библија не осуђује хомосексуалност. То је била нова прилика за Хуејпинг да јој пренесе Божје гледиште о хомосексуалности.

Када је њена колегиница Шусје припремала реферат о породичном насиљу, Хуејпинг јој је дала Пробудите се! од 8. новембра 2001. с насловом „Како помоћи женама које туку мужеви“ и објаснила да он садржи многе библијске савете о тој теми. С временом је Шусје постала некрштени објавитељ. Сада она и Хуејпинг преносе добру вест другима.

За многе хришћане који иду у школу изазов је да буду познати по томе што се држе библијских начела. То је посебно случај у сеоским срединама. Џихао је морао да се суочи с притиском вршњака због своје вере и службе проповедања. Он каже: „Био сам веома незадовољан собом јер сам се плашио да ћу у служби проповедања срести неког од својих школских другова. Понекад ме је чак њих десеторо исмејавало!“ Једног дана, Џихао је од наставника добио задатак да пред целим одељењем одржи  говор о својој религији. „Одлучио сам да говор започнем с првим поглављем Постања и да након тога размотрим питања као што су: ’Ко је створио Земљу и све што је на њој?‘ и ’Како је настао човек?‘ Чим сам почео да читам из Писма, неки су почели да ми се смеју говорећи да сам празноверан. Ипак, наставио сам да говорим и довршио сам своје излагање. Касније сам имао прилику да лично разговарам с некима из одељења о нашем делу и веровањима. Данас, када ме виде у служби проповедања, више ме не исмејавају!“

Џихао наставља: „Пошто су моји родитељи Јеховини сведоци, ми свако јутро разговарамо о дневном стиху. Такође, проучавамо Библију и редовно присуствујемо састанцима. То ми помаже да се суочим са сваким ко још увек жели да ме исмејава док настојим да с другима разговарам о утешним библијским истинама.“

Тингмеј је ученица средње техничке школе. Једном приликом су је девојке из њеног одељења позвале да иде на излет с њима и младићима из друге школе. Сматрала је да би то угрозило њену духовност и одлучила је да не иде. Другарице су је позивале неколико пута иако је с њима разговарала на темељу изврсног материјала из књиге Млади питају — практични одговори на њихова питања. a Оне су је исмејавале говорећи да је старомодна. Међутим, када је једна од девојака убрзо затруднела и абортирала, показало се колико је мудро следити савет из Библије. Тингмеј каже: „Због тога што поступам онако како ме Јехова саветује имам чисту савест. Као резултат тога, радосна сам и осећам дубоко задовољство.“

Савладавање препрека ка напретку

Жуејвен је једна од Тингмејиних блиских пријатељица. Док је била млађа, Жуејвен је сматрала да је одлажење на састанке и у службу проповедања само досадна рутина. Међутим, када је увидела разлику између истинске љубави коју су показивали чланови њене скупштине и површног пријатељства код њених школских другова и другарица, то ју је уверило да треба да направи неке промене у свом животу. Почела је да сведочи друговима из разреда и убрзо је јасније схватила шта треба да уради. Почела је да служи као помоћни пионир, проводећи више од 50 сати месечно у служби проповедања.  Затим је започела општу пионирску службу, у којој је проводила више од 70 сати месечно. Жуејвен каже: „Не могу да опишем колико сам захвална Јехови. Никада није дигао руке од мене. Иако сам радила оно што га је жалостило, он ме је и даље волео. Исту љубав су показали мајка и други у скупштини. Пошто данас водим пет библијских студија, сматрам да сам укључена у дело које доноси највише задовољства.“

Два млада Сведока из једне сеоске средње школе изабрана су да представљају школу на такмичењу у фолклору. Када су сазнали каква је природа такмичења, ови млади Сведоци су схватили да би учествовање повредило њихову хришћанску савест. Покушали су да објасне своје гледиште и замоле да буду ослобођени те обавезе, али њихова молба је била одбијена. У ствари, професори су им рекли да управо због тога што су баш они изабрани, морају да иду. Пошто нису желели да направе компромис, отишли су на вебсајт Министарства просвете и послали писмо у коме су објаснили свој проблем. Иако ови младићи нису добили одговор, школа је ускоро добила допис да се ни на кога не врши притисак да учествује на такмичењу. Како су само била срећна ова двојица младића када су увидела да им је поука на темељу Библије помогла не само да обликују своју савест, већ и да заузму став за оно што је исправно!

Чак и они с физичким ограничењима налазе велико задовољство у томе да разговарају с другима о својој библијској нади. Минју је парализована од рођења. Пошто не може да користи шаке, она помоћу језика окреће странице Библије и тако проналази стих који жели да прочита. Када износи тему у Теократској школи проповедања, она лежи на једном онижем лежају док њена саговорница седи поред ње на хоклици и држи јој микрофон. Колико је само охрабрујуће видети труд који Минју улаже за припрему тих говора!

Када је Минју желела да постане објавитељ Краљевства, неке сестре из скупштине су, да би јој помогле у томе, научиле како да сведоче телефоном. Минју језиком притиска типке на телефону док јој сестре помажу да води белешке о разговорима. Она толико ужива у томе да је постала помоћни пионир и сада проводи од 50 до 60 сати месечно у сведочењу о Божјем Краљевству преко телефона. Неке особе које је пронашла прихватиле су библијску литературу и сложиле се да их поново назове. Она сада води три библијска студија са особама с којима је ступила у контакт на овај начин.

Да, као освежавајуће капи росе, младићи и девојке у 78 скупштина Јеховиних сведока на Тајвану драговољно и ревно преносе животоважну добру вест о Краљевству милионима људи на овом густо насељеном острву. Ово је само мали део онога што се дешава у целом свету што се тиче испуњења следећег библијског пророчанства: „У дан рата твога народ твој је спреман за те. Украшена светошћу, као роса из зорина крила, младост твоја ка теби прилази“ (Псалам 110:3). Какав су само извор охрабрења ови млади људи својим старијим сарадницима у делу проповедања, а изнад свега, какав су само извор радости за свог небеског Оца, Јехову Бога! (Пословице 27:11).

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 10. страни]

ПОТРЕБНО ВИШЕ ДВОРАНА КРАЉЕВСТВА

С порастом броја објавитеља на Тајвану, појавио се велики проблем — недостатак Дворана Краљевства. Због чега? Због тога што практично да не постоји земљиште погодно за градњу дворана, осим у неким сеоским подручјима. Осим тога, цене земљишта су изузетно високе, а и урбанистички прописи су веома строги. У већим варошицама и градовима једино решење је да се купи пословни простор, који се потом преуреди у Дворану Краљевства. И поред тога, већина тих пословних простора има низак плафон, високе трошкове одржавања, обезбеђен улаз и друге карактеристике због којих су неприкладни за коришћење као Дворана Краљевства.

Ипак, Јеховини сведоци на Тајвану су последњих година успели да дођу до већег броја нових Дворана Краљевства. Док показују спремност да својим добровољним прилозима покрију све веће трошкове одржавања, као и да развију потребне грађевинске вештине, Сведоци и даље траже нове локације за Дворане Краљевства.