Исплати се бити поштен

НЕПОШТЕЊЕ постоји још од Еденског врта. Па ипак, у многим културама и друштвима, поштење се цени, а на лагање и превару се гледа као на нешто што је неприхватљиво и што је за осуду. С друге стране, особа која се сматра достојном поверења, може да се поноси тиме. Међутим, непоштење се све више сматра неопходним како би се преживело у савременом друштву. Како ти гледаш на непоштење? Да ли заиста вреди бити поштен? По којим мерилима одређујеш шта је заиста поштено а шта није?

Да бисмо угодили Богу, морамо бити поштени у нашем говору и начину живота. Апостол Павле је подстакао сухришћане: „Говорите истину сваки свом ближњем“ (Ефешанима 4:25). Павле је такође написао: „У свему желимо да поштено поступамо“ (Јеврејима 13:18). Ми нисмо поштени због тога што желимо да нас други људи хвале. Поштени смо због тога што имамо поштовање према нашем Створитељу и желимо да му угодимо.

Немој да кријеш свој идентитет

У многим земљама људи се лажно представљају како би добили одређене привилегије у животу. Они набављају лажна документа, дипломе и легитимације како би илегално ушли у неку земљу или добили посао или положај за који нису квалификовани. Неки родитељи фалсификују извод из матичне књиге рођених својој деци како би могла да наставе школовање.

Међутим, ако желимо да угодимо Богу, не смемо се служити преварама. У Библији се каже да је Јехова ’Бог истине‘ и да очекује да сви који су у блиском односу с њим буду истинољубиви (Псалам 31:5). Ако желимо да сачувамо близак однос с Јеховом, не смемо опонашати ’људе који неистину говоре‘, то јест „који прикривају какви су“ (Псалам 26:4).

За људе је такође уобичајено да крију истину када знају да ће бити укорени за неисправно поступање. Чак и у хришћанској скупштини, особа може доћи у искушење да то учини. На пример, у једној скупштини је један млад човек признао старешинама да је починио неке грехе. Међутим, није признао да је крао, премда су докази то потврдили. На крају  је био откривен и морао је да буде искључен из скупштине. Зар не би било мудрије да је био сасвим искрен и да је добио помоћ да обнови свој драгоцени однос с Јеховом? На крају крајева, у Библији стоји: „Не потцењуј укор од Јехове и немој клонути кад те он опомиње, јер кога Јехова воли, њега и укорава“ (Јеврејима 12:5, 6).

Понекад брат који тежи за одговорностима у скупштини може настојати да сакрије личне проблеме или неисправно поступање из прошлости. На пример, када попуњава молбу за неке посебне предности службе, можда неће дати потпуне одговоре на питања о здрављу или моралу, мислећи да ће бити дисквалификован ако буде рекао истину. Можда ће размишљати: ’Нисам ништа слагао‘, али да ли је заиста био поштен и искрен према другима? Запази шта стоји у Пословицама 3:32: „Јехови [је] одвратан покварен човек, а близак је с честитима.“

Бити поштен пре свега значи бити поштен према себи. Ми често верујемо у оно што желимо да верујемо уместо у оно што је тачно или истинито. Како је лако пребацити кривицу на другога! На пример, краљ Саул је покушавао да оправда своју непослушност тако што је свалио кривицу на друге. Зато га је Јехова одбацио да више не буде краљ (1. Самуилова 15:20-23).  Каква супротност у односу на краља Давида, који се молио Јехови: „На крају сам ти признао грех свој и кривицу своју нисам прикрио. Рекао сам: ’Признаћу Јехови преступе своје.‘ Ти си опростио кривицу греха мојих“ (Псалам 32:5).

Поштење доноси благослове

Поштење или недостатак поштења утиче на то како ће друге особе гледати на тебе. Ако људи сазнају да си их и само једном преварио, изгубићеш њихово поверење, које се не може лако повратити. С друге стране, ако си истинољубив и поштен, бићеш на гласу као поштена особа, достојна поверења. Јеховини сведоци су стекли такву репутацију. Размотримо неке примере.

Директор једне компаније приметио је да су многи радници поткрадали компанију, па је затражио интервенцију полиције. Када је сазнао да је међу ухапшенима био један Јеховин сведок, отишао је у полицију како би тај човек одмах био ослобођен. Зашто? Зато што је директор знао да је он био поштен радник и да није крив. Сведок је задржао свој посао, док су остали добили отказ. Други Сведоци су се радовали знајући да је његово понашање донело част Јеховином имену.

Добро понашање не пролази незапажено. У једном афричком месту требало је поправити мост над великим јарком, пошто је неко украо даске. Мештани су одлучили да сакупе новац за нове даске. Међутим, коме ће бити поверено чување новца? Сви су се сложили да то треба да буде неки Јеховин сведок.

Када су у једној афричкој земљи настали политички и етнички немири, једна међународна компанија је свог рачуновођу, који је Јеховин сведок, преместила у другу земљу јер му је живот био у опасности. Он је више месеци о трошку компаније боравио и радио у тој земљи, све док се ситуација није смирила. Зашто су му то омогућили? Зато што је раније одбио да учествује у завери против компаније. Руководство је знало да је на гласу као беспрекорно поштен радник. Да је био познат по сумњивим радњама, да ли би били спремни да му помогну?

У Пословицама 20:7 стоји: „Праведник живи беспрекорно.“ Поштена особа је беспрекорна. Она никада не вара своје ближње. Зар не би желео да се други тако опходе према теби? Поштење је јако важно у правом обожавању Бога. То је израз наше љубави према Богу и ближњима. Тиме што смо поштени, ми показујемо своју жељу да следимо правило понашања које је изрекао Исус: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12; 22:36-39).

Ако смо поштени у свакој прилици, то може имати своју цену, али чиста савест која произлази из тога много је вреднија од било чега. На дуге стазе, и те како се исплати бити поштен и частан. Добар однос с Јеховом заиста је од непроцењиве вредности. Зашто га уништити тиме што бисмо прибегли непоштењу како бисмо сачували свој образ или незаконито добили неке привилегије? С каквим год да се изазовом суочавамо, можемо бити уверени у псалмистине речи: „Срећан је човек коме је Јехова узданица, и који не гледа на пркосне људе, нити на оне који отпадају и лажима се окрећу“ (Псалам 40:4).

[Слике на 18. страни]

Прави хришћани не купују и не користе лажна документа