Изабране мисли из пете књиге Псалама
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из пете књиге Псалама
БОГАТИ могу да кажу: „Синови су наши као биљке младе, зреле већ у младости својој, кћери су наше као угаони стубови, исклесани као у палатама. Житнице су наше пуне... Овце наше намножиле су се хиљаде пута.“ Штавише, они би могли узвикнути: „Срећан је народ коме је тако!“ Међутим, псалмиста каже нешто сасвим супротно: „Срећан је народ чији је Бог Јехова!“ (Псалам 144:12-15). Како би и могло бити другачије? Јехова је срећан Бог и зато су срећни и они који га обожавају (1. Тимотеју 1:11). Ова чињеница се јасно истиче у последњој збирци надахнутих песама, коју сачињавају псалми од 107 до 150.
Пета књига Псалама такође истиче Јеховине узвишене особине, укључујући и његову милост, истинитост и доброту. Што више упознајемо Бога као особу, више га волимо и имамо више страхопоштовања према њему. То онда доприноси и нашој срећи. Каква се драгоцена порука налази у петој књизи Псалама! (Јеврејима 4:12).
СРЕЋНИ ЗБОГ ЈЕХОВИНЕ ДОБРОТЕ
„Нека захваљују Јехови за доброту његову и за чудесна дела према синовима људским“, певали су изгнани Јевреји кад су се враћали из вавилонског ропства (Псалам 107:8, 15, 21, 31). Хвалећи Бога, Давид је певао: „Истина [је] твоја све до облака“ (Псалам 108:4). У следећем псалму, он се моли: „Помози ми, о Јехова, Боже мој, спаси ме по милости својој“ (Псалам 109:18, 19, 26). Псалам 110 пророчански говори о Месијиној владавини. „Страх од Јехове почетак је мудрости“, стоји у Псалму 111:10. Према следећем псалму, „срећан је човек који се Јехове боји“ (Псалам 112:1).
Псалми од 113 до 118 називају се Халел псалми, а названи су тако због тога што се стално понавља израз „алилуја“, то јест халелујах, што значи „Хвалите Јах!“ Према Мишни — делу из трећег века које представља запис раније усмене традиције — ове песме су се певале приликом Пасхе и три годишња јеврејска празника. Најдужи од свих псалама и поглавља у Библији, 119. псалам, велича реч, то јест поруку, коју је Јехова објавио.
Одговори на библијска питања:
109:23 — Шта је Давид мислио када је рекао: „Као сена кад нестаје, тако и ја одлазим“? Давид је на поетски начин рекао да му се смрт приближава (Псалам 102:11).
110:1, 2 — Шта је радио Давидов ’Господ‘, Исус Христ, док је седео с десне стране Богу? Након ускрсења, Исус је узашао на небо и чекао с десне стране Богу до 1914, када је почео да влада као Краљ. За то време он је владао над својим помазаним следбеницима, предводећи их у делу проповедања и стварања ученика и припремајући их да владају с њим у његовом Краљевству (Матеј 24:14; 28:18-20; Лука 22:28-30).
110:4 — За шта се Јехова „заклео и неће зажалити“? Заклетва о којој се овде говори јесте савез који је Јехова склопио са Исусом Христом да ће служити као Краљ и Првосвештеник (Лука 22:29).
113:3 — У ком смислу Јеховино име треба да се хвали „од изласка сунчевог до заласка његовог“? Ту се не говори само о некој групи особа које из дана у дан обожавају Бога. Од изласка сунца на истоку до његовог заласка на западу, сунчеви зраци обасјавају целу планету. Слично томе, Јехова треба да се хвали широм целе земље. Да би се то постигло, мора да постоји организација. Као Јеховини сведоци, имамо велику част да славимо Бога и ревно учествујемо у делу објављивања Краљевства.
116:15 — Колико је ’скупоцена у очима Јеховиним смрт оних који су му верни‘? Обожаваоци Јехове су толико драгоцени за њега да он никада не би дозволио да они нестану као група, јер је њихова крв и сувише скупоцена. Ако би Јехова то дозволио, то би било као да су његови непријатељи моћнији од њега. Штавише, на земљи не би остао нико ко би представљао темељ новог света.
119:71 — Зашто може бити добро трпети невољу? Можемо научити да се потпуније ослањамо на Јехову, да му се усрдније молимо и да марљивије проучавамо Библију и примењујемо оно што стоји у њој. Штавише, када нас задеси невоља, могу доћи до изражаја мане које треба да исправимо. Уколико дозволимо да нас невоља усаврши, нећемо постати огорчени када је трпимо.
119:96 — Шта се мисли под тиме да „све што је савршено границу има“? Псалмиста је говорио о савршенству из људског угла. Вероватно је имао на уму да је људско схватање савршенства ограничено. За разлику од тога, ’Божја заповест‘ нема граница. Њено вођство се примењује на све аспекте живота. „Заповест је твоја безгранична“, каже Библија.
119:164 — Шта се истиче тиме што се каже да треба да хвалимо Бога „седам пута на дан“? Број седам често указује на потпуност. Дакле, псалмиста каже да Јехова заслужује сву хвалу.
Поука за нас:
107:27-31. Светска мудрост ће у Армагедону бити „сметена“ (Откривење 16:14, 16). Она никог не може спасти од уништења. Само ће они који од Јехове чекају спасење преживети и ’захваљивати Јехови за доброту његову‘.
109:30, 31; 110:5. Војницима који су у десној руци држали мач а у левој штит, десна страна је била незаштићена. Јехова је, фигуративно говорећи, „с десне стране“ својим слугама и бори се за њих. Тако их штити и помаже им — што је добар разлог да га ’славимо на сав глас‘!
113:4-9. Јехова је толико узвишен да мора да се сагне чак и да би ’небо видео‘. Па ипак, он је саосећајан према убогима, сиромашнима и нероткињама. Суверени Господ Јехова је понизан и жели да такви буду и његови обожаваоци (Јаков 4:6).
114:3-7. Оно што смо сазнали о чудесним делима која је Јехова извршио у корист свог народа на Црвеном мору, на реци Јордан и на гори Синај треба дубоко да утиче на нас. Човечанство, овде представљено „земљом“, треба да буде у страху — фигуративно речено „у тешкој боли“ — због Господа.
119:97-101. Стицање мудрости и разборитости из Божје Речи штити нас од духовне штете.
119:105. Божја Реч је попут светиљке нашој нози јер нам помаже да се ухватимо у коштац са проблемима с којима се сада суочавамо. Она такође у фигуративном смислу осветљава нашу стазу јер открива Божју намеру за будућност.
СРЕЋНИ УПРКОС НЕВОЉАМА
Како можемо да се суочимо са искушењима и невољама? Јасан одговор се налази у Псалмима од 120 до 134. Успећемо да поднесемо потешкоће и сачуваћемо радост ако од Јехове тражимо помоћ. Ове псалме, познате као песме за успињање, вероватно су певали Израелци док су се пењали ка Јерусалиму ради обележавања годишњих празника.
У 135. и 136. псалму Јехова је описан као онај који може да учини шта год жели, што је у оштрој супротности с беспомоћним идолима. Псалам 136 је састављен тако да се задњи део сваког стиха пева као одговор на први део. Наредни псалам говори о дубокој тузи Јевреја у Вавилону, који су чезнули да обожавају Јехову на Сиону. Псалме од 138 до 145 саставио је Давид. Он је желео да ’хвали Јехову свим срцем својим‘. Зашто? Био је ’пун страхопоштовања што је тако дивно створен‘ (Псалам 138:1; 139:14). У наредних пет псалама, Давид моли за заштиту од злих људи, за укор од праведника, за избављење од прогонитеља и вођство што се тиче понашања. Он истиче колико је срећан Јеховин народ (Псалам 144:15). Након што се осврће на Божју величину и доброту, Давид изјављује: „Хвалу Јехови говориће уста моја. Нека свако створење благосиља свето име његово довека, у сву вечност“ (Псалам 145:21).
Одговори на библијска питања:
122:3 — На који је начин Јерусалим био „у једну целину састављен“? Као и у многим другим градовима у древна времена, куће у Јерусалиму градиле су се једна до друге. Пошто је град био тако збијен, било га је лако одбранити. Осим тога, захваљујући томе што су куће биле близу, становници су могли да се ослоне једни на друге за помоћ и заштиту. То илуструје духовно јединство које је постојало међу 12 израелских племена када су се окупљала ради обожавања Јехове.
123:2 — Шта је суштина илустрације о очима слугу? Слуге и слушкиње гледају у руку господара или господарице из два разлога: да би утврдили које су његове или њене жеље и да би добили заштиту и оно што им је потребно за живот. Слично томе, наше очи су упрте ка Јехови како бисмо препознали шта је његова воља и добили његову наклоност.
131:1-3 — Како је Давид ’умирио и утишао душу своју‘ и зашто се ’осећао као мало дете у наручју мајке своје‘? Као што мало дете налази утеху и добро се осећа у мајчином наручју, тако је и Давид научио да своју душу умири и утиша као „мало дете у наручју мајке своје“. Како? Тако што није био поносног срца ни охолих очију и тако што није тражио оно што је за њега сувише велико. Уместо да тежи за узвишеним положајем, Давид је углавном био свестан својих ограничења и показивао је понизност. За нас је мудро да опонашамо његов став, посебно када тежимо за предностима у скупштини.
Поука за нас:
120:1, 2, 6, 7. Клеветање и заједљив говор могу другима нанети несносан бол. Ако контролишемо свој језик, то је један начин на који показујемо да ’желимо мир‘.
120:3, 4. Ако морамо да подносимо некога ко има ’препреден језик‘, можемо се утешити сазнањем да ће Јехова исправити ствари у време које је он одредио. Клеветници ће претрпети невољу од „јунака“. Они ће сигурно примити Јеховину ватрену осуду, симболично представљену „ужареним угљевљем од стабла жутиловке“.
127:1, 2. У свим нашим настојањима треба да тражимо Јеховино вођство.
133:1-3. Јединство Јеховиног народа је умирујуће, благотворно и освежавајуће. Не треба да га нарушавамо тако што бисмо тражили грешке код других, свађали се или се жалили.
137:1, 5, 6. Изгнани обожаваоци Јехове осећали су приврженост према Сиону, који је представљао Божју организацију. Како је с нама? Да ли смо развили верност и приврженост организацији коју Јехова данас користи?
138:2. Јехова ’реч своју уздиже и изнад свог имена‘ у том смислу што ће испуњење свега што је обећао у своје име далеко надмашити све што ми очекујемо. Заиста, пред нама је величанствена будућност.
139:1-6, 15, 16. Јехова зна оно што радимо, мислимо и што желимо рећи чак и пре него што то изговоримо. Он нас познаје још од самог зачећа, пре него што је формиран иједан део нашег тела. Бог нас као појединце толико добро познаје да је то за нас „сувише чудесно“ да бисмо могли схватити. Како је утешно што Јехова не само да види кушње с којима се суочавамо већ и разуме како оне утичу на нас.
139:7-12. Ниједно место на које бисмо могли отићи није за Бога и сувише удаљено да би могао да нас ојача.
139:17, 18. Да ли нам оно што сазнајемо о Јехови причињава задовољство? (Пословице 2:10). Ако је тако, пронашли смо непресушан извор радости. Јеховиних мисли има ’више и од зрна песка‘. Увек ће постојати још нешто што ћемо моћи да научимо о њему.
139:23, 24. Треба да имамо жељу да Јехова испита какви смо дубоко у себи како би видео има ли у нама нечега што нас наводи на ’пут боли‘ — неисправних мисли, жеља и склоности — и да би нам помогао да их искоренимо.
143:4-7. Како можемо издржати чак и велике потешкоће? Псалмиста каже у чему лежи успех: у размишљању о свим Јеховиним делима, промишљању о делима његових руку и молитви за помоћ.
„Хвалите Јах!“
Свака од прве четири збирке псалама завршава се изразом хвале Јехови (Псалам 41:13; 72:19, 20; 89:52; 106:48). Ни последња збирка није изузетак. У Псалму 150:6 стоји: „Све што дише нека хвали Јах! Хвалите Јах!“ Ове речи ће се остварити у Божјем новом свету.
Док ишчекујемо то благословљено време, имамо велики разлог да славимо истинитог Бога и хвалимо његово име. Када размишљамо о срећи коју имамо зато што познајемо Јехову и што уживамо у добром односу с њим, зар нас срце пуно захвалности не покреће да га хвалимо?
[Слика на 15. страни]
Јеховина чудесна дела уливају страхопоштовање
[Слика на 16. страни]
Јеховиних мисли има ’више и од зрна песка‘