Проналажење духовног блага у Гвинеји

ВЕКОВИМА су многи истраживачи у потрази за благом и богатством ризиковали живот и здравље. Неустрашиве особе које су дошле у Гвинеју, у западној Африци, пронашле су две веома различите врсте богатства — материјално и духовно. Та земља богата дијамантима, златом, рудом гвожђа и бокситом високог квалитета (од кога се добија алуминијум), има више од девет милиона становника.

Иако у земљи не преовлађују религије хришћанства, многи су веома побожни и високо цене духовно благо. Шта заправо представља то благо? То су верне Јеховине слуге које су у Агеју 2:7 описане као „драгоцено благо из свих народа“.

Духовно благо

Да би се дубоко копало у потрази за скривеним благом потребно је снажно напрезање. Слично томе, у хришћанској служби је неопходно уложити свесрдан напор да би се пронашло духовно благо. У Гвинеји се с делом проповедања о Краљевству започело у унутрашњости земље почетком педесетих година прошлог века и тек се шездесетих година стигло до главног града Конакрија. Сада у тој земљи има око 900 Јеховиних сведока у 21 скупштини и групи.

У земљу су 1987. године стигли мисионари. Они су сарађивали с једином скупштином у Конакрију. Сада у главном граду и унутрашњости земље има више од 20 мисионара. Они одушевљено раде на јачању скупштина и учествују с локалном  браћом у служби проповедања.

Лук, који живи у Конакрију, искусио је велику радост док је проучавао Библију с младим доктором по имену Албер. Албер је тражио религиозну истину у многим црквама и био је уплетен у спиритизам. Носио је прстен који је добио од једног спиритистичког медија уз гаранцију да ће му доносити срећу. Након доста неуспелих покушаја да пронађе праву религију, Албер је бацио прстен и помолио се: „Боже, ако постојиш, помози ми да те упознам и да ти служим. Ако не постојиш, једноставно ћу живети по свом.“ Кратко након тога, Албер је посетио своју сестру и њену породицу и случајно чуо шта је једна Јеховина сведокиња говорила док је проучавала Библију с његовом сестричином. Ускоро је договорено да Лук проучава Библију с њим.

Из недеље у недељу, док је пешачио више од пет километара да би проучавао с њим, Лук је био веома радостан. Иако је Лук био слабо образован, Албер, који је завршио факултет, био је дубоко задивљен његовом јаком вером у Свето писмо и практичном применом наученог. Како је Албер био срећан када је сазнао да Бог не само што није крив за патње човечанства него и да намерава да оконча сву патњу и целу планету претвори у рај (Псалам 37:9-11). Библијска истина заједно са лепим понашањем које је запазио код чланова скупштине, утицали су на њега.

Међутим, баш као што вешт мајстор мора пажљиво да обради небрушени дијамант да би заблистао, тако је и Албер морао да одбаци многе лоше ставове света да би свој живот ускладио с Божјим праведним мерилима. Престао је да тражи савете од спиритистичких медија, да се опија и да се коцка. Најтеже му је било да остави дуван. Тек када је почео да се усрдно моли Јехови за помоћ, успео је да престане с том лошом навиком. Шест месеци касније озаконио је свој брак. Његова жена је почела да проучава Библију. Сада су обоје крштене Јеховине слуге.

 Мартен је још један духовни дијамант. Када је имао 15 година, почео је да проучава Библију у граду Гекеду. Његови родитељи су католици и противили су се томе да он присуствује састанцима Јеховиних сведока. Уништили су му библијску литературу, истукли га и истерали из куће. Као што је за формирање једног дијаманта потребно да се угљеник изложи изузетно високом притиску, тако је и у Мартеновом случају противљење допринело да он развије још снажнију љубав према библијској истини. После неког времена, његови родитељи су променили став и он се вратио кући. Шта је то утицало на родитеље? Запазили су велику разлику између Мартеновог понашања и понашања његове сестре и двојице браће, који су постали бунтовни и неморални. Уверен да нова вера има добар утицај на Мартена, његов отац је изразио добродошлицу члановима скупштине у свој дом. Мајка је много пута захваљивала браћи за све што су урадили да би помогли њеном сину. Мартен се крстио када је имао 18 година, похађао је Школу за обучавање наименоване браће и сада служи као специјални пионир.

Увезено духовно благо

Премда Гвинеја извози велики део својих природних богатстава, један део њеног духовног богатства се „увози“. Многи су дошли из других афричких земаља, већином из економских разлога, а други да би избегли дуге и окрутне ратове.

Ернестина из Камеруна доселила се у Гвинеју пре 12 година. Проучавала је с Јеховиним сведоцима и годинама долазила на састанке али се није крстила. Док је 2003. године посматрала крштење на једном дводневном покрајинском састанку Јеховиних сведока, очи су јој се напуниле сузама. Савладана осећајем кривице, она се молила Јехови: „Сада имам 51 годину и ништа корисно нисам урадила за тебе. Желим да ти служим.“  Након тога, Ернестина је и поступала у складу са својом молитвом. Човеку с којим је живела објаснила је да могу остати заједно једино ако се венчају. Пристао је и кратко након тога, у новембру 2004. године, она је поново плакала, али овог пута од радости— на свом крштењу.

У Гвинеји се још од почетка 1990-их налазе хиљаде избеглица из Либерије и Сијера Леонеа, укључујући и стотине Јеховиних слугу. Убрзо након што су стигли у избеглички логор, браћа су организовала састанке, дело проповедања и саградила Дворану Краљевства. Неке особе су постале Јеховине слуге у избегличком логору. Исак је један од њих. Након што се крстио, указала му се прилика да се врати на свој ранији посао у једној великој либеријској компанији. Одлучио је да остане у избегличком логору Лене и да служи као општи пионир. Он каже: „Сада не морам да тражим дозволу од шефа да бих био на састанцима или на конгресу. Могу слободно да служим Јехови.“ У овом забаченом логору са 30 000 избеглица, за 150 Сведока који тамо живе у децембру 2003. године одржан је обласни конгрес. На радост свих, број присутних је био 591, укључујући и 9 глувих особа које су пратиле програм на знаковном језику. Дванаесторо се крстило. Браћа су дубоко ценила све напоре који су учињени да би им се пружила духовна гозба.

„Драгоцено благо“ прави потребне промене

За оне који трагају за златом и дијамантима, скоро да не постоји препрека коју не могу савладати. С друге стране, веома је дирљиво видети нове који улажу напор у савладавању свих препрека на путу служења Јехови. Осмотримо Зеинебино искуство.

Када је имала 13 година, Зеинеб је била приморана на дечје ропство. Из своје домовине, једне друге западноафричке земље, била је одведена у Гвинеју. Библијску поруку је први пут чула када је имала 20 година. Желела је да што пре примени оно што је учила.

Није јој било лако да долази на скупштинске састанке. Али и поред тога, она је веома ценила састанке и била је одлучна да их не пропушта (Јеврејима 10:24, 25). Сакривала је књиге ван куће да би их поново узела када је ишла на састанак. У неколико наврата, њени „власници“ су је брутално претукли зато што је присуствовала састанцима.

Касније су се околности промениле и она је била слободна. Без одлагања је почела да присуствује свим састанцима, који су јој помогли да веома брзо духовно напредује. Одбила је понуду за добро плаћени посао који би је спречио да присуствује састанцима на којима је добијала хришћанску поуку. Уписала се у Теократску школу проповедања, постала некрштени објавитељ и касније се крстила у знак предања Јехови. Одмах након тога, учествовала је у служби проповедања као помоћни пионир. Шест месеци касније, предала је молбу да служи као општи пионир.

Након што је била на неколико састанака, једна особа је рекла: „Када сам овде, не осећам се да сам сиромашна.“ Док су многи људи у Гвинеји заинтересовани само за материјално богатство, они који воле Јехову горљиво трагају за духовним богатством. Да, „драгоцено благо из свих народа“ окреће се чистом обожавању Јехове!

[Оквир на 8. страни]

ГВИНЕЈА – 2005.

Највећи број објавитеља: 883

Број библијских студија: 1 710

Број присутних на Меморијалу: 3 255

[Мапе на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ГВИНЕЈА

Конакри

СИЈЕРА ЛЕОНЕ

ЛИБЕРИЈА

[Слика на 9. страни]

Лук и Албер

[Слика на 9. страни]

Конгресна Дворана у Конакрију

[Слика на 10. страни]

Ернестина

[Слика на 10. страни]

Мартен

[Слика на 10. страни]

Зеинеб

[Извор слике на 8. страни]

USAID