„Чули сте за Јовову истрајност“

„Чули сте за Јовову истрајност и видели сте исход који је Јехова дао, да је Јехова врло нежан у наклоности и милосрдан“ (ЈАКОВ 5:11).

1, 2. С каквом се кушњом суочио један брачни пар из Пољске?

 ХАРАЛД АБТ је био Јеховин сведок мање од годину дана када је Хитлерова војска заузела Данциг (данашњи Гдањск) у северној Пољској. Тада је за тамошње праве хришћане ситуација постала јако тешка, па чак и опасна. Гестапо је покушао да присили Харалда да потпише документ којим се одриче своје вере, али је он то одбио. Након што је неколико седмица провео у затвору, Харалд је послат у концентрациони логор Заксенхаузен, где су му стално претили и тукли га. Један чувар му је показао димњак крематоријума и рекао му: „Ако се и даље будеш држао своје вере, за 14 дана ћеш се кроз тај димњак уздизати до свог Јехове.“

² У време када је Харалд био ухапшен, његова жена Елза још увек је дојила њихову десетомесечну ћеркицу. Међутим, Гестапо јој није због тога прогледао кроз прсте. Убрзо након Харалдовог хапшења, Елзи је узета беба, а затим је била послата у Аушвиц, логор смрти. Међутим, и она и Харалд су преживели. У Кули стражари од 15. априла 1980 (енгл.), можеш прочитати нешто више о томе како су истрајали. Харалд је написао: „Због своје вере у Бога провео сам укупно 14 година живота у концентрационим логорима и затворима. Неки су ме питали: ’Да ли ти је жена помогла да све то издржиш?‘ И те како ми је помогла! Од почетка сам знао да она никада неће учинити компромис и то сазнање ми је помогло да издржим. Знао сам да би више волела да ме види мртвог на носилима него да чује да сам слободан зато што сам учинио компромис... Елза је претрпела многе потешкоће током година које је провела у немачким концентрационим логорима.“

3, 4. (а) Који примери могу охрабрити хришћане да истрају? (б) Зашто нас Библија подстиче да обратимо пажњу на оно што је Јов доживео?

³ Трпети зло није нимало лако, што многи Сведоци могу да потврде. Зато Библија саветује све хришћане: „Као узор подношења зла и исказивања  стрпљења узмите пророке, који су говорили у Јеховино име“ (Јаков 5:10). Током векова, многе Божје слуге су без разлога биле прогоњене. Примери Божјих слугу које сачињавају тај велики „облак сведока“ могу нас охрабрити да са истрајношћу наставимо да трчимо у нашој хришћанској трци (Јеврејима 11:32-38; 12:1).

⁴ У Библији се Јов истиче као пример истрајности. „Гле! Срећнима проглашавамо оне који су истрајали“, написао је Јаков. „Чули сте за Јовову истрајност и видели сте исход који је Јехова дао, да је Јехова врло нежан у наклоности и милосрдан“ (Јаков 5:11). Оно што је Јов доживео пружа нам летимичан увид у награду која чека верне, које ће Јехова благословити. Што је још важније, то нам открива истине које ће нам користити током времена невоље. Књига о Јову помаже нам да одговоримо на следећа питања: Када смо у кушњи, зашто треба да настојимо да разумемо важна спорна питања која су у то укључена? Које нам особине и ставови помажу да истрајемо? Како можемо ојачати сухришћане који доживљавају неку невољу?

Сагледати целокупну слику

5. Које је најважније питање које треба да задржимо на уму када се суочавамо с кушњама?

⁵ Да бисмо задржали духовну равнотежу када се суочавамо с невољом, треба да сагледамо целокупну слику. Ако то не учинимо, проблеми нам могу замаглити духовни поглед на ствари. Најважније је питање верности Богу. Наш небески Отац упућује нам позив који лично можемо узети к срцу: „Буди, сине, мудар, срце ми обрадуј, па ћу лако одговорити оном који ме ружи“ (Пословице 27:11). Каква јединствена предност! Упркос слабостима и несавршености, ми можемо обрадовати нашег Створитеља. То чинимо када нас љубав према Јехови подстиче да издржимо кушње. Права хришћанска љубав све трпи. Она никад не затаји (1. Коринћанима 13:7, 8).

6. Како Сатана ружи Јехову и у којој мери?

⁶ Књига о Јову јасно идентификује Сатану као онога ко ружи Јехову. Она такође открива да је овај невидљиви непријатељ зао и да жели да уништи наш однос с Богом. Као што Јовов случај показује, Сатана у суштини оптужује све Јеховине слуге да имају себичне мотиве и настоји да докаже да се њихова љубав према Богу може охладити. Он ружи Јехову већ хиљадама година. Када је Сатана збачен с неба, један глас на небу описао га је као ’тужитеља наше браће‘ и рекао је да он своје оптужбе износи „дан и ноћ пред нашим Богом“ (Откривење 12:10). Ако верно истрајемо, можемо показати да су те оптужбе неосноване.

7. Како се можемо успешно борити против физичких слабости?

⁷ Морамо задржати на уму да ће Ђаво искористити сваку невољу с којом се суочавамо како би покушао да нас удаљи од Јехове. Када је он искушавао Исуса? Онда када је Исус био гладан након што је много дана постио (Лука 4:1-3). Међутим, Исусова духовна снага оспособила га је да одлучно одбије Ђаволова искушења. Како је важно духовном снагом борити се против свих физичких слабости — па и оних које су последица болести или старости. Чак и ако се „човек који смо  споља и распада“, не предајемо се јер „онај који смо унутра сигурно се обнавља из дана у дан“ (2. Коринћанима 4:16).

8. (а) Како негативне емоције могу да нас ослабе? (б) Какав је став Исус имао?

⁸ Осим тога, негативне емоције могу духовно да нас ослабе. Могли бисмо се питати: ’Зашто Јехова то дозвољава?‘ Особа с којом је неко нељубазно поступао можда размишља: ’Како брат може тако да поступа са мном?‘ Таква осећања могу утицати на нас да превидимо важна питања и да се потпуно усредсредимо на своју ситуацију. Вероватно је огорченост коју су изазвала Јовова три пријатеља нашкодила Јову у емотивном погледу исто колико и његова болест у физичком (Јов 16:20; 19:2). Слично томе, апостол Павле је указао да гнев који се дуго гаји може ’дати места [прилику] Ђаволу‘ (Ефешанима 4:26, 27). Уместо да на неким особама искаљују љутњу или гнев или да се превише концентришу на то колико је неправедно оно што им се дешава, за хришћане је боље да се угледају на Исуса тако што ће се ’поверавати ономе који праведно суди‘ (1. Петрова 2:21-23). Ако имамо Исусов ’мисаони став‘, то може бити добра одбрана од Сатаниних напада (1. Петрова 4:1).

9. У шта нас Бог уверава када су у питању бремена која морамо да носимо или кушње с којима се суочавамо?

⁹ Изнад свега, никада не смемо на наше проблеме гледати као на доказ да Бог није задовољан нама. Такво погрешно гледиште било је веома болно за Јова у време када су га његови такозвани тешиоци нападали грубим речима (Јов 19:21, 22). Библија нас уверава: „Бог [се] не може искушавати злим стварима нити он сам икога искушава“ (Јаков 1:13). С друге стране, Јехова обећава да ће нам помоћи да носимо свако бреме и да ће нам пружити излаз из сваке кушње (Псалам 55:22, ДК; 1. Коринћанима 10:13). Ако се приближимо Богу када смо у невољи, можемо објективно сагледати ситуацију и успешно се супротставити Ђаволу (Јаков 4:7, 8).

Помоћ да истрајемо

10, 11. (а) Шта је Јову помогло да истраје? (б) Како је Јову помогло то што је имао чисту савест?

¹⁰ Упркос томе што је био у јако тешкој ситуацији, чему је допринело и вербално злостављање његових „тешилаца“ и збуњеност у вези с правим узроком његове невоље, Јов је ипак сачувао своју беспрекорност. Шта можемо научити из његове истрајности? Нема сумње, главни разлог због ког је успео да истраје била је верност Јехови. ’Бојао се Бога и уклањао се од зла‘ (Јов 1:1). То је био његов начин живота. Он је одбио да окрене леђа Јехови, чак и када није разумео зашто се одједном све променило нагоре. Јов је сматрао да треба да служи Богу и у добру и у злу (Јов 1:21; 2:10).

¹¹ За Јова је утешно било и то што је имао чисту савест. Када му се чинило да је његовом животу дошао крај, утеху му је пружало сазнање да је учинио све што је могао како би помагао другима, да се држао Јеховиних праведних мерила и да је избегавао сваки облик кривог обожавања (Јов 31:4-11).

12. Како је Јов реаговао на помоћ коју му је Елијуј пружио?

¹² Наравно, чињеница је да је Јову била потребна помоћ да исправи своје гледиште у вези с неким стварима. Он је понизно прихватио ту помоћ, што је био још један важан чинилац који му је помогао да истраје. Јов је с поштовањем саслушао Елијујов мудар савет и позитивно је реаговао на исправку коју је добио од Јехове. ’Говорио сам, а да нисам разумео‘, признао је. „Зато се сам осуђујем [’Зато поричем‘, ДК] и кајем се у праху и у пепелу“ (Јов 42:3, 6). Упркос болести која га је још увек мучила, Јов је био радостан што је исправио свој начин размишљања и што га је то приближило Богу. „Ја признајем [Јехова] да све можеш“, рекао је Јов (Јов 42:2). Захваљујући томе што му је Јехова дочарао своје величанство, Јов је  боље разумео свој положај у односу на Створитеља.

13. Како је показивање милосрђа било корисно за Јова?

¹³ И на крају, Јов је одличан пример у показивању милосрђа. Иако су га лажни тешиоци дубоко повредили, Јехова је тражио да се помоли за њих, и он је то и учинио. Затим је Јехова обновио Јовово здравље (Јов 42:8, 10). Огорченост нам сигурно неће помоћи да истрајемо, док љубав и милосрђе хоће. Ако престанемо да гајимо озлојеђеност, то ће нас духовно освежити и Јехова ће нас благословити (Марко 11:25).

Мудри саветници нам помажу да истрајемо

14, 15. (а) Које особине помажу саветницима да лече друге у духовном погледу? (б) Објасни зашто је Елијуј успешно помогао Јову.

¹⁴ Још једна поука коју можемо извући из онога што се десило Јову јесте то колико су вредни мудри саветници. Такве особе се ’у невољи браћом показују‘ (Пословице 17:17). Међутим, као што Јовово искуство показује, неки саветници могу да повреде уместо да излече. Добар саветник треба да покаже саосећање, поштовање и љубазност, као што је то Елијуј чинио. Када старешине и други зрели хришћани треба да исправе гледиште неког суверника који је оптерећен проблемима, они могу много научити из књиге о Јову (Галатима 6:1; Јеврејима 12:12, 13).

¹⁵ Из начина на који је Елијуј поступао могу се извући вредне поуке. Он је стрпљиво слушао пре него што је одговорио на погрешне примедбе Јовова три пријатеља (Јов 32:11; Пословице 18:13). Елијуј је ословљавао Јова по имену и обраћао му се као пријатељу (Јов 33:1). За разлику од три лажна тешиоца, он није себе сматрао већим од Јова. „Ја сам као и ти од блата начињен“, рекао је. Није желео да повећа Јовову патњу непромишљеним речима (Јов 33:6, 7; Пословице 12:18). Уместо да критикује Јова због његовог ранијег понашања, Елијуј га је похвалио због његове праведности (Јов 33:32, NW). Што је најважније, Елијуј је на ствари гледао с Божјег становишта, и помогао је Јову да се усредсреди на чињеницу да Јехова никада не поступа неправедно (Јов 34:10-12). Он је охрабрио Јова да чека на Јехову уместо да се труди да докаже своју праведност (Јов 35:2; 37:14, 23). Хришћанске старешине и други сигурно могу нешто научити од њега.

16. Како су Јовова три лажна тешиоца били оруђе у Сатаниним рукама?

¹⁶ Елијујови мудри савети били су потпуно другачији од увредљивих речи Елифаса, Вилдада и Софара. Јехова им је рекао: „Не говористе о мени право“ (Јов 42:7). Могли су да тврде да су имали добре намере, али нису се показали као верни пријатељи већ као оруђе у Сатаниним рукама. Сва тројица су од почетка тврдила да је Јов крив за невоље које су га задесиле (Јов 4:7, 8; 8:6; 20:22, 29). Елифас је рекао да Бог нема поверења у своје слуге и да му није битно да ли смо праведни или не (Јов 15:15; 22:2, 3). Он је чак оптужио Јова за грешке које није починио (Јов 22:5, 9). С друге стране, Елијуј је  заиста помогао Јову у духовном смислу, што је циљ сваког саветника који је покренут љубављу.

17. Шта треба да задржимо на уму када смо у кушњи?

¹⁷ У књизи о Јову постоји још нешто што можемо научити о истрајности. Наш брижни Бог запажа ситуацију у којој се налазимо и он и жели и може да нам помогне на многе начине. Раније смо поменули искуство Елзе Абт. Размисли о закључку до ког је она дошла: „Пре него што сам била ухапшена, прочитала сам писмо једне сестре која је рекла да нам Јеховин дух даје посебан мир када доживљавамо неку тешку кушњу. Мислила сам да је сигурно мало претерала. Међутим, када сам и сама била у кушњама, увидела сам да је то истина. Заиста је тако. Ономе ко то није доживео тешко је да то замисли. Међутим, мени се то заиста десило. Јехова помаже.“ Елза није говорила о ономе што би Јехова могао да уради или о ономе што је радио хиљадама година раније, у Јовово време. Она је говорила о нашем времену. Заиста, „Јехова помаже“!

Срећан је човек који истраје

18. Како је Јову користило то што је истрајао?

¹⁸ Мало је оних који ће морати да се суоче с тако тешким невољама као Јов. Међутим, какве год кушње да нас задесе у овом свету, имамо добре разлоге да чувамо своју беспрекорност, баш као што је то Јов чинио. Штавише, истрајност је обогатила Јовов живот. Она га је усавршила, чинећи га потпуним (Јаков 1:2-4). Учврстила је његов однос с Богом. „Ухо моје чуло је о теби, а сад те и око моје види“, потврдио је Јов (Јов 42:5). Будући да није успео да сломи Јовову беспрекорност, доказало се да је Сатана лажов. Стотинама година касније Јехова је још увек указивао на свог слугу Јова као на пример праведности (Језекиљ 14:14). Запис о његовој беспрекорности и истрајности и дан-данас мотивише Божји народ.

19. Зашто сматраш да вреди истрајати?

¹⁹ Када је Јаков хришћанима у првом веку писао о истрајности, он је указивао на задовољство које произлази из ње. Користио је Јовов пример да их подсети на то да Јехова богато благосиља своје верне слуге (Јаков 5:11). У Јову 42:12 читамо: „Јехова благослови последње године Јовове више него прве.“ Бог је Јову дао двапут више него што је изгубио, као и дуг и срећан живот (Јов 42:16, 17). Слично томе, било који бол, патња или туга коју можда подносимо током краја овог система биће избрисани и заборављени у Божјем новом свету (Исаија 65:17; Откривење 21:4). Чули смо за Јовову истрајност и одлучни смо да уз Јеховину помоћ опонашамо његов пример. Библија обећава: „Срећан је човек који истраје у кушњи, јер ће, кад буде прокушан, добити венац живота, који је Јехова обећао онима који га воле“ (Јаков 1:12).

Како би одговорио?

• Како можемо обрадовати Јеховино срце?

• Зашто не треба да закључимо да наши проблеми показују да Бог није задовољан нама?

• Шта је помогло Јову да истраје?

• Како можемо опонашати Елијуја у јачању наших суверника?

[Питања за разматрање]

[Слика на 28. страни]

Добар саветник показује саосећање, поштовање и љубазност

[Слике на 29. страни]

Елза и Харалд Абт