Када најближи напусте Јехову

МАРК и Луиза су Јеховини сведоци. a Своју децу су брижно и с љубављу поучавали Писму, баш као што Библија подстиче хришћанске родитеље (Пословице 22:6; 2. Тимотеју 3:15). Нажалост, нису сва њихова деца наставила да служе Јехови када су одрасла. „Срце ме боли због деце која више не служе Јехови“, каже Луиза. „Како могу да се претварам да ми то из дана у дан не наноси ужасан бол? Када други причају о својим синовима, грло ми се стегне и морам да се борим да не заплачем.“

Заиста, када неко одлучи да напусти Јехову и начин живота који се заснива на Писму, то обично дубоко тишти верне чланове његове породице. „Веома волим своју сестру“, каже Ајрин. „Све бих дала да видим како се она враћа Јехови!“ Марија, чији је брат окренуо леђа Јехови да би неморално живео, каже: „Тешко сам то поднела јер ми је у сваком другом погледу био диван брат. Посебно ми недостаје на великим породичним окупљањима.“

Зашто је то толико тешко?

Зашто духовни губитак детета или другог члана породице изазива тако дубоку жалост код рођака који су хришћани? Зато што прави хришћани знају да Писмо обећава вечни живот у рају на земљи онима који остану верни Јехови (Псалам 37:29; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:3-5). Они се надају да ће се тим благословима радовати с брачним другом, децом, родитељима, браћом и сестрама и унуцима. Колико их само боли када помисле да њихови најближи који су престали да служе Јехови могу пропустити тако нешто! Поред тога, хришћани увиђају да им Јеховини закони и начела већ сада користе. Због тога су скрхани када виде своје најближе како сеју оно из чега ће сигурно жети горке последице (Исаија 48:17, 18; Галатима 6:7, 8).

Некоме ко никада није доживео такав губитак могло би бити веома тешко да  разуме колико разорно он може деловати. Готово да нема животног подручја на које се то не одражава. „Све ми је теже и теже да будем на хришћанским састанцима и да гледам како се родитељи смеју и разговарају са својом децом“, каже Луиза. „Свака врста радости је помућена празнином због најдражих који нису ту.“ Један хришћански старешина се сећа периода од четири године током којег је његова пасторка престала да контактира с њим и његовом супругом. Он каже: „Често би чак и ’лепи тренуци‘ били тешки. Када бих нешто поклонио супрузи или бих је преко викенда одвео на неко пријатно место, она би постала очајна и плакала би због тога што њена ћерка није с нама.“

Да ли хришћани попут ње претерују? Не обавезно. У ствари, они у одређеној мери одражавају Јеховине особине по чијем обличју је човек и створен (Постање 1:26, 27). Шта то значи? Како се Јехова осећао када се израелски народ побунио против њега? У Псалму 78:38-41 видимо да га је то жалостило и да му је наносило бол. Па ипак, он их је стрпљиво упозоравао и исправљао, увек им опраштајући када су се покајали. Очигледно је да је Јехова лично привржен својим створењима, ’делу руку својих‘, и да их се не одриче олако (Јов 14:15; Јона 4:10, 11). Он је у људе усадио способност да поседују сличну приврженост, тако да споне међу  члановима породице могу бити веома јаке. Према томе, није ништа необично што људи тугују због духовног губитка својих блиских рођака.

То је чак један од најтежих испита за праве хришћане (Дела апостолска 14:22). Исус је рекао да ће због његове поруке неке породице бити подељене (Матеј 10:34-38). То не значи да библијска порука сама по себи изазива породични раздор. Баш супротно, чланови породице који не верују или нису остали верни нарушавају породичне односе тиме што одбацују хришћанство, напуштају га или му се чак противе. Ипак, можемо бити захвални што Јехова не оставља без помоћи оне који су му верни, тако да они могу да се суоче са испитима који наилазе са свих страна. Ако тренутно тугујеш због тога што је неко од твојих најближих напустио Јехову, која библијска начела ти могу помоћи да поднесеш тај бол и да у одређеној мери будеш радостан и задовољан?

Како то пребродити

„Тиме што се изграђујете... одржите се у Божјој љубави“ (Јуда 20, 21). Можда су твоје околности такве да тренутно не можеш никако помоћи члану породице који је престао да служи Јехови. Па ипак, ти можеш и треба да изграђујеш себе, као и сваког члана своје породице који је остао веран. Од Вероникина три сина, двојица су напустила истину. Она каже: „Мој супруг и ја смо добили љубазан савет да останемо духовно јаки, јер ћемо тако бити у најбољем положају да дочекамо наше синове када се уразуме. Шта би било са изгубљеним сином да његов отац није био у стању да га прими назад?“

Да би остао духовно јак, заокупи се духовним стварима. То би значило да редовно дубоко проучаваш Библију и посећујеш хришћанске састанке. Буди спреман да у границама својих могућности помажеш другима у скупштини. Истина је да у почетку све то може бити тешко. Вероника се присећа: „Прво што сам хтела било је да се повучем, баш као што то чини рањена животиња. Међутим, муж је инсистирао на томе да задржимо добру духовну рутину. Побринуо се да идемо на састанке. Када је дошло време да присуствујемо конгресу, било ми је потребно доста храбрости да одем тамо и сретнем друге људе. Па ипак, конгресни програм нас је приближио Јехови. Тај конгрес је посебно охрабрио сина који је остао веран Јехови.“

Раније споменутој Марији пуно помаже редовно учешће у служби проповедања, и она тренутно проучава Библију с четири особе. Слично је и с Лором која каже: „И поред тога што нисам успела да одгајим децу онако како су то учинили други родитељи и што нема дана да не заплачем, захваљујем Јехови што знам за предивну поруку из Библије која може помоћи породицама у овим последњим данима.“ Упркос томе што су њихова одрасла деца напустила скупштину, Кен и Еленор су се преселили у подручје где је већа потреба за објавитељима Краљевства и запослени су у пуновременој служби. На тај начин су сачували исправно  гледиште и нису дозволили да их надвлада туга.

Не губи наду. Љубав се ’свему нада‘ (1. Коринћанима 13:7). Малочас споменути Кен каже: „Када су наша деца напустила истину, за мене је то било као да су умрла. Али након што је моја сестра близнакиња умрла, променио сам гледиште. Драго ми је што моја деца нису дословно мртва и што им Јехова и даље пружа прилику да му се врате.“ Искуства су заиста показала да се многи који су напустили истину с временом врате (Лука 15:11-24).

Немој кривити себе. Родитељи могу бити нарочито склони томе да размишљају о прошлости и да жале што у одређеним ситуацијама нису другачије поступили. Међутим, суштина Језекиља 18:20 јесте да Јехова сматра грешника одговорним за његове погрешне одлуке, а не његове родитеље. Занимљиво је што књига Пословица пуно говори о родитељској обавези да исправно одгајају своју децу, али у њој се налази преко четири пута више савета упућених младима да буду послушни и подложни родитељима. Да, деца имају ту одговорност да прихвате поуку коју им несавршени родитељи пружају на темељу Библије. Вероватно си их поучавао најбоље што си могао. Па ипак, чак и ако мислиш да си направио неке грешке и да су оне заиста твоја кривица, то не значи обавезно да су оне разлог зашто је неко од твојих најближих напустио истину. У сваком случају, ништа се не постиже тиме што се попушта размишљању ’Да сам само урадио ово или оно, ствари би биле другачије‘. Учи на својим грешкама, буди одлучан да их не понављаш и моли се Јехови за опроштај (Псалам 103:8-14; Исаија 55:7). Затим се усредсреди на будућност, а не на прошлост.

Буди стрпљив према другима. Некоме може бити тешко да нађе начин како да те охрабри или утеши, посебно ако никада није доживео нешто слично. Поред тога, људи се међусобно разликују по томе шта сматрају за охрабрујуће и утешно. Стога, ако ти неко каже нешто што те узнемирава, примени савет апостола Павла из Колошанима 3:13: „Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога.“

Поштуј начин на који Јехова пружа дисциплину. Ако је скупштина дисциплиновала твог рођака, не заборави да иза тога стоји Јехова, као и да је то у најбољем интересу свих, укључујући и преступника (Јеврејима 12:11). Према томе, одупири се било каквом нагињању да критикујеш старешине које су биле укључене у тај случај или одлуке које су они донели. Упамти да се најбољи резултати постижу када ствари обављамо на Јеховин начин, док противљење његовом уређењу може водити само до још већих невоља.

Након што су Израелци избављени из Египта, Мојсије је често служио као судија (Излазак 18:13-16). Пошто би пресуда у корист једне особе вероватно била на штету друге, није тешко претпоставити да су неки били разочарани његовим одлукама. Можда је замерање Мојсијевим пресудама било разлог за неке побуне против њега као вође. Па ипак, Јехова је користио Мојсија да би водио свој народ и није казнио њега, већ бунтовнике и њихове породице које су их подупирале у побуни (Бројеви 16:31-35). Из тога учимо да треба да поштујемо  и подупиремо одлуке оних који данас имају теократски ауторитет.

Делорес се присећа колико јој је у том погледу било тешко да задржи уравнотежено гледиште када јој је ћерка била искључена. Она каже: „Помогло ми је што сам увек изнова читала чланке који говоре о томе колико је разуман начин на који Јехова води ствари. Имала сам једну посебну свеску у коју сам бележила мисли из говора и чланака које би ми помогле да издржим и наставим да служим Јехови.“ То нас води до још једног важног корака који нам помаже да истрајемо.

Изрази своја осећања. Могао би утврдити да је корисно ако се повериш саосећајним пријатељима у које имаш поверење. Изабери при томе оне који ће ти помоћи да сачуваш позитиван став. Свакако, најкорисније је да у молитви ’изливаш срце своје‘ Јехови b (Псалам 62:7, 8). Зашто? Зато што он у потпуности разуме твоја осећања. На пример, можда мислиш да је неправедно што проживљаваш такав емоционални бол. На крају крајева, ниси ти напустио Јехову. Реци Јехови како се осећаш и моли га да ти помогне да ту ситуацију сагледаш на мање болан начин (Псалам 37:5).

С временом ћеш вероватно научити да боље контролишеш своја осећања. У међувремену, настави да се трудиш да угодиш Јехови и никада немој мислити да је то узалудно (Галатима 6:9). Упамти да проблеме не бисмо могли избећи чак и када бисмо напустили Јехову. С друге стране, због тога што му остајемо верни, ми имамо његову помоћ када се суочавамо са кушњама. Стога буди уверен да Јехова разуме колико су тешке твоје околности и да ће наставити да ти пружа потребну снагу у право време (2. Коринћанима 4:7; Филипљанима 4:13; Јеврејима 4:16).

[Фусноте]

[Оквир на 19. страни]

Како пребродити такву ситуацију

◆ „Тиме што се изграђујете... одржите се у Божјој љубави“ (Јуда 20, 21).

◆ Не губи наду (1. Коринћанима 13:7).

◆ Немој кривити себе (Језекиљ 18:20).

◆ Буди стрпљив према другима (Колошанима 3:13).

◆ Поштуј начин на који Јехова пружа дисциплину (Јеврејима 12:11).

◆ Изрази своја осећања (Псалам 62:7, 8).

[Оквир/Слика на 21 страни]

Да ли си ти напустио Јехову?

Уколико јеси, шта год да је био разлог, угрожен је твој однос с Јеховом, као и изгледи на вечни живот. Можда намераваш да се вратиш Јехови. Да ли сада озбиљно радиш на томе? Или то одлажеш чекајући „право време“? Не заборави да се олујни облаци Армагедона брзо примичу. Осим тога, живот у овом свету је кратак и неизвестан. Не можеш знати чак ни да ли ћеш сутра бити жив (Псалам 102:3; Јаков 4:13, 14). Један човек коме је установљено да болује од смртоносне болести, рекао је: „Када сам сазнао да болујем од те болести био сам у пуновременој служби Јехови и савест ми је била чиста. У овом тренутку утешно је знати тако нешто.“ Међутим, замисли како би се он осећао да га је болест затекла док говори: „Једног дана ћу се вратити Јехови!“ Ако си напустио Јехову, сада је најбоље време да му се вратиш.

[Слике на 18. страни]

Заокупљеност духовним стварима може ти помоћи да задржиш исправан став