Можеш ли широм отворити своје срце?

ЛАНАЦ за који је причвршћено сидро брода мора издржати огроман притисак како струје не би одвукле брод. Међутим, то је могуће само ако су карике ланца јаке и поуздане. У противном, ланац би пукао.

Нешто слично се може рећи и за хришћанску скупштину. Да би скупштина била јака и здрава, појединци унутар ње морају бити уједињени. Шта их то повезује? Љубав, најјача сила која уједињује. Сасвим је разумљиво што је Исус Христ својим ученицима рекао: „Нову вам заповест дајем: Волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога.“ Љубав коју прави хришћани показују једни према другима јесте много више од површног пријатељства и узајамног поштовања. Они показују самопожртвовану љубав (Јован 13:34, 35).

Ценимо нашу браћу и сестре

Многе скупштине су састављене од људи различитог узраста, расе, националности, културе, језика и социјалног статуса. Сваки појединац има нешто што воли и не воли, своје наде и страхове, и обично свако носи неки свој терет — можда су то финансијски проблеми или лоше здравље. Та разноликост може представљати изазов хришћанском јединству. Стога, шта нам може помоћи да широм отворимо своје срце и останемо уједињени упркос таквој разноликости? Ако искрено поштујемо све у скупштини, то ће нам помоћи да продубимо љубав једни према другима.

Шта значи поштовати некога? Према делу The New Shorter Oxford English Dictionary, реч „поштовати“ значи „бити осетљив или осећајан према коме; ценити; признавати кога као драгоцену или изврсну особу; бити захвалан“. Ако поштујемо своју браћу и сестре, ми узимамо у обзир њихове потребе, веома их ценимо, признајемо их као изврсне особе и захвални смо што заједно с њима служимо истом Богу. Захваљујући томе, наша љубав према њима бива све већа. Кратко осматрање Павлових речи које је у првом веку упутио хришћанима из Коринта помоћи ће нам да разумемо како можемо показивати хришћанску љубав у још већој мери.

Коринћанима је било „тесно“

Своје прво писмо Коринћанима Павле је написао 55. н. е., а за мање од годину дана написао је и друго. Из његових речи се види да неки у коринтској скупштини нису поштовали своје сувернике. Павле је ту ситуацију описао следећим речима: „Све смо вам отворено рекли, Коринћани, и срце нам се широм отворило. Вама није тесно у нама, али вам је тесно у вашим срцима“ (2. Коринћанима 6:11, 12). На шта је Павле мислио када је рекао да им је „тесно“?

Он је тиме желео да каже да су ускогруди и да немају великодушно срце. Један  библијски изучавалац сматра да је љубав Коринћана према Павлу „гушио терет неосноване сумње... и повређеног поноса“.

Запазите како их је Павле посаветовао: „Узвратите на исти начин — као деци вам говорим — и ви широм отворите своје срце“ (2. Коринћанима 6:13). Павле је подстакао Коринћане да широм отворе своје срце према суверницима. То би значило да треба да развијамо позитиван став и великодушно срце, а не неповерење и ситничавост.

Широм отворити своје срце данас

Дивно је видети како се данашње слуге правог Бога труде да широм отворе своје срце једни према другима. Истина, потребно је уложити напор. То није само теорија. Ако широм отворимо своје срце, то значи да ћемо се понашати другачије од људи који не живе према библијским мерилима. Такви људи често имају јако мало поштовања према другима. Они могу бити безобзирни, дрски и саркастични. Зато никада не дозволимо да на нас утичу такви ставови. Како би било жалосно ако би нашу љубав угушио осећај неповерења, као што је то био случај с Коринћанима. То би могло да се деси ако смо брзи да запазимо грешке наше браће, а превиђамо њихове добре особине. Исто би било и ако за некога не бисмо имали места у срцу зато што долази из друге културе.

Насупрот томе, Божји слуга који је широм отворио своје срце искрено поштује своје сувернике. Он их веома цени, уважава њихово достојанство и узима у обзир њихове потребе. Чак и онда када постоји оправдан разлог за жалбу, он је  спреман да опрости и не гаји озлојеђеност. Штавише, он никада не приписује погрешне мотиве својим суверницима. Великодушност му помаже да покаже ону љубав коју је Исус имао у мислима када је прорекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јован 13:35).

Посегните за новим пријатељствима

Искрена љубав ће нас мотивисати да проширимо круг својих пријатеља и потражимо пријатеље међу особама у скупштини с којима можда нисмо тако блиски. Ко могу бити те особе? Нека наша браћа и сестре су стидљиви или из разноразних разлога имају мало пријатеља. Можда нам се испрва може чинити да немамо много тога заједничког, осим што служимо истом Богу. Али зар није тачно да су нека од најјачих пријатељстава у Библији била између особа које су, по свој прилици, имале мало тога заједничког?

На пример, Рута и Нојемина нису биле вршњакиње, потицале су из различитих народа и култура, и чак им ни матерњи језик није био исти. Па ипак, те разлике нису утицале на њихово пријатељство. Јонатан је одрастао као принц, а Давид као пастир. Иако је разлика у годинама била прилична, њихово пријатељство је забележено у Светом писму као једно од најјачих пријатељстава. У оба случаја, пријатељство је овим особама било извор задовољства и духовне подршке (Рута 1:16; 4:15; 1. Самуилова 18:3; 2. Самуилова 1:26).

Чак и данас се може развити близак однос између правих хришћана који нису истих година или чије се околности у животу потпуно разликују. На пример, Регина је самохрана мајка двоје деце тинејџерског узраста. a Она је имала јако пуно обавеза и мало времена за дружење. Хералд и Ута су брачни пар у пензији без деце. На први поглед ове две породице немају баш много тога заједничког. Али, Хералд и Ута су применили библијски савет да широм отворе своје срце. Одлучили су да Регину и њену децу укључе у многе своје активности, да с њима иду у службу проповедања и да заједно учествују у некој разоноди.

Можемо ли широм отворити срце за оне који нису у кругу наших пријатеља? Зашто не бисмо успоставили ближи контакт са суверницима друге националности, културе или узраста?

Узмите у обзир потребе других

Великодушност ће нас подстаћи да будемо сусретљиви када су у питању потребе других. Какве су то потребе? Посматрајте чланове хришћанске скупштине. Младима је потребно вођство, старијима охрабрење, пуновременим слугама похвала и подршка, а суверницима који су потиштени треба неко ко ће их саслушати. Сви имамо неке потребе и колико год је то у нашој могућности желимо да изађемо другима у сусрет.

Широм отворити срце такође значи показивати разумевање према онима који имају посебне потребе. Да ли знаш некога ко годинама пати од неке болести или некога ко се суочава с неким другим искушењем у животу? Ако широм отворимо своје срце и трудимо се да будемо великодушни, то ће нам помоћи да разумемо такве особе и да им пружимо подршку.

Како се библијска пророчанства о будућности ближе свом испуњењу, снажно јединство унутар скупштине биће далеко важније од материјалних поседа, способности или достигнућа (1. Петрова 4:7, 8). Свако од нас може лично допринети јединству у својој скупштини тако што ће широм отворити своје срце за сувернике. Можемо бити сигурни да ће нас Јехова богато благословити зато што се трудимо да живимо у складу с речима његовог Сина, Исуса Христа, који је рекао: „Ово је моја заповест: Волите један другога као што сам ја волео вас“ (Јован 15:12).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 10. страни]

Поштовати нашу браћу и сестре значи веома их ценити, уважавати њихово достојанство и узимати у обзир њихове потребе