Религија да ли врши позитиван утицај?

„МОГУ да будем добар човек и без религије!“ Ово је уобичајено размишљање. Многе искрене, саосећајне и поуздане особе нису заинтересоване за религију. На пример, само мали проценат људи из западне Европе редовно иде у цркву, иако већина каже да верује у Бога. a Чак и у Латинској Америци, само између 15 и 20 посто католика редовно иде у цркву.

Можда и ви, попут многих других, сматрате да религија не доприноси бољем животу. Ипак, можда се сећате да је само неколико деценија раније, у време наших бака и дека, већина људи била много побожнија него данас. Зашто религија више није тако привлачна за људе? Може ли неко бити добар човек и без религије? Постоји ли религија која има позитиван утицај?

Зашто су многи напустили религију

Већина оних који су се изјашњавали као хришћани вековима су веровали да Бог од људи очекује послушност. Ишли су у цркву да би стекли Божју наклоност тако што су практиковали обреде које је вршило свештенство или тако што су следили њихово вођство. Наравно, многи су знали за религиозно лицемерство. Улога коју је религија имала у ратовима добро је позната, као и разуздано понашање неких свештеника. Али већина људи није имала ништа против саме религије. Неке је привлачила мистичност, традиција или музика; неки су чак били мотивисани претњом вечног мучења у паклу, што није библијско учење. А онда су нека открића променила начин на који су многи људи гледали на цркву.

Постала је популарна теорија о еволуцији. Неки су усвојили идеју да је живот настао пуким случајем, без учешћа Бога. Већина религија није успела да пружи убедљив доказ да је Бог Извор живота (Псалам 36:9). Осим тога, с напретком технологије, изванредна достигнућа у медицини, транспорту и комуникацији код људи су створила осећај да наука може решити сваки проблем. Штавише, сматрало се да социолози и психолози пружају боље вођство од цркава. С друге стране, цркве нису успеле да дају уверљиве доказе да је живот по Божјим законима најбољи начин живота (Јаков 1:25).

Реагујући на нове околности, многе цркве су промениле своју поруку. Свештеници и проповедници су престали да поучавају да Бог од људи очекује послушност. Уместо тога, многи су говорили да свака особа мора сама да одлучи шта је добро, а шта лоше. У настојању да стекну популарност, неке религиозне  вође су тврдиле да нас Бог прихвата без обзира на то како живимо. Таква учења подсећају на једно библијско пророчанство: „Доћи [ће] време кад људи неће подносити здраво учење, него ће по сопственим жељама накупити себи учитеље који ће им говорити оно што годи њиховим ушима“ (2. Тимотеју 4:3).

Уместо да су привлачила људе, таква учења су их одбијала. Они су се логично питали: ’Ако цркве сумњају у Божју стваралачку моћ и његову мудрост да поставља законе, какву корист имам од тога што идем у цркву? Зашто бих се трудио да своју децу поучавам да буду религиозна?‘ Особе које су само желеле да воде пристојан живот почеле су да гледају на религију као на нешто безначајно. Напустили су цркву и религија им више није била важна. Зашто се нешто што је требало да буде корисно претворило у нешто небитно? Библија пружа уверљиво објашњење.

Употребљена у зле сврхе

Апостол Павле је упозорио хришћане из првог века да ће неки користити хришћанство у зле сврхе. Он је рекао: „Међу вас [ће] ући окрутни вукови који неће имати обзира према стаду. И између вас самих дићи ће се људи који ће износити искривљена учења да би одвукли ученике за собом“ (Дела апостолска 20:29, 30). Један од оних који су износили „искривљена учења“ био је римокатолички теолог Августин. Исус је поучавао своје следбенике да друге уверавају тако што ће са њима резоновати на темељу Писма. Међутим, Августин је изврнуо значење Исусових речи из Луке 14:23, где пише „натерај људе да уђу“, тврдећи да није погрешно користити силу да би се људи преобратили (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 28:23, 24). Августин је користио религију да би владао над људима.

Иза злоупотребе и искварености религије стоји Сатана, један бунтовни анђео. Он је утицао на религиозне људе у првом веку с намером да исквари хришћанску скупштину. Библија о тим људима каже: „Такви људи су лажни апостоли, који варају друге и претварају се да су Христови апостоли. А није ни чудо, јер се и сам Сатана претвара да је анђео светлости. Зато није ништа необично ако се и његове слуге претварају да су слуге праведности“ (2. Коринћанима 11:13-15).

Сатана још увек користи религију као симбол хришћанског живота, морала и просветљења, с циљем да људи живе по његовим, а не по Божјим мерилима (Лука 4:5-7). Вероватно сте приметили да данас многи свештеници користе високозвучне религиозне титуле како би себе истакли и добили новац од својих верника. Владе такође користе религију како би навеле грађане да се жртвују у рату.

Ђаво користи религију у много већој мери него што већина људи то примећује. Можда мислите да само мањи број религиозних екстремиста служи у остваривању Сатаниних намера. Али, према Библији,  „[онај] који се зове Ђаво и Сатана... заводи цео свет“. У Библији такође стоји: „Цео свет је у власти Злога“ (Откривење 12:9; 1. Јованова 5:19). Шта Бог мисли о религији коју светске вође користе само да би људе придобиле за себе?

’Шта ће ми ваше жртве?‘

Ако вас ужасава понашање неких цркава хришћанства, знајте да Свемоћни Бог уопште не одобрава такво поступање. Хришћански свет тврди да је у савезу са Богом; и древни Израелци су тврдили то исто. Ни једни ни други нису остали верни. Ако је Јехова осудио Израел, то значи да ће исто тако осудити и данашње хришћанство. Он је рекао: „Нису пазили на моје речи и мој су закон одбацили. Шта ће ми тај тамјан који доносите из Саве?... Ваше жртве нису ми угодне“ (Јеремија 6:19, 20). Бог није признао њихово лицемерно обожавање. Нису га занимали њихови обреди и молитве. Израелцима је рекао: „Ваше младине и свечаности мрзи моја душа. Бреме су ми постале, уморио сам се од њих. Када ширите своје руке, затварам очи пред вама. Многе молитве изговарате, али ја их не слушам“ (Исаија 1:14, 15).

Да ли се Јехови допадају прославе за које цркве кажу да су хришћанске, а у ствари имају паганско порекло? Да ли слуша молитве свештеника који су изврнули Христова учења? Да ли прихвата било коју религију која одбацује његове законе? Можете бити сигурни да Бог на данашње црквене обреде гледа исто као што је гледао на жртве које су приносили древни Израелци. Тада је рекао: ’Шта ће ми ваше жртве?‘

Ипак, Јехови је јако стало до искрених људи који га обожавају у истини. Њему је угодно када особе показују захвалност за оно што добијају од њега (Малахија 3:16, 17). Дакле, да ли је могуће бити добра особа, а при том не обожавати Бога? За неког ко не чини ништа за своје брижне родитеље тешко се може рећи да је добар, зар не? Може ли особа која не чини ништа за Бога бити добра? Сасвим је јасно да треба да се активно занимамо за правог Бога, коме дугујемо и сам живот. У следећем чланку ћемо осмотрити како обожавање правог Бога осим што доноси част Богу, користи и нама лично.

[Фуснота]

[Слика на 4. страни]

Да ли су цркве пружиле доказ да је Бог све створио?

[Слика на странама 4, 5]

Да ли је Божјим представницима овде место?

[Слика на 5. страни]

Како Бог гледа на овакву прославу?

[Извор]

AP Photo/Georgy Abdaladze