Човек који је волео живот и људе

ДАНИЈЕЛ СИДЛИК, дугогодишњи члан Водећег тела Јеховиних сведока, завршио је свој земаљски живот у уторак 8. априла 2006. Имао је 87 година, а као члан бетелске породице у Бруклину у Њујорку служио је скоро 60 година.

Брат Ден, како су га од милоште звали блиски пријатељи, дошао је у Бетел 1946. Пре тога је служио као специјални пионир у Калифорнији, а током Другог светског рата због хришћанског неутралног става провео је неко време у затвору. Искуства из тог времена сликовито су описана у његовој животној причи која је објављена у Кули стражари од 1. јуна 1985 (енгл.) под насловом „Боже, како је драгоцено пријатељство с тобом!“

Брат Сидлик је био познат као једноставан, приступачан човек. Када је водио јутарње обожавање у бетелској породици, обично је свој позитиван став и љубав према животу изражавао уводним речима: „Добро је што смо живи да можемо служити истинитом и живом Богу.“ Као говорник је и друге подстицао да усвоје такво гледиште путем својих предавања која су носила наслове као што су: „Срећан је народ чији је Бог Јехова“, „Одражавајмо Јеховину радост“, „Одржавај ватру Божјег духа“ и „Најбоље тек долази“.

Брат Сидлик се 1970. оженио Марином Ходсон из Енглеске, коју је описао као „дар од Бога“. Заједно су служили Јехови преко 35 година.

Током година које је провео у Бетелу, брат Сидлик је служио у различитим одељењима, као што су штампарија и Одељење за писање. Такође је радио за радио-станицу WBBR. Затим је у новембру 1974. наименован као члан Водећег тела и потом је радио у Одбору за особље и Одбору за писање.

Брат Сидлик је више од 30 година радио у Одбору за особље и у том послу је био познат по својој великој љубави према људима. Својим громким гласом деловао је охрабрујуће на друге, увек наглашавајући колико је драгоцена предност што служимо Јехови. Стално је истицао да права срећа не зависи од спољашњих фактора, већ од нашег односа с Јеховом и нашег става према животу.

Премда брат Сидлик веома недостаје бетелској породици, овај човек који је искрено волео живот и људе оставио је пример који ће и даље живети. Уверени смо да је међу онима о којима се говори у Откривењу 14:13: „Срећни су они који од сада умиру у јединству с Господом. Да, говори дух, нека почину од свог рада, јер с њима иду дела њихова.“