Како можемо упознати Бога?

Неки могу сумњати у то да Бог заиста жели да га људи упознају. Ако жели, како им то омогућава?

ПРОТЕСТАНТСКИ реформатор из XVI века, Жан Калвин, исправно је закључио да људи могу упознати Бога само ако им се он открије. Међутим, неки се питају да ли Бог заиста жели да га људи упознају. Ако жели, како им то омогућава?

Јехова, ’Величанствени Створитељ‘ ништа не чини без разлога. Осим тога, као „Бог Свемоћни“, он може остварити све што је намерио (Проповедник 12:1; Излазак 6:3). Можемо бити сигурни да Бог жели да открије своју намеру људима, јер је пророк Амос био надахнут да запише: „Суверени Господ Јехова не чини ништа, а да своју тајну не открије својим слугама, пророцима.“ Ипак, запазите да је Бог рекао да ће своју намеру открити само својим слугама, то јест онима који га искрено воле. Зар то није логично? Коме ви поверавате неке личне ствари? Било коме или само најближим пријатељима? (Амос 3:7; Исаија 40:13, 25, 26).

Божја мудрост и знање испуњавају понизне особе страхопоштовањем, и то је исправно. Ипак, ако желимо да лично извучемо корист из Божје мудрости и знања, потребно је више од страхопоштовања. Да бисмо усвојили Божји начин размишљања, Библија наглашава да је потребно да имамо понизно срце: ’Сачувај код себе заповести моје. Слушај мудрост ухом својим. Срце своје пригни к разборитости. Призови разум и завапи за разборитошћу. Све то тражи као сребро‘ (Пословице 2:1-4).

Понизна особа која се на такав начин труди свакако ће моћи да упозна Бога. У истом поглављу Пословица даље се наводи: „Јехова даје мудрост, из његових уста долази знање и разборитост.“ Заиста, особе које искрено трагају за истином могу „разумети шта значи праведност и исправно расуђивање и честитост, све што је на путу доброте“ (Пословице 2:6-9).

У потрази за истином

The Encyclopedia of Religion запажа: „Сваки човек у животу треба да разликује стварно од нестварног, моћно од немоћног, истинско од лажног, чисто од прљавог, јасно од нејасног, као и да прави разлику између једне и друге крајности.“ Да би задовољили ту потребу, људи већ дуго трагају за истином. У оној мери у којој свака особа уложи труд да пронађе Јехову, кога псалмиста назива ’Богом истине‘, у тој мери ће успети да га упозна (Псалам 31:5).

Јеховино име дословно значи: „Он проузрокује да постане“ (Постанак 2:4, фуснота). Према томе, само значење Божјег имена скреће пажњу на његову стваралачку моћ и намеру. Заиста, познавање и употреба Јеховиног имена представља обележје по коме се препознаје права религија. Исус је био свестан те чињенице. Говорећи о својим  следбеницима, рекао је Богу у молитви: „Обзнанио сам им твоје име и обзнањиваћу га, да љубав којом си ме волео буде у њима и ја у јединству с њима“ (Јован 17:26).

Када је требало да протумачи значење неких снова, Јеврејин по имену Јосиф, ослонио се на своје пријатељство с Богом и с поуздањем рекао: „Зар није Бог тај који тумачи снове?“ (Постанак 40:8; 41:15, 16).

Неколико векова касније, вавилонски краљ Навуходоносор је имао сан који нису могли да одгонетну његови мудраци. Пророк Данило је рекао краљу: „Постоји Бог на небу који открива тајне, и он обзнањује краљу Навуходоносору шта ће се десити у последњим данима“ (Данило 2:28).

Јосифов и Данилов пример показују да Божју мудрост и знање могу добити само они који служе Јехови Богу. Наравно, да бисмо стекли Божју наклоност, можда је потребно да напустимо нека наша гледишта. Јевреји из првог века који су постали хришћани морали су управо то да ураде. Будући да су били одгајани да поштују и извршавају законе који су постојали у јеврејском систему, било им је потребно време да прихвате Исуса као Месију. Он је дошао да испуни Мојсијев закон, који је служио као ’сенка будућих благослова‘ (Јеврејима 10:1; Матеј 5:17; Лука 24:44, 45). Заменио га је „Христов закон“, који је далеко надмоћнији од Мојсијевог закона (Галатима 6:2; Римљанима 13:10; Јаков 2:8).

Сви смо рођени у свету који је отуђен од Бога. Због греха који смо наследили од првог људског пара, рођени смо у непријатељству с Богом, без икакве представе о томе каква је његова намера. Такође смо наследили варљиво срце (Јеремија 17:9; Ефешанима 2:12; 4:18; Колошанима 1:21). Да бисмо били Божји пријатељи, морамо научити да опонашамо његов начин размишљања. То није тако лако.

Може нам бити тешко да напустимо гледишта или обичаје криве религије, посебно ако смо томе поучавани још од детињства. Али, да ли је паметно да и даље идемо погрешним путем? Наравно да није. Свакако је мудрије променити начин размишљања и тако стећи Божје признање.

Препознати преко кога Бог пружа смернице

Где можемо пронаћи помоћ како бисмо разумели Реч истине и живели у  складу с тим? У древном Израелу, Бог је пружао вођство преко поузданих и верних појединаца који су били постављени на одговорне положаје. Слично томе, Поглавар данашње хришћанске скупштине, Христ, предводи оне који искрено траже истину. Он то чини преко својих поузданих и верних следбеника, који су одговорни за усмеравање и заштиту особа које искрено трагају за истином (Матеј 24:45-47; Колошанима 1:18). Али, како неко може препознати преко кога Бог пружа смернице?

Прави следбеници Исуса Христа настоје да одражавају исте особине које је он показивао док је био на земљи. Будући да су били јединствени у испољавању таквих духовних особина, они су били лако препознатљиви у свету који је бивао све гори и гори. (Видети оквир на 6. страни.) Да ли такве особине видите међу верницима религије којој припадате или код својих комшија који припадају другим религијама? Било би вредно труда ако бисте ово питање истражили у светлу Библије.

Позивамо вас да то учините путем проучавања Библије. Прошле године је у просеку преко 6 000 000 особа или породица у 235 земаља искористило могућност да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Стицање Божје мудрости и знања јесте непрекидна и корисна активност која пружа задовољство. Зашто не бисте кренули на пут стицања Божје мудрости и знања? То је путовање због ког никада нећете зажалити. Заиста, ми можемо упознати Бога!

[Оквир на 6. страни]

ОНИ КОЈИ ЖИВЕ ПО БОЖЈИМ СМЕРНИЦАМА...

остају неутрални у политичким сукобима (Исаија 2:4)

доносе добар плод вршећи Божју вољу (Матеј 7:13-23)

показују праву љубав једни према другима (Јован 13:35; 1. Јованова 4:20)

уједињено говоре широм света (Михеј 2:12)

не опонашају погрешне ставове и поступке људи око себе (Јован 17:16)

сведоче за истину и стварају ученике (Матеј 24:14; 28:19, 20)

редовно посећују састанке на којима се међусобно храбре (Јеврејима 10:25)

славе Бога као међународно братство (Откривење 7:9, 10)

[Слике на 7. страни]

Знање о Богу стичу појединци, породице и скупштине