Да ли нас Библија превише ограничава?

„ДОК сам био дете, нисам био поучаван библијским мерилима. У нашој кући се никада није говорило о Богу“, прича један младић из Финске. Данас је васпитање у том духу нешто сасвим уобичајено. Многи људи, а посебно млади, сматрају да је Библија и сувише застарела и да нас њени савети превише ограничавају. На оне који желе да живе по библијским мерилима гледа се као на људе чији је живот оптерећен многобројним забранама и заповестима. Зато многи сматрају да је боље оставити Библију на полици и савете потражити негде другде.

Такво гледиште о Библији развило се у великој мери због дугогодишње историје угњетавања од стране цркава хришћанског света. На пример, током периода који неки историчари називају Мрачни средњи век, католичка црква је у Европи контролисала готово сваки аспект живота. Свако ко би се усудио да изнесе своје неслагање са црквом ризиковао је да буде мучен, па чак и погубљен. Протестантске цркве, које су се појавиле касније, такође су ограничавале личну слободу. Данас изрази „калвиниста“ и „пуританац“ не асоцирају само на следбенике одређених праваца већ и на њихова строга правила. Као последица тога што су цркве биле тако сурове, људи су дошли до погрешног закључка да и библијска учења морају бити таква.

У последњих неколико векова, црква је у великој мери изгубила утицај на живот људи, барем у неким земљама. Са одбацивањем традиционалних религиозних веровања, почело је да влада гледиште да људи имају право да сами одлучују шта је исправно а шта неисправно. Какав је био исход? Ахти Лајтинен, професор криминологије и правне социологије, објашњава: „Опало је поштовање према ауторитету, и људима је све замагљенији поглед на то шта је прихватљиво а шта неприхватљиво.“ Иронично је што су чак и црквене вође прихватиле такав начин размишљања. Један угледан лутерански бискуп је изјавио: „Настојим да не поучавам људе томе да се моралне дилеме решавају обраћањем Библији или неком другом религиозном ауторитету.“

Неограничена слобода — да ли је пожељна?

Мисао о неограниченој слободи можда звучи привлачно, посебно младима. Готово нико не воли да га неко стално контролише и да му говори шта сме а шта не сме. Међутим, да ли би било добро кад би свако имао слободу да ради шта хоће? Једна илустрација ће нам помоћи да одговоримо на то питање. Замислите град у коме нема саобраћајних прописа. Није потребно имати возачку дозволу нити  полагати возачки испит. Људи могу да возе како год желе, чак и у пијаном стању, и не треба да се обазиру на ограничења брзине, знакове за обавезно заустављање, семафоре, једносмерне улице нити на пешачке прелазе. Да ли би таква „слобода“ била пожељна? Сасвим сигурно да не би! Дошло би до хаоса, конфузије и несрећа. Премда саобраћајни прописи ограничавају слободу, ми разумемо да они штите и возаче и пешаке.

Слично томе, Јехова нам пружа упутства за живот. То нам користи. Без таквог вођства морали бисмо да учимо из властитог искуства, а то би и за нас и за друге било болно. Када би владало безакоње, то би било толико непожељно и опасно као и вожња градом у ком нема саобраћајних прописа. Сви ће се сложити с тим да су нам потребна нека правила и закони.

„Терет је мој лак“

Саобраћајни прописи могу обухватати дугачак и детаљан списак правила — у неким земљама чак и огроман број прописа који се тичу паркирања. У супротности с тим, Библија не садржи неки дугачак списак правила. У њој се налазе основна начела, која за нас не представљају оптерећење. Исус Христ је својим савременицима упутио привлачан позив: „Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Јер јарам је мој угодан и терет је мој лак“ (Матеј 11:28, 30). У посланици хришћанској скупштини у Коринту, апостол Павле је написао: „Где је Јеховин дух, тамо је слобода“ (2. Коринћанима 3:17).

Наравно, та слобода има границе. Исус је јасно указао на то да Бог тражи од нас да се држимо неколико једноставних заповести. На пример, он је својим ученицима рекао: „Ово је моја заповест: Волите један другога као што сам ја волео вас“ (Јован 15:12). Замислите какав би живот био када би сви били послушни овој заповести! Дакле, слобода коју хришћани имају није без икаквих граница. Апостол Петар је написао: „Живите као слободни људи, али не као они којима је слобода покриће за зло, него као Божји робови“ (1. Петрова 2:16).

Стога, иако хришћанима није наметнут неки детаљан списак закона, они се не воде својом теоријом о томе шта је исправно а шта није. Људима је потребно вођство које им једино Бог може пружити. У Библији се јасно каже: „Човек који ходи не може да управља својим корацима“ (Јеремија 10:23). Ако следимо Божја упутства, то ће нам много користити (Псалам 19:11).

Једна од користи коју ћемо имати јесте срећа. На пример, младић ког смо поменули на почетку раније је крао и лагао. Такође је живео неморално. Након што је сазнао за Божја висока мерила, променио је свој начин живота како би им  удовољио. „Премда нисам могао одједном да удовољим свим Божјим мерилима“, рекао је, „разумео сам њихову вредност. Мој пређашњи начин живота ми није донео срећу коју имам сада. Држање библијских мерила поједностављује живот. Знаш који је смисао твог живота и шта је исправно а шта неисправно.“

Милиони људи су доживели нешто слично. Између осталог, вођство које се налази у Библији помогло им је да имају боље међуљудске односе, да развију уравнотежен став према послу, да се не препусте штетним навикама и да имају срећнији живот. Маркус, a младић који је искусио шта значи живети без библијских мерила, каже: „Начин живота који је у складу с Библијом допринео је мом самопоштовању.“ b

За шта ћете се одлучити?

Дакле, да ли нас Библија у неком смислу ограничава? Да, за добробит свих нас. Али, да ли нас Библија превише ограничава? Не. Неограничена слобода ствара само проблеме. Библијска мерила су уравнотежена и унапређују нашу добробит и срећу. Маркус каже: „Време је показало колико је мудро што примењујем Божју Реч у животу. Премда се мој живот у много чему разликује од живота већине људи, никада нисам ни помислио да нешто пропуштам.“

Када будете доживели благослове због тога што живите по Божјим мерилима, још више ћете ценити Божју Реч. То ће донети још већи благослов — заволећете Онога ко нам је дао та мерила, Јехову Бога. „Љубав према Богу значи држати се његових заповести, а његове заповести нису тешке“ (1. Јованова 5:3).

Јехова је и Створитељ и наш небески Отац. Он зна шта је за нас најбоље. Он нас не ограничава, већ нам с љубављу пружа вођство, и то за наше добро. Јехова нас поетским речима подстиче: „О, да си пазио на моје заповести! Мир би твој као река био и праведност твоја као морски таласи“ (Исаија 48:18).

[Фусноте]

[Слика на 9. страни]

Исус је рекао да је оно што Бог тражи од нас окрепљујуће

[Слика на 10. страни]

Послушност Божјим упутствима доприноси нашој срећи и самопоштовању