Самуило подупире право обожавање Бога

ПРОРОК прекорава своје сувернике који траже краља и подстиче их да слушају Бога. Да би потврдио да је Божји пророк, он тражи од Јехове знак, наиме да проузрокује олују. Олује праћене кишом и грмљавином веома су ретка појава у Израелу у то доба године када се жање пшеница. Па ипак, Бог шаље кишу праћену грмљавином. Због тога је народ у великом страху од Јехове и његовог представника Самуила (1. Самуилова 12:11-19).

Пророк Самуило је био и писац. Његови историјски записи пуни узбудљивих дешавања обухватају период од неких 330 година, а говоре и о подвизима израелских судија. На пример, истинита прича о Самсону, најјачем човеку који је икада живео, била је инспирација за многе песме и опере, као и позоришне комаде и филмска дела (Судије, поглавља 13-16). Самуило је писао и о Рути и њеној свекрви Нојемини, које су биле удовице и сиромашне. Та истинита прича са срећним завршетком подједнако заокупља пажњу (Рута, поглавља 1-4).

Које поуке можемо извући из Самуилових записа и његовог живота? Како је подстицао на право обожавање Бога?

Његово детињство

Самуилов отац Елкана служио је Јехови и био је брижан муж. Његова жена Ана била је духовно јака особа. Ана је била нероткиња и зато се у Јеховином дому у Силому горљиво молила и заветовала: „Јехова над војскама, ако погледаш на невољу своје робиње па ме се сетиш и ако не заборавиш своју робињу и даш мушко дете својој робињи, ја ћу га дати теби, Јехова, за све дане његовог живота и бритва неће прећи преко његове главе“ (1. Самуилова 1:1-11). То је значило да би дете било посвећено за Јеховину службу.

Ана се тихо молила. „Само су јој усне подрхтавале“, каже се у извештају. Првосвештеник Илије је погрешно закључио да је пијана и прекорио је. Међутим, Ана је с поштовањем објаснила своју ситуацију и Илије јој је рекао: „Иди с миром, и нека ти Израелов Бог услиши молитву коју си му упутила.“ Јехова је услишио Анину молитву, јер се у извештају даље каже: „После годину дана, Ана, која је затруднела, родила је сина и дала му име Самуило, јер је рекла: ’Измолила сам га од Јехове‘“ (1. Самуилова 1:12-20).

Самуило је био васпитаван „на Јеховин начин“ како би ’усвојио његов начин размишљања‘ (Ефешанима 6:4). Чим је престао да сиса, Ана га је однела у Божји дом у Силому и предала га првосвештенику Илију. Под његовим старатељством, дечак је „остао да служи Јехови“. Своју велику радост Ана је изразила дирљивим речима у захвалној молитви коју је касније забележио Самуило (1. Самуилова 2:1-11).

Ако си родитељ, да ли подстичеш своју децу да изаберу службу Јехови као животни позив? Подупирање правог обожавања Бога најбољи је начин на који неко може искористити своју снагу.

Самуило се добро прилагодио животу у светилишту. Он је „растао пред Јеховом“ и „стицао све већу наклоност код Јехове и код људи“. Опонашао је Божје особине и зато су га други волели (1. Самуилова 2:21, 26).

То се није могло рећи за Илијине покварене синове, Офнија и Финеса, који „нису марили за Јехову“. Они су чинили полни неморал и узимали за себе најбољи део жртава које су људи приносили у светилишту. Бог је већ слао пророка да  изрекне казну која ће задесити Илија, што је укључивало и смрт његова два сина (1. Самуилова 2:12, 15-17, 22-25, 27, 30-34). Јехова ће му и преко Самуила пренети своју пресуду.

Самуило служи као пророк

Бог је рекао Самуилу: „Реци [Илију] да ће моја осуда бити довека на његовом дому због преступа за који је знао, јер су његови синови хулили на Бога, а он их није укорио.“ Самуилу није било лако да пренесе такву поруку, а Илије је упорно тражио да му не прећути ниједну реч. Тако је Самуило испричао све што му је Јехова рекао. За то је била потребна храброст! (1. Самуилова 3:10-18).

Када је Самуило одрастао, сви Израелци су знали да је он Божји пророк (1. Самуилова 3:19, 20). Казна коју је Самуило прорекао почела је да се испуњава када су Израелци претрпели потпуни пораз од Филистеја. Офније и Финес су погинули у бици, а Филистеји су отели Јеховин ковчег савеза. Када је сазнао за смрт својих синова и губитак ковчега, Илије је пао са столице, сломио врат и умро (1. Самуилова 4:1-18).

Двадесет година касније, Самуило позива Израелце да престану да обожавају лажне богове. Они су га послушали тако што су уништили идоле, постили и признали своје грехе. Самуило се помолио и принео жртву паљеницу у њихову корист. Какав је био исход? Када су Филистеји кренули у напад, Бог је међу њима створио пометњу. Израелци су затим кренули у противнапад и потукли непријатеља. Уз Јеховин благослов, стање у Израелу се знатно променило и они су вратили територију коју су им Филистеји одузели (1. Самуилова 7:3-14).

Самуило је заиста подупирао право обожавање Бога. На пример, побринуо се да се део ратног плена искористи за одржавање шатора састанка. Помогао је да се организују прославе Пасхе и служба вратара који су били Левити (1. Летописа 9:22; 26:27, 28; 2. Летописа 35:18). Самуило је сваке године путовао из свог родног места Раме у различите градове да би судио. Био је познат као поштен и непристран судија. Пошто су га људи ценили, могао је да им помогне у духовном смислу (1. Самуилова 7:15-17; 9:6-14; 12:2-5). Као честит и духован човек несумњиво је подстицао многе да опонашају његов пример. Да ли Самуилов пример и на тебе тако утиче?

Израелци траже краља

Када је остарио, Самуило је поставио своје синове Јоила и Авију за судије. Они „нису ходили његовим путевима, него су ишли за неправедним добитком, примали су мито и извртали правду“. Њихово понашање је навело израелске старешине да траже краља (1. Самуилова 8:1-5). У Самуиловим очима то је било зло. Међутим, када се помолио у вези с тим, Јехова му је рекао: „Не одбацују они тебе, него одбацују мене, јер не желе да будем њихов краљ“ (1. Самуилова 8:6, 7). Бог је рекао Самуилу да им удовољи и упозори их да ће под владавином краља изгубити одређене слободе. Пошто је народ упорно наваљивао, Јехова је рекао Самуилу да постави Саула за краља (1. Самуилова 8:6-22; 9:15-17; 10:1).

Самуило је подржао Јеховину одлуку, иако је имао лош предосећај. Након  победе Израелаца над Амонцима, он је сакупио народ у Галгалу да потврди Саулову краљевску власт (1. Самуилова 10:17-24; 11:11-15). Самуило је направио кратак преглед историје израелског народа и подсетио краља и народ да буду послушни Јехови. Бог је узвратио на Самуилову молитву олујом неуобичајеном за то доба године, о којој смо говорили на почетку чланка. Тај догађај је натерао људе да признају да су погрешили зато што су одбацили Јехову. Када су тражили да се Самуило помоли за њих, он је одговорио: „Нипошто не желим згрешити Јехови и престати да се молим за вас. Поучићу вас добром и исправном путу.“ Какав пример верне љубави према Јехови и његовом народу! (1. Самуилова 12:6-24). Да ли спремно подупиреш теократске активности и молиш се за своју браћу и сестре?

Прва два краља у Израелу

Саул је био скроман човек који је имао Божју наклоност (1. Самуилова 9:21; 11:6). Међутим, с временом је занемарио Божје смернице. На пример, Самуило га је прекорио зато што га није сачекао, како му је било заповеђено, него је био нестрпљив и сам принео жртву (1. Самуилова 13:10-14). Када је поштедео живот амаличком краљу Агагу не слушајући Јеховину заповест, Самуило му је рекао: „Јехова је данас истргао од тебе Израелово краљевство и даће га твом ближњем који је бољи од тебе.“ Затим је Самуило погубио Агага и отишао да тугује за Саулом (1. Самуилова 15:1-35).

Јехова је на крају рекао Самуилу: „Докле ћеш туговати за Саулом, кад сам га одбацио као краља над Израелом?“ Потом га је Јехова послао у Витлејем да помаже једног од Јесејевих синова за краља. Један за другим, пред Самуила су излазили Јесејеви синови све док Јехова није рекао да помаже најмлађег од њих, Давида. Тог дана Самуило је примио важну поуку: „Бог не гледа на оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу“ (1. Самуилова 16:1-13).

Будући да је Самуило био тужан због Саулове непослушности, колико је тек био жалостан када је Саул развио убилачку мржњу према Давиду! Упркос тим искушењима, Самуило је активно служио и у својој старости и чинио све што је могао у Јеховиној служби (1. Самуилова 19:18-20).

Самуилово наслеђе

Када је Самуило умро, Израелци су жалили за овим понизним и храбрим пророком који је утицао на живот многих (1. Самуилова 25:1). Самуило није био савршен и понекад је грешио у расуђивању. Међутим, упркос његовим ограничењима, Самуило је био потпуно одан Јехови и неуморно је радио како би другима помогао да и они то чине.

Много тога се променило од тог времена, али из извештаја о његовом животу можемо извући вредне поуке. Што је најважније, Самуило је служио Јехови и подупирао право обожавање. Да ли и ти чиниш исто?

[Оквир на 16. страни]

ПОУКЕ ИЗ САМУИЛОВОГ ЖИВОТА

• Као што су родитељи Самуила поучили Божјој речи, тако и ви васпитавајте своју децу „на Јеховин начин и помажите им да усвоје његов начин размишљања“ (Ефешанима 6:4)

• Подстакните децу да попут Самуила изаберу службу Јехови као животни позив

• Због Божјих особина које је показивао, Самуило је стекао наклоност других људи и тако оставио добар пример и за нас

• Самуило је учинио све што је могао да би подупирао право обожавање Бога, а тако треба и ми да чинимо

[Слика на 15. страни]

Самуило је подупирао право обожавање Бога и радо пружао духовну помоћ