Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Како на небу тако и на земљи“

„Како на небу тако и на земљи“

„Како на небу тако и на земљи“

„Католичка религија издваја четири последње ствари: смрт, суд, пакао, небо“ (Catholicism, аутор Џорџ Брантл).

ЗАПАЗИТЕ да се у претходном набрајању не спомиње земља. То уопште не изненађује будући да католичка црква, као и многе друге религије, заступа веровање да ће наша планета једног дана бити уништена. О томе се отворено говори у делу Dictionnaire de Théologie Catholique под одредницом „Крај света“, где стоји: „Католичка црква верује и научава да данашњи свет, онакав каквог га је створио Бог и какав сада постоји, неће трајати вечно.“ Новији католички катехизам такође заступа ту идеју: „Наш свет... је осуђен на пропаст.“ Али, ако ће наша планета нестати, шта је с библијским обећањем о рају на земљи?

Библија јасно говори о будућем рају на земљи. На пример, пророк Исаија је описао земљу и њене становнике на следећи начин: „Они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести. Неће они другима куће за насеље градити, неће они другима винограде садити, јер народу моме, биће дани ко дани дрвету, изабраници моји уживаће дело руку својих“ (Исаија 65:21, 22). Јевреји, којима је Бог дао ово обећање, били су сигурни да ће њихова земља — заправо, цела планета — једног дана постати рај у коме ће вечно уживати сви људи.

Ту наду потврђује и 37. псалам: „Смерни [„кротки“, NW] ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:11). Овај стих не говори само о привременим благословима које ће Израелци доживети у Обећаној земљи. Исти псалам поближе објашњава: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:29). a Запазите да се у овом псалму каже да ће вечни живот на земљи бити награда за ’кротке‘. У једном француском преводу Библије, у коментару за овај стих стоји да реч „кротки“ „има далеко шире значење од оног у преводима; та реч се односи и на несрећнике, који су патили и били прогоњени због Јахвеа, који су понизна срца и покорни Богу“.

На земљи или на небу?

У Проповеди на гори, Исус је дао обећање које нас подсећа на горе наведене стихове: „Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу“ (Матеј 5:5ДК). И овде се каже да ће верни добити земљу као вечну награду. Међутим, Исус је недвосмислено рекао својим апостолима да им припрема место „у кући [свог] Оца“ и да ће они бити на небу с њим (Јован 14:1, 2; Лука 12:32; 1. Петрова 1:3, 4). Како онда треба да разумемо обећања о благословима на земљи? Да ли та обећања важе и данас и на кога се односе?

Различити библијски изучаваоци кажу да је „земља“ о којој се говори у Исусовој Проповеди на гори, па чак и у 37. псалму, само симболичан израз. У свом коментару у делу Bible de Glaire, Вигуру у овим стиховима запажа „симбол неба и цркве“. Према Лагранжу, француском изучаваоцу Библије, те речи се „не односе на обећање да ће кротки поседовати планету на којој живе, било у садашњем поретку или у неким другим савршенијим условима, већ да ће поседовати одређено место, где год оно било, а то је небеско краљевство“. Други изучаваоци сматрају да се ради о „симболичном спомињању земаљских вредности да би се указало на небо“. Неки други пак кажу да се „обећана земља, Ханан, помиње у духовном смислу и представља небески завичај, то јест Божје краљевство, посед који је загарантован онима који су кротки. Исти је смисао и у 37. псалму, као и на другим местима“. Али, да ли треба да брзоплето искључимо дословну земљу из Божјих обећања?

Вековна намера са земљом

У почетку је земља била директно укључена у Божју намеру за човечанство. Псалмиста је написао: „Небо је небо Јеховино, а земљу је синовима човечјим дао“ (Псалам 115:16). Дакле, Божја првобитна намера за човечанство била је повезана са земљом, а не с небом. Јехова је првом људском пару дао задатак да прошире Еденски врт по целој планети (Постање 1:28). Бог још увек има ту намеру. У својој Речи, Јехова потврђује да ће земља вечно постојати: „Један нараштај одлази, други долази, а земља једнако стоји“ (Проповедник 1:4; 1. Летописа 16:30; Исаија 45:18).

Божја обећања су поуздана, јер је он Свевишњи и гарантује њихово испуњење. Да би се показало колико је испуњење Божјих обећања сигурно, у Библији се користи поређење с кружним током воде: „Ко што киша и снег падају са неба и не враћају му се а да нису земљу натопили и оплодили, и чинили да се биље пупи... тако је и реч [Божја реч] која из уста мојих излази: не враћа ми се она празна а да није вољу моју извршила, и намеру моју испунила“ (Исаија 55:10, 11). Бог даје обећања људима. Можда је потребно да прође извесно време док се та обећања не испуне, али неће пасти у заборав. Она му се ’враћају‘ тек када испуне све што је намеравао.

Јехова је сигурно уживао док је стварао земљу за људе. На крају шест стваралачких дана, он је рекао да је све ’веома добро‘ (Постање 1:31ДК). Претварање земље у вечни рај јесте део Божје намере која се још није испунила. Ипак, обећања која Бог даје ’не враћају се празна‘. Сва обећања о савршеном животу на земљи, где ће људи вечно живети у миру и сигурности, биће испуњена (Псалам 135:6; Исаија 46:10).

Божја намера ће се сигурно испунити

Грех првих људи, Адама и Еве, привремено је омео Божју првобитну намеру да земљу претвори у рај. Због непослушности, они су избачени из Еденског врта. Тако су изгубили предност да учествују у испуњењу Божје намере да на рајској земљи живе савршени људи. Па ипак, Бог се побринуо да се његова намера испуни. Како? (Постанак 3:17-19, 23).

Оно што се десило у Едену може се упоредити са ситуацијом када неки човек почне да гради кућу на врло добром земљишту. Тек што је положио темељ, неко је дошао и срушио га. Он не напушта свој пројекат, већ предузима оно што је потребно да би се кућа довршила. Чак и ако тај додатни посао захтева веће трошкове, то не доводи у питање његову првобитну намеру.

Слично томе, Бог се побринуо да се његова намера испуни. Убрзо након што су наши прародитељи починили грех, он је обзнанио да постоји нада за њихове потомке — „семе“ које ће исправити штету која је начињена. У испуњењу тог пророчанства, показало се да је главни део семена Божји Син, Исус, који је дошао на земљу, дао свој живот као жртву за откуп човечанства и потом ускрснуо на небо (Галатима 3:16; Матеј 20:28). Касније је Исус постао Краљ Божјег Краљевства. У првом реду, кротке особе које ће наследити земљу јесу Исус и изабране верне особе које ускрсавају на небо како би биле сувладари у његовом Краљевству (Псалам 2:6-9). С временом ће та владавина преузети власт над земљом како би се испунила првобитна Божја намера и земља претворила у рај. Небројени милиони кротких особа ’наследиће земљу‘ у том смислу што ће уживати у благословима Краљевства под владавином Исуса Христа и његових сувладара (Постање 3:15; Данило 2:44; Дела апостолска 2:32, 33; Откривење 20:5, 6).

„Како на небу тако и на земљи“

У визији коју је имао апостол Јован помињу се две врсте спасења — небеско и земаљско. Он је видео краљеве на небеским престолима који су изабрани међу Христовим верним ученицима. У Библији се посебно наглашава да ће ти Христови сарадници ’владати као краљеви над земљом‘ (Откривење 5:9, 10). Запазите други аспект испуњења Божје намере — обновљена земља под владавином небеског Краљевства са Исусом Христом и његовим сунаследницима на челу. Захваљујући ономе што Бог чини биће могућа коначна обнова раја на земљи у складу с првобитном Божјом намером.

У својој узорној молитви, Исус је поучио своје ученике да се моле да се Божја воља врши „како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:9, 10). Да ли би ове речи имале смисла ако земља треба да буде уништена или ако је само симбол неба? Исто тако, да ли би имале смисла ако би сви праведници отишли на небо? Свето писмо јасно говори каква је Божја воља за земљу, од извештаја о стварању па све до визија записаних у књизи Откривење. Земља ће постати оно што је Бог намеравао да буде — рај. То је његова воља коју ће извршити према обећању. Верне особе на земљи се моле да се она испуни.

Вечни живот на земљи јесте оно што је Створитељ, Бог који се ’не мења‘, првобитно намеравао (Малахија 3:6; Јован 17:3; Јаков 1:17). Часопис Кула стражара већ више од сто година говори о та два аспекта испуњења Божје намере. То нам помаже да разумемо обећања о обнови земље која су записана у Светом писму. Позивамо вас да још више сазнате о томе, било путем разговора са Јеховиним сведоцима или тако што ћете се обратити издавачу овог часописа.

[Фуснота]

a Иако је у многим преводима Библије хебрејска реч ерец преведена са „земља“ уместо „планета“, нема разлога да се ерец у Псалму 37:11, 29 ограничи само на земљу која је дата нацији Израел. Old Testament Word Studies од Вилијама Вилсона дефинише реч ерец као „земљу у најширем смислу, и насељене и ненасељене делове; када је уз њу друга реч која сужава њен смисао, онда се указује на неки део земљине површине, то јест на неку земљу или државу“. Према томе, прво и основно значење ове хебрејске речи јесте наша планета или Земљина кугла. (Видети Кулу стражару од 1. јуна 1986, страна 31.)

[Слика на 4. страни]

Библија јасно говори о успостављању раја на земљи које ће се одиграти у будућности

[Слика на 7. страни]

Да ли би Исусова узорна молитва имала смисла ако земља треба да буде уништена?