Ви можете вечно живети

ВЕЛИКА већина верника из различитих религија има наду у неки облик вечног живота. Детаљи се могу разликовати од религије до религије, али је нада у основи иста — живети срећно у савршеним условима без бојазни од смрти. Зар то није и ваша жеља? Како се може објаснити толика раширеност тих веровања? Да ли ће се нада у вечни живот икада остварити?

Из Светог писма сазнајемо да је жељу за вечним животом Створитељ усадио дубоко у свест људи још на самом почетку, када је створио први људски пар. „[Бог] је и вечност ставио људима у срце“, пише у Библији (Проповедник 3:11).

Међутим, да би вечно живео, први људски пар је морао да прихвати Божје право да одлучује шта је исправно а шта неисправно. Да су тако поступили, Јехова би их сматрао достојнима да „вечно“ живе у дому који је припремио за њих — еденском врту (Постанак 2:8; 3:22).

Вечни живот је изгубљен

Из библијског извештаја сазнајемо да је Бог у врту засадио „дрво спознања добра и зла“ и да је забранио Адаму и Еви да једу плод с њега како не би умрли (Постанак 2:9, 17). Ако Адам и Ева не би јели тај плод, то би значило да признају Божји ауторитет. С друге стране, ако би јели с тог дрвета, то би значило да одбацују Божји ауторитет. Адам и Ева нису послушали Јеховине смернице, већ су се придружили Сатани, духовном створењу које се побунило против Божјег ауторитета. Сходно томе, Бог је с правом одлучио да Адаму и Еви ускрати вечни живот (Постанак 3:1-6).

Бог је пред њих ставио живот и смрт. Последица непослушности била је смрт, то јест потпуни крај њиховог постојања. Није било могуће да Адам и Ева или било ко од њиховог потомства настави да живи помоћу неког чаробног напитка или као бесмртна душа. a

Сви Адамови потомци сносе последице његове побуне. Апостол Павле је објаснио о каквим се последицама ради. Он је написао: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

Вечни живот још увек могућ

Апостол Павле је стање Адамових потомака упоредио  са стањем роба из првог века. Због наслеђеног греха, Адамова и Евина деца су се рађала као „робови греха“, осуђена на смрт (Римљанима 5:12; 6:16, 17). Смрт би била неизбежна да Јехова није обезбедио законско средство да откупи њихову слободу. Павле је објаснио: „Као што је једним [Адамовим] преступом на све врсте људи дошла осуда, тако су и једним чином оправдања све врсте људи проглашене праведнима и добијају живот.“ Тај ’чин оправдања‘ захтевао је да Исус жртвује свој савршен људски живот као „одговарајућу откупнину за све“. Јехова је признао законску вредност те откупнине која ће ослободити човечанство од ’осуде‘ (Римљанима 5:16, 18, 19; 1. Тимотеју 2:5, 6).

То је разлог због ког научници никада неће пронаћи решење за вечни живот у човековом генетском коду. Решење се налази у нечем другом. Према Библији, главни узрок смрти је морално питање и питање правде, а не питање генетике. Средство за поновно стицање вечног живота — Исусова откупна жртва — такође је питање задовољавања правде. Откупна жртва је и одраз Божје праведности и доброте. Ко ће извући корист из откупне жртве и добити вечни живот?

Дар бесмртности

Јехова Бог је „одувек и заувек“. Он је бесмртан (Псалам 90:2). Прва особа којој је Јехова дао дар бесмртности био је Исус Христ. Апостол Павле објашњава: „Христ, након што је устао из мртвих, више не умире; смрт више нема власт над њим“ (Римљанима 6:9). Упоређујући га с људским вођама, Павле говори о њему као о једином који је бесмртан. Исус „заувек живи“. Његов живот је „неуништив“ (Јеврејима 7:15-17, 23-25; 1. Тимотеју 6:15, 16).

Исус није једини који је добио тај дар. Духом помазани хришћани који су изабрани да владају као краљеви у небеској слави имају исто ускрсење као и  Исус (Римљанима 6:5). Апостол Јован каже да је ту предност добило 144 000 особа (Откривење 14:1). Они такође постају бесмртни. У вези с њиховим ускрсењем, Павле каже: „Тело и крв не могу наследити Божје краљевство... Труба ће затрубити и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити. Јер ово распадљиво мора да се обуче у нераспадљивост и ово смртно мора да се обуче у бесмртност.“ Над онима који буду ускрснути на такав начин смрт више нема власти (1. Коринћанима 15:50-53; Откривење 20:6).

Ово Божје откривење је заиста изванредно. Чак ни анђели нису створени као бесмртни, иако су духовна бића. То потврђује чињеница да ће духовна створења која су се придружила Сатани у побуни бити уништена (Матеј 25:41). С друге стране, Исусови сувладари примају дар бесмртности, што је доказ да Јехова има чврсто поверење у њихову верност.

Да ли то значи да ће само 144 000 особа, што је релативно мали број у поређењу с милијардама људи који су досад живели, добити вечни живот? Не. Хајде да видимо зашто.

Вечни живот на рајској земљи

У библијској књизи Откривење приказан је прелеп призор небројеног мноштва људи који су добили вечни живот на рајској земљи. Међу њима су и они који су умрли, али су ускрснули и поново имају младалачко здравље и снагу (Откривење 7:9; 20:12, 13; 21:3, 4). Они су дошли на ’реку воде живота, бистру као кристал, која тече из Божјег престола‘. Дуж њене обале налази се „дрвеће живота... Лишће тог дрвећа било је за лечење народа̂“. Љубазан позив Јехове Бога гласи: „Ко је год жедан, нека дође! Ко год жели, нека узме воду живота бесплатно!“ (Откривење 22:1, 2, 17).

То дрвеће и вода не представљају неки еликсир живота ни извор младости за којима алхемичари и истраживачи вековима трагају. Уместо тога, они представљају Божју намеру да преко Исуса Христа доведе човечанство до савршенства које је постојало у почетку.

Божја намера да послушним људима да вечни живот на земљи није се променила. Та ће се намера испунити, јер је Јехова веран. У Псалму 37:29 стоји: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети.“ Ово обећање нас подстиче да заједно са онима који су добили бесмртност на небу објавимо: „Велика су и чудесна дела твоја, Јехова Боже, Свемоћни. Праведни су и истинити путеви твоји, Краљу вечности. Ко да те се не боји, Јехова, ко да не слави име твоје, јер си једино ти веран!“ (Откривење 15:3, 4).

Да ли желите тај драгоцени дар вечног живота? Ако желите, морате доказати да сте верни и послушни „Краљу вечности“. Потребно је да упознате Јехову и онога преко кога је тај живот могућ, Исуса Христа. Сви они који су спремни да прихвате Божја мерила за добро и зло добиће дар ’вечног живота‘ (Јован 17:3).

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 5 страни]

Вековни сан

Еп о Гилгамешу, месопотамијска сага за коју се претпоставља да датира чак из другог миленијума пре н. е., говори о јунаку који трага за вечном младошћу. Древни Египћани су балсамовали мртваце у нади да ће њихова душа, за коју су веровали да је бесмртна, поново моћи да се сједини с телом. Отуда су гробнице неких Египћана биле пуне ствари које би могле да им затребају у такозваном загробном животу.

Још од осмог века пре н. е. кинески алхемичари су веровали у бесмртност душе, а још од четвртог века пре н. е. веровало се да се она може постићи помоћу чаробних напитака. Средњовековни европски и арапски алхемичари упустили су се у исту потрагу и покушали су да направе свој еликсир живота. Неки од тих напитака садржали су арсеник, живу и сумпор. Ко зна колико се њих отровало пијући те напитке!

Једно време су биле популарне и приче и о такозваном извору младости за који се говорило да обнавља снагу свима који пију с њега.

 [Оквир/Слике на 7 страни]

Да ли ће вечни живот бити досадан?

Неки сматрају да ће вечни живот бити досадан, ништа више од расипања вечности у испразној забави која ће трајати до у недоглед. Можда они замишљају ту вечност као бескрајно трајање начина живота у данашњим условима, што би за многе људе било досадно и бесмислено. Међутим, Бог обећава људима да ће у обновљеном рају ’уживати у изобиљу мира‘ (Псалам 37:11). У таквим условима људи ће моћи добро да упознају Јеховина дела стварања и да своје време посвете развијању дивних вештина, истраживањима и свему ономе о чему сада само можемо да сањамо.

Др Обри де Греј, генетичар са Универзитета Кембриџ који ради на програму продужења људског живота, запажа: „Људима који имају добро образовање и довољно времена да га искористе, живот никада није досадан и увек има нешто ново што би они желели да ураде.“ Чак и онда, Божја надахнута Реч каже: „[Људи] не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини“ (Проповедник 3:11).