Да ли је за тебе свето оно што је свето Јехови?

’Пазите... да не постане неко блудник или такав да не цени оно што је свето‘ (ЈЕВРЕЈИМА 12:15, 16).

1. Какав став данас има већина људи, али не и Јеховине слуге?

 СВЕТ у целини обраћа све мање пажње на оно што је свето. Француски социолог Едгар Моран је рекао: „Уздрмани су сви темељи на којима почива морал — Бог, природа, домовина, историја, разум... Људи сами бирају вредности којих ће се придржавати.“ Овакав став је обележје ’духа света‘, то јест ’духа који сада делује у синовима непослушности‘ (1. Коринћанима 2:12; Ефешанима 2:2). Они који су предали свој живот Јехови и спремно се подлажу његовом праведном суверенитету не испољавају такав дух непоштовања (Римљанима 12:1, 2). У ствари, Божје слуге увиђају да светост има веома важну улогу у њиховом обожавању Јехове. Шта за нас треба да буде свето? У овом чланку ће бити речи о пет ствари које су свете за све Божје слуге. У следећем чланку ћемо поклонити посебну пажњу светости наших хришћанских састанака. Али, шта заправо значи реч „свет“?

2, 3. (а) Како се у Светом писму наглашава Јеховина светост? (б) Како показујемо да је за нас Јеховино име свето?

² На хебрејском којим је писана Библија, реч „свет“ носи мисао о издвојености. У повезаности са обожавањем Бога, она се односи на оно што је издвојено од уобичајене употребе, то јест сматра се светим. Јехова је свет у апсолутном смислу и назива се ’Најсветији‘ (Пословице 9:10; 30:3). У древном Израелу, првосвештеник је на турбану носио златну плочицу на којој су биле урезане речи: „Јехова је свет“ (Излазак 28:36, 37). У Светом писму се за херувиме и серафиме који стоје око Јеховиног престола на небу каже да објављују: „Свет, свет, свет је Јехова“ (Исаија 6:2, 3; Откривење 4:6-8). Овим понављањем се наглашава чињеница да нико није свет и чист као Јехова. Он је Извор све светости.

³ Јеховино име је узвишено и свето. Псалмиста је певао: „Нека хвале име твоје. Оно је велико, страх улива и свето је“ (Псалам 99:3). Исус нас је поучио да се молимо: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9). Исусова мајка Марија је рекла: „Душа моја велича Јехову јер је Силни за мене учинио велика дела и свето је његово име“ (Матеј 6:9; Лука 1:46, 49). Као Јеховине слуге, ми његово име сматрамо светим и трудимо се да не учинимо ништа што би могло нанети срамоту том светом имену. Осим тога, усвојили смо Јеховино гледиште о светости, што значи да је за нас свето оно што је њему свето (Амос 5:14, 15).

Зашто осећамо дубоко поштовање према Исусу

4. Зашто се у Библији за Исуса каже да је свет?

⁴ Као „јединорођени син“ светог Бога, Јехове, Исус је свет откако је створен (Јован 1:14; Колошанима 1:15; Јеврејима 1:1-3). Зато је назван ’Божјим Светим‘ (Јован 6:69). Остао је свет и када је  његов живот пренесен с неба на земљу, јер га је Марија родила захваљујући моћи светог духа. Један анђео јој је рекао: „Свети дух доћи ће на тебе... дете које ћеш родити [биће] свето, Божји Син“ (Лука 1:35). У молитви Јехови, хришћани из Јерусалима двапут су указали на Божјег Сина као на ’[његовог] светог слугу Исуса‘ (Дела апостолска 4:27, 30).

5. Коју је свету мисију Исус извршио на земљи, и зашто је његова крв драгоцена?

⁵ Док је био на земљи, Исус је имао свету мисију, то јест задатак који је требало да изврши. Приликом крштења, 29. н. е., он је помазан за Првосвештеника Јеховиног великог духовног храма (Лука 3:21, 22; Јеврејима 7:26; 8:1, 2). Осим тога, требало је да умре жртвеном смрћу. Његова проливена крв би обезбедила откупнину путем које би грешни људи могли бити спасени (Матеј 20:28; Јеврејима 9:14). Зато његову крв сматрамо нечим светим, драгоценим (1. Петрова 1:19).

6. Какав је наш став према Исусу Христу, и зашто?

⁶ Дубоко поштовање које осећамо према нашем Краљу и Првосвештенику, Исусу Христу, огледа се у речима апостола Павла: „Зато је Бог и узвисио [свог Сина] и дао му име које је изнад сваког другог имена, да се у Исусово име савије свако колено оних који су на небу и оних који су на земљи и оних који су под земљом, и да сваки језик јавно призна Исуса Христа за Господа на славу Бога, Оца“ (Филипљанима 2:9-11). Тиме што се радосно подлажемо вођству нашег Краља Исуса Христа, који је Поглавар хришћанске скупштине, ми показујемо да је оно што је свето за Јехову свето и за нас (Матеј 23:10; Колошанима 1:18).

7. Како показујемо да смо подложни Христу?

⁷ Када се подлажемо Христу, ми показујемо поштовање и према онима које он користи да би предводили у делу којим он управља. Службу помазаника који сачињавају Водеће тело, као и службу надгледника које оно именује у подружницама, областима, покрајинама и скупштинама треба сматрати светом. То уређење захтева наше дубоко поштовање и подложност (Јеврејима 13:7, 17).

Свети народ

8, 9. (а) У ком смислу су Израелци били свет народ? (б) Како је Јехова усадио у Израелце начело о светости?

⁸ Јехова је склопио савез са Израелом. Захваљујући томе, та нова нација је добила посебан положај. Они су били посвећени, то јест издвојени. Јехова им је лично рекао: „Будите ми свети, јер сам ја, Јехова, свет. Ја вас одвајам од тих народа да будете моји“ (Левитска 19:2; 20:26).

⁹ Од самог оснивања нације Израел, Јехова је усадио у њих начело о светости. Под претњом смртне казне, било им је забрањено чак и да дотакну планину  на којој су добили Десет заповести. Гора Синај је тада у извесном смислу сматрана светом (Излазак 19:12, 23). Свештенство, шатор састанка и прибор у њему такође је требало сматрати светим (Излазак 30:26-30). Шта се може рећи за хришћанску скупштину?

10, 11. Зашто се може рећи да је хришћанска скупштина помазаника света, и како то утиче на „друге овце“?

¹⁰ Хришћанска скупштина помазаника је света у Јеховиним очима (1. Коринћанима 1:2). У ствари, као група, сви помазани хришћани на земљи увек се повезују са светим храмом, иако они не сачињавају Јеховин велики духовни храм. Јехова пребива у том светом храму посредством свог светог духа. Апостол Павле је написао: „У јединству [са Исусом Христом] цела грађевина је складно повезана и израста у свети Јеховин храм. У јединству с Христом и ви се уграђујете у грађевину у којој Бог пребива духом“ (Ефешанима 2:21, 22; 1. Петрова 2:5, 9).

¹¹ Павле је даље писао помазаним хришћанима: „Зар не знате да сте ви Божји храм и да Божји дух пребива у вама?... Божји храм је свет, а тај храм сте ви“ (1. Коринћанима 3:16, 17). Јехова ’пребива‘ међу помазаницима посредством свог духа (2. Коринћанима 6:16). Он стално пружа вођство свом ’верном робу‘ (Матеј 24:45-47). „Друге овце“ сматрају посебном предношћу то што сарађују са онима који сачињавају „храм“ (Јован 10:16; Матеј 25:37-40).

Шта је за хришћане свето

12. Шта је за нас свето, и зашто?

¹² Сасвим је разумљиво да се многе ствари које су повезане са животом помазаних чланова хришћанске скупштине и њихових сарадника сматрају светим. Наш добар однос с Јеховом је нешто свето (1. Летописа 28:9; Псалам 36:7). Он нам је толико драгоцен да не дозвољавамо ничему и никоме да се испречи између нас и нашег Бога, Јехове (2. Летописа 15:2; Јаков 4:7, 8). Молитва има веома важну улогу у одржавању блиског односа с Јеховом. За пророка Данила, она је била толико света да је верно наставио да се редовно  моли Јехови чак и када је због тога био у животној опасности (Данило 6:7-11). „Молитве светих“, то јест помазаних хришћана упоређују се с ка̂дом који се користио приликом обожавања Јехове у храму (Откривење 5:8; 8:3, 4; Левитска 16:12, 13). Та симболика наглашава светост молитве. Како је дивно то што можемо да се обратимо Суверену свемира! Сасвим је разумљиво што је молитва за нас нешто свето.

13. Која сила је света, и како треба да поступамо да би она могла деловати у нашем животу?

¹³ У животу помазаних хришћана и њихових сарадника постоји сила коју сви они сматрају светом. То је свети дух — активна сила којом се Јехова служи. Будући да увек делује у складу с вољом светог Бога, прикладно се назива свети дух или ’дух светости‘ (Јован 14:26; Римљанима 1:4). Посредством светог духа, Јехова својим слугама даје снагу да проповедају добру вест (Дела апостолска 1:8; 4:31). Он даје свој дух „онима који му се покоравају“ и ’живе по духу‘, а не по жељама тела (Дела апостолска 5:32; Галатима 5:16, 25; Римљанима 8:5-8). Захваљујући деловању те моћне силе, хришћани испољавају врлине на које се указује као на „плод духа“ и чине ’света дела по којима се види да су одани Богу‘ (Галатима 5:22, 23; 2. Петрова 3:11). Ако је тај дух за нас нешто свето, трудићемо се да не учинимо ништа што би га могло жалостити или ометати његово деловање у нашем животу (Ефешанима 4:30).

14. Коју предност помазаници сматрају светом, и како и друге овце имају удела у томе?

¹⁴ Још нешто што сматрамо светим јесте предност да носимо име светог Бога, Јехове, и да будемо његови сведоци (Исаија 43:10-12, 15). Јехова је оспособио помазане хришћане да буду „слуге новог савеза“ (2. Коринћанима 3:5, 6). Зато су опуномоћени да проповедају ’добру вест о краљевству‘ и да ’стварају ученике од људи из свих народа‘ (Матеј 24:14; 28:19, 20). Они верно извршавају задатак који им је поверен и милиони понизних особа се одазивају, симболично говорећи помазаницима: „Идемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама“ (Захарија 8:23). У духовном погледу, те понизне особе радосно служе као „ратари“ и „виноградари“ за помазане ’слуге нашег Бога‘. На тај начин, „друге овце“ пружају велику помоћ помазаницима да обављају своју службу, и то у светским размерама (Исаија 61:5, 6).

15. Које дело је апостол Павле сматрао светим, и зашто и ми имамо исти став?

¹⁵ За апостола Павла, служба проповедања је била света. Он је за себе рекао да обавља „свето дело проповедања Божје добре вести као слуга Христа Исуса међу другим народима“ (Римљанима 15:16). Пишући хришћанима у Коринту, Павле је своју службу назвао благом (2. Коринћанима 4:1, 7). Када сведочимо другима, ми преносимо ’Божје свете објаве‘ (1. Петрова  4:11). Према томе, било да смо помазаници или „друге овце“, за нас је учествовање у делу проповедања света предност.

„Усавршавајмо се у светости у страху пред Богом“

16. Шта ће нам помоћи да не изгубимо цењење за ’оно што је свето‘?

¹⁶ Апостол Павле је упозорио сухришћане да не изгубе цењење за ’оно што је свето‘. Саветовао их је да ’теже за посвећеношћу‘, и да ’пазе да не изникне какав отровни корен који би начинио штету и којим би се многи упрљали‘ (Јеврејима 12:14-16). Израз „отровни корен“ односи се на појединце унутар хришћанске скупштине који би могли критиковати начин на који се нешто обавља. На пример, могли би изражавати неслагање с Јеховиним гледиштем о светости брака или о потреби за моралном чистоћом (1. Солуњанима 4:3-7; Јеврејима 13:4). Или би могли водити „испразне разговоре који скрнаве оно што је свето“ и ширити отпадничке идеје оних који су „одступили од истине“ (2. Тимотеју 2:16-18).

17. Зашто се помазаници морају непрестано трудити да одражавају Јеховино гледиште о светости?

¹⁷ Павле је писао својој помазаној браћи: „Вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, и усавршавајмо се у светости у страху пред Богом“ (2. Коринћанима 7:1). Ове речи показују да се помазани хришћани, „учесници у небеском позиву“, морају непрестано трудити да њихов целокупан начин живота одражава Јеховино гледиште о светости (Јеврејима 3:1). Сличан подстицај својој духом рођеној браћи упутио је и апостол Петар: „Као послушна деца, немојте дозволити да вас и даље обликују жеље које сте имали док сте били у незнању, него, као што је свет Онај који вас је позвао, будите и ви свети у свему што чините“ (1. Петрова 1:14, 15).

18, 19. (а) Како припадници ’великог мноштва‘ показују да је за њих свето оно што је свето Јехови? (б) О ком ће светом обележју нашег хришћанског живота бити речи у следећем чланку?

¹⁸ Шта се може рећи за припаднике ’великог мноштва‘ које ће преживети ’велику невољу‘? И они морају показати да је за њих свето оно што је свето Јехови. У Откривењу су приказани како ’врше свету службу‘ Јехови у земаљском дворишту његовог духовног храма. Они су показали веру у Христову откупну жртву и у фигуративном смислу су „опрали своје дуге хаљине и убелили их у Јагњетовој крви“ (Откривење 7:9, 14, 15, фуснота). Због тога су чисти у Јеховиним очима и морају се ’очистити од сваке прљавштине тела и духа, и усавршити се у светости у страху пред Богом‘.

¹⁹ Једно важно обележје живота помазаних хришћана и њихових сарадника јесте редовно састајање ради обожавања Јехове и проучавања његове Речи. Јехова сматра те састанке светим. У следећем чланку ће бити речи о томе како и зашто треба да на овом важном подручју имамо Јеховино гледиште о ономе што је свето.

За понављање

• Који став данашњег света Јеховине слуге не испољавају?

• Зашто је Јехова Извор свега што је свето?

• Како показујемо да поштујемо Христову светост?

• Шта за нас треба да буде свето?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

У древном Израелу је свештенство, шатор састанка и прибор у њему требало сматрати светим

[Слика на 24. страни]

Помазани хришћани на земљи чине свети храм

[Слике на 25. страни]

Молитва и служба проповедања су свете предности