Ширење добре вести на живописном Хаитију

ХАИТИ и Доминиканска Република деле тропско острво Хиспањола, на ком се налазе највише планине Кариба. Многи врхови налазе се на надморској висини већој од 2 400 метара. Понекад се током „хладног“ периода на малим језерима високо у планинама формирају мраз и танки слојеви леда.

Планине и долине на југу Хаитија прекривене су бујном тропском шумом. У другим подручјима, крчење шума оставило је за собом огољене, пусте планине које као да су исклесане. Било да путујете на север или на југ, Хаити је у сваком случају живописан. Ако кренете неким од узаних, вијугавих планинских путева, одушевиће вас величанствена панорама, предиван поглед на копно и море. Свуда можете видети разноврсно и разнобојно цвеће.

У овој живописној земљи живи 8,3 милиона људи, и то је углавном сеоско становништво афричког порекла. Премда је већина њих прилично сиромашна, љубазни су и гостољубиви. Јеховини сведоци већ 60 година преносе добру вест о Божјем Краљевству тим људима и наилазе на срдачну добродошлицу (Матеј 24:14).

Проповедање на сеоском подручју

Оно што је једна мисионарка доживела када је први пут посетила једно насеље типично је за ово острво. Она је написала:

„Једног дана у марту 2003, отишли смо у Казал да бисмо тамо проповедали. То је један градић који се налази на пола сата вожње од Кабареа, где је наш мисионарски дом, 30 километара северно од главног града, Порто Пренса. Сведоци су задњи пут у Казалу проповедали 1999, тако да смо сви били у ишчекивању када смо у 7 сати ујутро кренули на пут. Нас двадесет и двоје — скоро цела наша скупштина — укрцало се у два комбија. Сви су узбуђено разговарали и смејали се док смо се возили стрмим прашњавим путевима до долине с многобројним високим дрвећем. Кроз ту долину тече и река која пролази кроз Казал.

„Историја овог мирног градића сеже до почетка 19. века, када су се неки пољски војници, који су дошли на Хаити како би помогли бившим робовима да стекну независност, оженили Хаићанкама и населили се у овој плодној долини. Из тих мешовитих бракова настало је прелепо потомство. Људи који ту живе заиста су диван призор — неки имају светлу кожу, неки су тамније пути или скроз тамни, неки имају зелене очи а неки тамносмеђе.

„На првим вратима, особа није била заинтересована. Кад смо пошли даље, угледали смо човека који нам је ишао у сусрет. Желео је да зна да ли има неке разлике између Исуса и Бога. Замолили смо га да донесе своју Библију, а разговор који смо затим водили на темељу Библије уверио га је да је Исус Божји Син и да је Јехова ’једини истинити Бог‘ (Јован 17:3). Многи  људи су нас позвали да седнемо и разговарамо с њима. Неки су нас питали: ’Кад ћете поново доћи и проучавати Библију с нама?‘

„У подне смо нашли једно лепо место у хладовини где смо ручали. Две сестре су припремиле рибљу чорбу. Ручак је био изврстан! Остали смо на том месту мало дуже, јели смо и разговарали, а такође смо проповедали пролазницима. Затим смо прешли преко реке у други део насеља. Уживали смо док смо разговарали са финим људима који тамо живе. Обично смо их налазили како седе под дрветом у близини свог скромног дома. Уживали смо у пријатним звуцима — деца су се играла, жене су прале веш у реци, баке су млеле кафу.

„Било је скоро четири сата када смо се, сви радосни, упутили ка нашим возилима како бисмо се вратили у Кабаре. Мој муж и ја смо заиста уживали у нашој првој посети Казалу, градићу у ком живе гостољубиви и срдачни људи.“

Откако су први Сведоци, мисионари, стигли на Хаити 1945, број објавитеља Краљевства у овој земљи стално је у порасту, тако да сада има око 14 000 објавитеља који воде више од 22 000 библијских студија. На обележавању Христове смрти у марту 2005. присуствовале су 59 372 особе до чијих су срца успели да допру ови објавитељи, који посвуда објављују добру вест о Божјем Краљевству. Погледајмо сада како је дело Јеховиних сведока утицало на људе.

Добра вест на разнобојним цртежима

Већина Хаићана воли боје. То се види по њиховој одећи, по њиховим кућама, разнобојном цвећу у баштама и по цртежима. Платна обојена у живописном стилу познатом као хаићанска уметност изложена су на улицама по целом Порто Пренсу. Купци долазе из многих делова света.

Живе боје се не налазе само на платну. Улице Порто Пренса су пуне путничких возила као што су комбији, које они зову „тап-тап“. Они су маштовито осликани, а често се на њима могу видети и слике темељене на библијским извештајима.

 Док шетате улицом, може се десити да изненада угледате познату сцену — као што је слика Адама и Еве у Едену. Ено је на задњем стаклу комбија који је управо прошао поред вас. Стихови и слогани с Јеховиним именом често се могу видети на тим возилима или у оквиру имена неких предузећа.

Проповедање добре вести у школи

Млади Сведоци на Хаитију имају добре прилике да помогну школским друговима да сазнају нешто више о Библији. Као пример може да послужи оно што се десило једној нашој 17-годишњој сестри. Она прича:

„Једног дана ми је пришао друг из разреда и питао ме шта значи реч ’блуд‘. Игнорисала сам га, пошто сам мислила да ми се удвара. Али када је исто то питање поставио једном другу из разреда, сви су се заинтересовали. Тако сам наредне недеље, након што сам истражила ту тему, пред целим разредом објаснила зашто се Јеховини сведоци труде да буду чисти у моралном, духовном и физичком погледу.

„Ученици су постављали многа питања и прихватили су библијске одговоре које сам изнела. Чак је и директор школе, који је у почетку био уздржан, постављао многа питања и побринуо се да одржим излагање и пред другим одељењима. Показала сам им књигу Млади питају— практични одговори на њихова питања a и многи су били заинтересовани за њу. Сутрадан сам ученицима поделила 45 књига. Многи су брзо прочитали књигу и неки сада проучавају Библију са Сведоцима који живе близу њих. Један школски друг који живи близу мене сада редовно долази на састанке.“

Проповедање на креолском језику

Људи и земља су живописни и занимљиви, баш као и хаићански креолски, који представља комбинацију француских речи и западноафричке граматике. То је матерњи језик Хаићана, језик који им је у срцу. Јеховини сведоци проповедају углавном на том језику, и ради се на томе да се више библијске литературе издаје на хаићанском креолском.

Године 1987, брошура Радуј се заувек животу на Земљи! преведена је на хаићански креолски, а затим и књига Спознање које води до вечног живота и брошура Шта Бог захтева од нас? Те публикације су много помогле особама које су се заинтересовале за Библију да стекну основно разумевање Божје Речи. Од 1. септембра 2002, Кула стражара се такође издаје на хаићанском креолском. Још увек се користи и литература на француском, мада многи више воле да читају на свом матерњем језику.

Проповедање добре вести затвореницима

Недавно су Јеховини сведоци почели да проповедају добру вест мушкарцима и женама који се налазе у државним затворима. Сведоци који то раде срећни су што преносе поруку утехе особама које се налазе у тако тешкој ситуацији. Један брат извештава следеће:

„Када смо први пут дошли у затвор, затворенике су довели у једну велику просторију. Питали смо се како ће реаговати. Када смо објаснили да смо дошли да им помогнемо да разумеју Библију, свих педесет затвореника је повољно реаговало. Показали смо им брошуру Научи да читаш и пишеш и Радуј се заувек животу на Земљи! на креолском и почели смо да  проучавамо Библију са 26 особа. Десет затвореника је било неписмено, али су се заинтересовали када смо им показали како да помоћу илустрација у брошурама разумеју текст.“

Када су Сведоци поново дошли, један човек је рекао: „Прочитао сам брошуру више пута. Стално размишљам о ономе што стоји у њој, и једва сам чекао да опет дођете.“ Један човек који је био ухапшен због оружане пљачке рекао је да жели да се промени и затражио је да неко оде код његове жене и почне да проучава Библију с њом. Један отац двоје деце који је био у затвору затражио је то исто, како би његова жена могла видети разлику између правих и лажних учења. Један протестантски свештеник који је проневерио огромну суму новца од чланова своје цркве рекао је да је сада пронашао истину и да ће након што одслужи казну помоћи члановима своје цркве да постану Јеховини сведоци.

Други затвореник, који није имао своју брошуру Захтеви на креолском, преписао је целу брошуру од затвореника с којим је делио ћелију и научио је напамет. Једна затвореница је са девет жена с којима је била у ћелији разговарала о ономе што је научила и чак је проучавала с њима. Затвореник који је завршио с проучавањем брошуре и који је одмицао у проучавању књиге Спознање почео је да проповеда другим затвореницима. Ускоро је проучавао Библију са четворицом њих.

Један човек кога ћемо звати Меркони раније је проучавао Библију и има рођаке који су Јеховини сведоци. Подстицао је друге затворенике да читају библијску литературу коју су му донели ти рођаци. Он каже: „Када понудим литературу затвореницима, они ме називају Јеховиним сведоком. Кажем им да нисам Сведок, јер добро знам шта то значи. Желим да озбиљно приступим томе, да проучавам и да се крстим. Да сам следио пример своје браће кад сам био млађи, сада не бих био у затвору.“

Један затвореник који је добио литературу од Мерконија рекао је Сведоку који га је посетио: „Пре него што сте прошлог понедељка дошли, био сам утучен и хтео сам да се убијем. Али када сам прочитао часопис, молио сам се Богу да ми опрости што сам чинио лоше ствари и да ми пошаље неког ко ће ми показати прави пут. Како сам био радостан када сте већ сутрадан дошли и понудили се да проучавате Библију са затвореницима! Желим да ме научите како да служим Јехови.“

Добра вест стиже до многих људи помоћу часописа Пробудите се!

Пробудите се! од 8. новембра 2000. говори о медицинским сестрама. Једна жена је узела 2 000 часописа и поделила их медицинским сестрама које су присуствовале семинару у Порто Пренсу. Издање од 8. јула 2002. које говори о полицији и њиховом раду било је уручено многим полицајцима у Порто Пренсу. Њима се допао часопис и чак и сада неки од њих заустављају Сведоке на улици и траже још примерака овог часописа.

Недавно је једна жена која ради при Светској здравственој организацији организовала један едукативни програм о сиди. Била је позвана у подружницу Јеховиних сведока, где су јој показали часопис Пробудите се! који је говорио о тој теми. Била је импресионирана када је видела да чланци на темељу Библије говоре о томе који је најбољи начин да се спречи сида и како се може помоћи зараженима да се изборе са својом ситуацијом. Запазила је да Пробудите се! предњачи у објављивању информација о тој теми.

Заиста, Јеховини сведоци на многе начине шире добру вест на живописном Хаитију, баш као што то раде у још 234 земље широм света. Многи се одазивају на ту поруку наде и добијају помоћ да иза тренутних животних проблема виде нови свет, где ће сви који обожавају истинитог Бога Јехову уживати у савршеном животу (Откривење 21:4).

[Фуснота]

[Извор слике на 9. страни]

Слика у позадини: ©Adalberto Rios Szalay/photodisc/age fotostock