Мушкарац и жена — достојанствена улога за обоје

ЈЕХОВА БОГ је прво створио Адама, а затим Еву. Пре него што је Ева створена, Адам је стекао извесно животно искуство. Током тог времена Јехова му је дао одређене смернице (Постанак 2:15-20). Као Божји представник, требало је да Адам пренесе својој жени све то. Тако би преузео вођство у свему што је повезано са обожавањем Бога.

Слично уређење постоји и у хришћанској скупштини, што нам може послужити као пример. Апостол Павле је написао: „Жени не допуштам... да господари мушкарцем, него нека ћути. Јер прво је створен Адам, па онда Ева“ (1. Тимотеју 2:12, 13). То не значи да жена увек треба да ћути на састанцима у хришћанској скупштини. Она треба да ћути у том смислу да се не упушта у расправе с мушкарцима. Она не треба да омаловажава њихово наименовање нити да настоји да поучава скупштину. Мушкарцу је поверена одговорност да предводи и поучава скупштину, а жене дају свој допринос на састанцима тако што учествују на различите начине.

Објашњавајући које је улоге Бог предвидео за мушкарце, а које за жене, апостол Павле је написао: „Није мушкарац настао од жене, него жена од мушкарца... Ипак, у Господу нити жена постоји без мушкарца, нити мушкарац без жене [нису независни једно од другог]. Јер као што је жена настала од мушкарца, тако је и мушкарац рођен од жене, а све потиче од Бога“ (1. Коринћанима 11:8-12).

Жене имају дивне предности

Под Законом који је Бог дао Израелцима, жене су имале многе предности и слободу да на своју иницијативу обављају разне послове. На пример, у Пословицама 31:10-31 говори се о ’врсној жени‘ која купује фине материјале и шије изванредну одећу за своје укућане. Она чак „хаљине израђује и продаје их“! (стихови 13, 21-24). „Као лађа трговачка“, та изврсна жена набавља квалитетну храну, доносећи је и издалека ако је то потребно (стих 14). „Размишља о њиви и затим је купује“ и на њој „виноград сади“ (стих 16). Пошто „добро тргује“, она добро зарађује (стих 18). Осим што „води бригу о свим укућанима“, та марљива жена која се боји Јехове несебично помаже и другима (стихови 20, 27). Сасвим је разумљиво што је сви хвале! (стих 31).

Јеховини закони дати преко Мојсија пружали су женама прилику да напредују у духовном смислу. На пример, у Исусу Навину 8:35 читамо: „Од свега што је Мојсије заповедио није било ниједне речи коју Исус није наглас прочитао пред целим израелским збором и пред женама, децом и странцима који су  били с њима.“ У вези са свештеником Јездром, у Библији пише: „[Он] је првог дана седмог месеца донео закон пред збор, пред мушкарце, жене и све који су могли да разумеју оно што су чули. Читао је наглас из њега на тргу који је пред Воденим вратима од сванућа до поднева, пред мушкарцима, женама и другима који су могли да разумеју. Цео народ је пажљиво слушао читање књиге закона“ (Немија 8:2, 3). Дакле, и жене су могле да приме поуку када се читао Закон. Оне су такође учествовале у прославама религиозних празника (Поновљени закони 12:12, 18; 16:11, 14). Што је још важније, у древном Израелу жене су могле да развију близак однос с Јеховом Богом и да му се лично моле (1. Самуилова 1:10).

У првом веку н. е., богобојазне жене су имале предност да служе Исусу (Лука 8:1-3). Једна жена је излила уље на Исусову главу и ноге током једне вечере у Витанији (Матеј 26:6-13; Јован 12:1-7). Жене су биле међу онима којима се Исус појавио када је ускрснуо (Матеј 28:1-10; Јован 20:1-18). Након што је Исус узашао на небо, окупила се група од 120 ученика и међу њима су биле ’неке жене и Марија, Исусова мајка‘ (Дела апостолска 1:3-15). Многе од тих жена, или све оне, сигурно су биле у горњој соби у Јерусалиму на дан Педесетнице 33. н. е. када је изливен свети дух и када су Исусови ученици на чудесан начин почели да говоре разне језике (Дела апостолска 2:1-12).

Пророчанство из Јоила 2:28, 29 испунило се и на мушкарцима и на женама, као што је цитирао апостол Петар на дан Педесетнице: „Излићу [говори Јехова] свој дух на све врсте људи, и пророковаће ваши синови и ваше кћери... Чак ћу и на своје робове и на своје робиње у те дане излити свог духа“ (Дела апостолска 2:13-18). Неко време након Педесетнице 33. н. е., хришћанке су добиле дарове духа. Говориле су страним језицима и пророковале, али првенствено да би преносиле истину из Писма.

У свом писму хришћанима у Риму, апостол Павле срдачно говори о ’Фиви, нашој сестри‘ и препоручује је Римљанима. Такође спомиње Трифену и Трифосу, за које је рекао да се „труде у Господу“ (Римљанима 16:1, 2, 12). Иако те  жене нису имале наименовања у хришћанској скупштини првог века, имале су част да их Бог изабере да заједно са многим другим женама служе с његовим Сином, Исусом Христом, у небеском Краљевству (Римљанима 8:16, 17; Галатима 3:28, 29).

Богобојазне жене данас имају једну велику предност! „Јехова реч шаље — велика су војска жене које добру вест објављују“, пише у Псалму 68:11. Такве жене заиста заслужују похвалу. На пример, захваљујући њиховом вештом поучавању док проучавају Библију са заинтересованим особама, многи су усвојили истинита учења која су по Божјој вољи. Хвалу заслужују и удате хришћанке које помажу својој деци да изграде веру и подупиру мужеве који имају бројне скупштинске обавезе (Пословице 31:10-12, 28). Хришћанкама које нису у браку Бог је такође доделио достојанствену улогу, а хришћанима се каже да ’саветују... старије жене као мајке, а млађе жене као сестре — са свом честитошћу‘ (1. Тимотеју 5:1, 2).

Многа задужења мушкараца

Бог је мушкарцима доделио одређену улогу и од њих се очекује да је испуне. Павле је рекао: „Желим да знате да је сваком мушкарцу поглавар Христ, а жени је поглавар мушкарац, а Христу је поглавар Бог“ (1. Коринћанима 11:3). Мушкарац такође има поглавара — Христа. Према томе, он је одговоран Христу, као и Богу. Бог очекује од мушкарца да као поглавар поступа с љубављу (Ефешанима 5:25). То је била његова замисао од самог почетка људске историје.

Библија говори да је Бог мушкарцима дао задужења у складу с њиховом улогом поглавара. На пример, Јехова је заповедио Ноју да направи арку за очување живота током Потопа (Постанак 6:9–7:24). Аврахам је добио обећање да ће преко његовог потомства бити благословљене све породице и народи на земљи. Главни део тог семена је Исус Христ (Постанак 12:3; 22:18; Галатима 3:8-16). Бог је дао задатак Мојсију да изведе Израелце из Египта (Излазак 3:9, 10, 12, 18). Јехова је преко Мојсија дао скуп закона који су познати као савез Закона, то јест Мојсијев закон (Излазак 24:1-18). Сви писци Библије били су мушкарци.

Као Поглавар хришћанске скупштине, Исус је „дао људе на дар“ (Ефешанима 1:22; 4:7-13). Када је набрајао захтеве за надгледнике, Павле се обраћао мушкарцима (1. Тимотеју 3:1-7; Титу 1:5-9). Зато у скупштинама Јеховиних сведока мушкарци служе као надгледници, то јест старешине, и као слуге помоћници (Филипљанима 1:1, 2; 1. Тимотеју 3:8-10, 12). Само мушкарци треба да служе као пастири у хришћанској скупштини (1. Петрова 5:1-4). Ипак, као што смо већ видели, Бог је женама дао дивне предности.

Срећни у својим улогама

Испуњавање улоге коју су добили од Бога доноси срећу и мушкарцима и женама. Када мужеви и жене опонашају пример Христа и његове скупштине, резултат је срећан брак. „Мужеви“, написао је Павле, „волите своје жене, као што је и Христ волео скупштину и себе предао за њу... нека тако и свако од вас воли своју жену као самог себе“ (Ефешанима 5:25-33). Стога, од мужева се очекује да као поглавари поступају с љубављу, а не на себичан начин. Христову скупштину не чине савршени људи. Па ипак, Исус је воли и брине о њој. Исто тако, хришћанин треба да воли своју жену и брине о њој.

Жена треба да „дубоко поштује свог мужа“ (Ефешанима 5:33). С обзиром на то, она може посматрати скупштину као пример. У Ефешанима 5:21-24 пише: „Будите подложни једни другима у страху  пред Христом. Жене нека буду подложне својим мужевима као Господу, јер је муж поглавар жени као што је и Христ поглавар скупштини — он као спаситељ тог тела. И као што је скупштина подложна Христу, тако нека и жене буду подложне својим мужевима у свему.“ Иако женама понекад може бити тешко да буду подложне својим мужевима, то „доликује [прикладно је, исправно је] у Господу“ (Колошанима 3:18). Ако има у мислима да је то по вољи Господа Исуса Христа, жени ће бити лакше да буде подложна свом мужу.

Чак и када њен муж не дели веровања своје жене, хришћанка треба да се подложи његовом поглаварству. Апостол Петар је рекао: „И ви, жене, будите подложне својим мужевима, да бисте оне који нису послушни Божјој речи придобиле без речи својим понашањем, кад виде ваше чисто понашање и дубоко поштовање“ (1. Петрова 3:1, 2). Сара, која је поштовала свог мужа Аврахама, добила је предност да роди Исака и постане преткиња Исуса Христа (Јеврејима 11:11, 12; 1. Петрова 3:5, 6). Жене које поступају попут Саре сигурно ће добити награду од Бога.

Када мушкарци и жене испуњавају своје улоге које им је Бог доделио, резултат ће бити мир и хармонија. То пак води до среће и задовољства. Поред тога, када мушкарац и жена удовољавају библијским захтевима, то им пружа достојанство док испуњавају своје важне улоге у Божјој намери.

[Оквир на 7. страни]

Шта оне мисле о улози коју им је Бог доделио

„Као поглавар породице мој муж је добар и пун љубави“, каже Сузан. „Обично разменимо мишљења пре доношења одлуке, и када он одлучи шта ћемо урадити а шта не, ја знам да је то за наше добро. Улога коју је Јехова доделио женама заиста ме чини срећном, а наш брак јачим. Имамо близак однос и заједно се трудимо да достигнемо духовне циљеве.“

Хришћанка по имену Минди каже: „Улога коју је Јехова доделио женама јесте доказ његове љубави према нама. Сматрам да тиме што одајем част свом мужу, поштујем га и подупирем у скупштинским одговорностима показујем захвалност Јехови који нам је поверио такве улоге.“

[Слике на 5. страни]

У складу с њиховом улогом поглавара, Бог је Ноју, Аврахаму и Мојсију дао различита задужења

[Слика на 7. страни]

„Велика су војска жене које добру вест објављују“