Антихрист је разоткривен

КАДА бисте сазнали да опасна епидемија хара у крају где живите, шта бисте урадили да се заштитите? Вероватно бисте ојачали свој имунитет и држали се подаље од људи који су заражени. Исто морамо чинити и у духовном смислу. У Писму пише да је антихрист „већ у свету“ (1. Јованова 4:3). Ако не желимо да се „инфицирамо“, морамо утврдити ко су „преносиоци“ те болести и избегавати их. На сву срећу, Библија пружа довољно информација о тој теми.

„Антихрист“ значи „против (то јест уместо) Христа“. Према томе, у најширем смислу овај израз се односи на све који се противе Христу или се лажно представљају као Христ или његови заступници. Сам Исус је рекао: „Ко није на мојој страни, против мене је [то јест, антихрист је], и ко не сакупља са мном, расипа“ (Лука 11:23).

Наравно, Јован је писао о антихристу нешто више од 60 година након што је Исус умро и ускрснуо на небо. Зато се деловање антихриста мора разумети у светлу његовог утицаја на Исусове верне следбенике на земљи (Матеј 25:40, 45).

Антихрист је против хришћана

Исус је упозорио своје следбенике да ће их свет мрзети. Он је рекао: „Од људи [ћете] трпети невоље и убијаће вас, и сви ће вас народи мрзети због мог имена. Устаће многи лажни пророци и завешће многе“ (Матеј 24:9, 11).

Они који прогоне Исусове ученике ’због [његовог] имена‘, отворено се идентификују као антихристи, то јест као они који су против Христа. „Лажни пророци“, од којих су неки некада били хришћани, такође спадају у ту групу (2. Јованова 7). Ти „многи антихристи“, написао је Јован,  „изашли су од нас, али нису били од нас, јер да су били од нас, остали би с нама“ (1. Јованова 2:18, 19).

И Исусове и Јованове речи јасно показују да се антихрист не односи само на једну особу, већ на више особа које су антихристи. Осим тога, будући да су они лажни пророци, један од њихових главних циљева јесте религиозна превара. Које су неке од њихових метода?

Ширење религиозних лажи

Апостол Павле је упозорио свог сарадника Тимотеја да се чува учења отпадника, као што су били Именеј и Филит, чија се ’реч ширила као гангрена‘. Павле је додао: „Ти људи су одступили од истине, говорећи да је ускрсење већ било, па некима поткопавају веру“ (2. Тимотеју 2:16-18). Изгледа да су Именеј и Филит научавали да је ускрсење само симболично и да су хришћани већ ускрснули у духовном смислу. Тачно је да у Божјим очима особа оживи када постане прави Исусов ученик, а и сам Павле је то јасно рекао (Ефешанима 2:1-5). Ипак, својим учењем Именеј и Филит су порицали Исусово обећање о дословном ускрсењу мртвих под Божјом краљевском владавином (Јован 5:28, 29).

Идеју о искључиво симболичном ускрсењу касније су усвојили и проширили гностици. Верујући да се до знања (гносис на грчком) може доћи мистичним путем, гностици су комбиновали отпадничко хришћанство с грчком филозофијом и оријенталним мистицизмом. На пример, они су сматрали да је све што је материјално зло, и да због тога Исус није дошао у телу већ је имао само привидно људско тело (веровање које се назива докетизам). Као што смо видели, управо је на таква учења упозорио апостол Јован (1. Јованова 4:2, 3; 2. Јованова 7).

 Вековима касније појавило се једно друго лажно веровање — доктрина о светом Тројству, према којој је Исус и Свемоћни Бог и Божји Син. У својој књизи The Church of the First Three Centuries, др Алван Ламсон наводи да доктрина о Тројству „води порекло из извора који нема никакве везе са јеврејским и хришћанским списима; затим се развила и посредством платонских отаца постала део хришћанства“. Ко су били ти „платонски оци“? То су отпаднички свештеници који су били заслепљени учењима паганског грчког филозофа Платона.

Увођење Тројства у хришћанство било је мајсторски потез антихриста, јер је та доктрина Бога представила као мистерију и замаглила однос између њега и Сина (Јован 14:28; 15:10; Колошанима 1:15). Размислите, како се неко може ’приближити Богу‘, као што нас Писмо подстиче, ако је Бог мистерија? (Јаков 4:8).

Да би забуна била још већа, многи преводиоци су из својих превода Библије избацили Божје име, Јехова, иако се оно појављује преко 7 000 пута у оригиналном тексту! Та намера да се Свемоћни Бог претвори не само у мистерију већ у безимену мистерију, очигледно је чин крајњег непоштовања према Створитељу и његовој надахнутој Речи (Откривење 22:18, 19). Поред тога, заменом Божјег имена титулама као што су Господ и Бог обезвређује се Христова узорна молитва, у којој се између осталог каже: „Нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9).

Антихрист одбацује Божје Краљевство

Антихрист је постао посебно активан током ’последњих дана‘, то јест у време у ком данас живимо (2. Тимотеју 3:1). Главни циљ данашњих варалица јесте да обману људе с обзиром на Исусову улогу као Краља Божјег Краљевства, небеске владавине која ће ускоро владати над целом земљом (Данило 7:13, 14; Откривење 11:15).

На пример, неке религиозне вође проповедају да је Божје Краљевство стање у срцима људи, што је гледиште које нема основа у Писму (Данило 2:44). Други тврде да Христ делује преко људских владавина и институција. Међутим, Исус је изјавио: „Моје краљевство није део овог света“ (Јован 18:36). У ствари, Сатана је, а не Христ „владар света“ и „бог овог света“ (Јован 14:30; 2. Коринћанима 4:4). То објашњава зашто ће Исус ускоро уништити све људске владавине и постати једини Владар над земљом (Псалам 2:2, 6-9; Откривење 19:11-21). Људи се моле за то када упућују Господову молитву, у којој се каже: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја... на земљи“ (Матеј 6:10).

Због тога што подупиру данашње политичке системе, многе религиозне вође се супротстављају онима који објављују истину о Божјем Краљевству, чак их прогоне. Занимљиво је да библијска књига Откривење спомиње симболичну блудницу — „Вавилон Велики“ — која је „пијана од крви светих и од крви Исусових сведока“ (Откривење 17:4-6). Она чини духовни блуд тако што подржава земаљске ’краљеве‘, то јест политичке владаре, а заузврат има њихову наклоност. Ова симболична жена представља криве религије овог света. Она је главни део антихриста (Откривење 18:2, 3; Јаков 4:4).

Антихрист ’говори оно што годи ушима‘

Осим што одбијају библијску истину, многи који се изјашњавају као хришћани напустили су библијска мерила понашања ради морала који је данас популаран. Божја Реч је прорекла такво време речима: „Доћи [ће] време кад људи [који тврде да служе Богу] неће подносити здраво учење, него ће по сопственим жељама накупити себи учитеље који ће им говорити оно што годи њиховим ушима“  (2. Тимотеју 4:3). Те религиозне варалице описане су и као „лажни апостоли, који варају друге и претварају се да су Христови апостоли“. Библија даље каже: „Крај ће им бити по њиховим делима“ (2. Коринћанима 11:13-15).

Њихова дела су ’бесрамна‘, јер показују дрско непоштовање према високим моралним начелима (2. Петрова 2:1-3, 12-14). Зар не видимо све више религиозних вођа или њихових следбеника који усвајају — или у најмању руку не осуђују — нехришћанске поступке, као што су хомосексуалност или полни односи ван брака? Одвојите мало времена како бисте упоредили та опште прихваћена гледишта и начин живота са оним што Библија наводи у Левитској 18:22; Римљанима 1:26, 27; 1. Коринћанима 6:9, 10; Јеврејима 13:4 и Јуди 7.

„Испитујте да ли такве изјаве потичу од Бога“

Имајући у виду све што је досад речено, треба да обратимо пажњу на Јованове речи како не бисмо узимали олако наша религиозна веровања. „Не верујте свакој изјави коју је наводно надахнуо Бог“, упозорио је он, „него испитујте да ли такве изјаве потичу од Бога, јер су многи лажни пророци изашли у свет“ (1. Јованова 4:1).

Размислите о добром примеру људи са ’племенитијим ставом‘ који су живели у Верији у првом веку. Они су „свим срцем примили реч и сваки дан истраживали Писма да виде је ли то [оно што су рекли Павле и Сила] тако“ (Дела апостолска 17:10, 11). Иако су свим срцем прихватили истину, Веријци су хтели да буду сигурни да се оно што су чули и прихватили чврсто темељи на Писму.

На данашње праве хришћане такође не утиче плима и осека савремених гледишта, већ се они чврсто држе библијске истине. Апостол Павле је написао: „Молим се за то да ваша љубав све више и више расте у добром познавању и потпуном схватању Божје воље“ (Филипљанима 1:9).

Ако то досад нисте учинили, нека ваш циљ буде да ’добро упознате и потпуно схватите Божју вољу‘ тако што ћете сазнати шта Библија заиста научава. Они који следе пример Веријаца неће бити преварени „лажљивим речима“ антихриста (2. Петрова 2:3). Уместо тога, ослободиће их духовна истина о Христу и његовим правим следбеницима (Јован 8:32, 36).

[Оквир/Слике на 4 страни]

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ О АНТИХРИСТУ

„Децо, последњи је час [по свему судећи крај апостолског времена], и као што сте чули, долази антихрист, али већ сада су се појавили многи антихристи“ (1. Јованова 2:18).

„Ко је лажљивац ако не онај ко пориче Исуса као Христа? То је антихрист, онај који пориче Оца и Сина“ (1. Јованова 2:22).

„Ниједну изјаву која не признаје Исуса није Бог надахнуо. Такву изјаву је надахнуо антихрист, а чули сте да долази, и сад је већ у свету“ (1. Јованова 4:3).

„Многе [су] варалице изашле у свет, они који не признају да је Исус Христ дошао у телу. Сваки од њих је варалица и антихрист“ (2. Јованова 7).

[Оквир/Слике на 5 страни]

ВАРАЛИЦА С МНОГО ЛИЦА

Реч „антихрист“ се односи на све који не признају оно што Библија каже о Исусу Христу, који се супротстављају Краљевству и лоше поступају према Христовим следбеницима. То могу бити појединци, организације или народи који лажно тврде да представљају Христа или недолично присвајају улогу Месије тако што дрско обећавају да ће урадити оно што само Христ може да уради — да ће донети прави мир и сигурност.

[Извор]

Августин: ©SuperStock/age fotostock

[Слика на 7. страни]

Попут Веријаца, и ми треба ’свакодневно да истражујемо Писмо‘