Изабране мисли из Проповедника
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Проповедника
„ЧОВЕК, кога је жена родила, кратког је века и пун немира“, запазио је патријарх Јов (Јов 14:1). Како је важно да свој кратак живот не траћимо на безвредне тежње! Којим тежњама треба да посветимо време, снагу и средства? Шта треба да избегавамо? Мудре речи забележене у Проповеднику пружају нам здраво вођство. Порука коју оне преносе „може просудити мисли и намере срца“ и помоћи нам да имамо смисаон живот (Јеврејима 4:12).
У Проповеднику, библијској књизи коју је написао Соломон, краљ древног Израела чувен по својој мудрости, налазе се практични савети о томе шта је заиста вредно у животу а шта нема праву вредност. Пошто Соломон говори о својим грађевинским подухватима, изгледа да је ову књигу написао након што је завршио с њима а пре него што је застранио од правог обожавања (Немија 13:26). То значи да је књига написана нешто пре 1000. пре н. е., при крају Соломонове 40-годишње владавине.
ШТА НИЈЕ ИСПРАЗНОСТ?
„Све је испразност!“, каже проповедник и поставља питање: „Каква је корист човеку од свег труда његовог којим се труди под сунцем?“ (Проповедник 1:2, 3). Изрази „испразност“ и „под сунцем“ помињу се више пута у Проповеднику. Хебрејска реч за „испразност“ дословно значи „дах“ или „пара“ и указује на недостатак смисла или праве и трајне вредности. Израз „под сунцем“ значи „на земљи“ или „на овом свету“. Дакле, све је испразно — сва људска настојања којима се не узима у обзир Божја воља.
„Пази на кораке своје кад идеш у дом истинитог Бога“, каже Соломон. „Приступи да слушаш“ (Проповедник 5:1). Служење Јехови Богу није испразност. Штавише, обраћање пажње на наш однос с њим пресудно је да бисмо имали смисаон живот.
Одговори на библијска питања:
1:4-10 — Зашто се за природне циклусе каже да су ’заморни‘? Проповедник помиње само три основна чиниоца који омогућавају живот на земљи — сунце, ветар и кружни ток воде. Природних циклуса наравно има много више и веома су сложени. Човек може да их проучава цео живот и још увек их неће у потпуности разумети. То заиста може бити „заморно“. Такође бисмо се могли разочарати ако бисмо поредили наш кратак живот с тим циклусима који се без престанка понављају. Чак су и покушаји да се дође до нових открића заморни. На крају крајева, нови проналасци нису ништа више од примене закона које је Бог поставио и које је већ користио приликом стварања.
2:1, 2 — Зашто се за смех каже да је „лудост“? Смех нам може помоћи да на тренутак заборавимо наше проблеме, а весеље може учинити да их не схватамо превише озбиљно. Међутим, смех неће решити наше проблеме. Зато се на тражење среће путем смеха указује као на „лудост“.
3:11 — Шта је Бог учинио ’лепим у своје време‘? Између осталог, оно што је Јехова у право време учинио ’лепим‘, то јест прикладним и добрим, јесте стварање Адама и Еве, савез који је симболизован дугом, савез са Аврахамом и Давидом, долазак Месије и устоличење Исуса Христа за Краља Божјег Краљевства. Међутим, постоји и нешто што ће Јехова учинити ’лепим‘ у блиској будућности. Можемо бити сигурни да ће нови свет праведности у право време постати реалност (2. Петрова 3:13).
3:15б — Шта значи то што „истинити Бог тражи добробит онога ко је прогоњен“? Израз „добробит онога ко је прогоњен“ дословно гласи ’оно за чим се тежи‘ и може се односити на оно што Бог намерава да уради. Пошто се рађање и умирање, рат и мир стално смењују и увек изнова понављају, човек се може осећати беспомоћно и мислити да се историја понавља. Међутим, истинити Бог може учинити шта год он жели (Проповедник 3:1-10, 15а). Осим тога, као што се у самом стиху каже, Јехова тражи праведне које зли прогоне. Он тражи њихову добробит, то јест настоји да ’покаже своју силу‘ у њихову корист (2. Летописа 16:9).
5:9 — Како ’сви људи имају корист од земље‘? Сви људи на земљи зависе од онога што земља производи. Ни краљ није изузетак. Да би његове њиве родиле, слуге које му обрађују земљу морају напорно да раде.
Поука за нас:
1:15. Бесмислено је трошити време и снагу у настојању да исправимо неправду коју видимо око нас. Само Божје Краљевство може уклонити зло (Данило 2:44).
2:4-11. Бављење делатностима као што су архитектура, баштованство и музика, као и живот у раскоши, спада у „трчање за ветром“ јер не чини живот заиста смисаоним нити доноси праву срећу.
2:12-16. Мудрост је боља од безумља јер нам помаже да решавамо проблеме. Међутим, када се ради о смрти, тада људска мудрост не вреди ништа. Чак и ако је неко постао славан због такве мудрости, брзо ће бити заборављен.
2:24; 3:12, 13, 22. Нема ништа лоше у томе да уживамо у плодовима свог рада.
2:26. Бог „човеку кога сматра добрим“ даје мудрост која доноси радост. Такву мудрост је немогуће стећи ако немамо добар однос с Богом.
3:16, 17. Није реално очекивати да ће се правда увек извршавати. Не треба да будемо претерано забринути због онога што се данас дешава у свету, већ треба да чекамо да Јехова исправи ситуацију.
4:4. Када се марљиво ради и вешто обавља неки посао, то доноси задовољство. Међутим, ако много радимо само зато да бисмо засенили друге, унапређујемо такмичарски дух и могу се створити осећања озлојеђености и љубоморе. Мотиви због којих марљиво радимо у хришћанској служби морају бити исправни.
4:7-12. Међуљудски односи су много важнији од материјалних поседа и зато не треба да их жртвујемо у тежњи за богатством.
4:13. То што је нека особа на положају и што је старија не значи обавезно да ће је други поштовати. Особе које су на одговорним положајима треба мудро да поступају.
4:15, 16. „Младић који долази на место његово“, то јест краљев наследник, можда у почетку има подршку ’свег народа коме је он на челу‘, али „народ му се касније неће радовати“. Заиста, популарност је обично кратког века.
5:2. Наше молитве треба да буду промишљене, пуне страхопоштовања и без мноштва празних речи.
5:3-7. Заокупљеност материјалним стварима може навести особу да сањари о испуњењу себичних жеља. Такође може проузроковати да особа ноћу буде узнемирена док размишља о томе, што је лишава мирног сна. Због мноштва речи особа може испасти глупа пред другима и брзоплето дати завет пред Богом. Ако се ’бојимо истинитог Бога‘ то ће нас чувати да не чинимо ништа од тога.
6:1-9. Шта вреде богатство, част, дуг живот, па чак и велика породица, ако нас околности спречавају да уживамо у њима? И „боље је очима гледати“ тако што ћемо се суочити с реалношћу, него се „поводити за жељама душе своје“, то јест настојати да испунимо немогуће жеље. Дакле, за нас је најбоље да у животу будемо задовољни „кад имамо храну, одећу и заклон“ док уживамо у добрим стварима и чувамо наш близак однос с Јеховом (1. Тимотеју 6:8).
САВЕТ МУДРИМ ЉУДИМА
Како можемо сачувати добро име, то јест углед? Какав став треба да имамо према владарима и неправдама које видимо? Пошто мртви нису свесни ничега, како треба да користимо живот који имамо? Како млади могу мудро користити своје време и снагу? Проповедникови здрави савети о овим и другим стварима забележени су за нашу корист у поглављима од 7 до 12.
Одговори на библијска питања:
7:19 — Како мудрост даје већу снагу него „десет моћних људи“? Када се користи у пренесеном смислу, број десет у Библији представља потпуност. Соломон каже да мудрост може боље да нас заштити него сви ратници који чувају један град.
10:2 — Шта значи то што је срце некоме „с десне стране“ а некоме „с леве стране“? Десна страна обично означава да је неко у нечијој наклоности. Стога, ако је некоме срце с десне стране, то значи да га оно мотивише да чини добро. За особу коју срце наводи да чини зло каже се да јој је срце с леве стране.
10:15 — Како „безумнике умара труд њихов“? Ако некоме недостаје добро просуђивање, његов напоран рад не доноси ништа заиста вредно. Он не налази задовољство у њему. Такав тежак рад га само умара.
11:7, 8 — Шта значи изјава: „Слатка је светлост, и добро је да очи виде сунце“? Светлост и сунце доприносе томе да уживамо у животу. Соломон овде каже да је добро бити жив и да треба да се ’радујемо‘ пре него што дођу дани таме, то јест старост, и изгубимо виталност.
11:10 — Зашто су „младост и најлепше године живота“ испразност? Ако се не користе на исправан начин, оне су испразне јер попут паре прођу врло брзо.
Поука за нас:
7:6. Смех у неподесно време подсећа на бескорисно пуцкетање трња испод лонца, што може веома да иритира. Добро је да се чувамо тога.
7:21, 22. Не треба превише да нас дотиче оно што други кажу.
8:2, 3; 10:4. Када нас критикује или укорава шеф или послодавац, мудро је да останемо мирни. То је боље него да ’журимо да одемо од њега‘, то јест да непромишљено дамо отказ.
8:8; 9:5-10, 12. Наш живот се може завршити изненада баш као што риба може бити ухваћена у мрежу или птица у замку. Штавише, нико не може спречити да га напусти животна снага када му дође време да умре нити је ико изузет из рата који смрт води против човечанства. Зато не смемо да траћимо време. Јехова жели да ценимо живот и да уживамо у њему на здрав начин. Да бисмо успели у томе, служба Јехови треба да нам буде на првом месту.
8:16, 17. Не можемо докучити све оно што је Бог учинио и што је дозволио да се деси на свету, чак и ако не бисмо спавали због тога. Ако бринемо због свих неправди које су учињене, то ће нас само спречити да уживамо у животу.
9:16-18. Мудрост је вредна чак и онда када је готово нико не цени. Више вреде речи које на миран начин изговори мудра особа од бучних повика безумног човека.
10:1. Морамо пазити на наш говор и поступке. Само један непромишљени поступак, као што је излив гнева, један чин злоупотребе алкохола или неморално понашање довољно је да наруши углед особе која је иначе поштована у друштву.
10:5-11. Не треба завидети особи која је на високом положају а није за то квалификована. Чак и када су у питању веома једноставни послови, када онај ко их обавља није обучен за то, последице могу бити лоше. Дакле, „успех лежи у примени мудрости“ и зато треба да развијамо ту способност. Како је само важно да будемо обучени за дело проповедања о Краљевству и стварања ученика!
11:1, 2. Уколико је наша великодушност искрена, она ће покренути и друге да буду великодушни (Лука 6:38).
11:3-6. Не треба да постанемо неодлучни због тога што је живот пун неизвесности.
11:9; 12:1-7. Млади су одговорни пред Богом. Зато треба своје време и енергију да користе у служби Богу пре него што дође старост и остану без снаге.
’РЕЧИ МУДРИХ ЉУДИ‘ ПРУЖАЈУ НАМ ВОЂСТВО
Како треба да гледамо на „угодне речи“ за које се проповедник трудио да их пронађе и запише? За разлику од „многих књига“ људске мудрости, „речи су мудрих људи као бодила, и они који се баве сакупљеним изрекама налик су клиновима забијеним. Такве речи потичу од једног пастира“ (Проповедник 12:10-12). Речи мудрости које долазе од „једног пастира“, Јехове, помажу нам да имамо већу стабилност у животу.
Примењивање мудрих савета из ове књиге заиста ће нам помоћи да водимо смисаон и срећан живот. Штавише, уверени смо у следеће речи: „Добро [ће] бити онима који се боје истинитог Бога.“ Дакле, будимо чврсто одлучни да се ’бојимо истинитог Бога и држимо се његових заповести‘ (Проповедник 8:12; 12:13).
[Слика на 15. страни]
Бог ће у право време учинити једно од својих најлепших дела
[Слика на 16. страни]
Јело, пиће и уживање у плодовима свог напорног рада јесте дар од Бога