Јехова је захвалан Бог
Јехова је захвалан Бог
„Бог није неправедан па да заборави ваш труд и љубав коју сте показали према његовом имену“ (ЈЕВРЕЈИМА 6:10)
1. Како је Јехова показао да је ценио Моавку Руту?
ЈЕХОВА веома цени труд оних који искрено желе да врше његову вољу и богато их награђује (Јеврејима 11:6). Верни човек Воз добро је знао за ту изванредну Јеховину особину, јер је овако рекао Моавки Рути која се с љубављу старала о својој свекрви која је била удовица: „Нека Јехова награди твоја дела и нека ти потпуну плату да Јехова“ (Рута 2:12). Да ли је Бог благословио Руту? Апсолутно! Чак у Библији постоји извештај о њој! Осим тога, она се удала за Воза и постала преткиња и краља Давида и Исуса Христа (Рута 4:13, 17; Матеј 1:5, 6, 16). То је само један од многих примера из Библије који показују да Јехова цени своје слуге.
2, 3. (а) Због чега су Јеховини изрази цењења и захвалности посебни? (б) Зашто Јехова може показати право цењење и захвалност? Наведи пример.
2 Јехова сматра да не би било праведно ако би показао помањкање цењења и захвалности. У Јеврејима 6:10 стоји: „Бог није неправедан па да заборави ваш труд и љубав коју сте показали према његовом имену, тиме што сте служили светима и што им и даље служите.“ Ова изјава је посебна зато што Бог показује цењење и захвалност преданим људима иако су они грешници и не одражавају његову славу (Римљанима 3:23).
3 Због своје несавршености можда мислимо да наша дела оданости Богу нису толико значајна и да нису вредна Божјег благослова. Међутим, Јехова у потпуности разуме наше потицаје и околности и заиста цени када му служимо целом душом (Матеј 22:37). Приказаћемо то једним примером: Мајка је пронашла на столу поклон — једну јефтину огрлицу. Она би на тај поклон могла да гледа као на нешто не тако вредно и да не обраћа пажњу на њега. Међутим, на цедуљици крај огрлице пише да је то поклон од њене ћеркице, која је потрошила сву своју уштеђевину да би је купила. Сада мајка другачије гледа на тај поклон. Можда са сузама у очима грли своје дете и изражава искрено цењење и захвалност.
4, 5. Како је Исус опонашао Јехову у показивању цењења и захвалности?
4 Пошто у потпуности познаје наше потицаје и ограничења, Јехова цени када чинимо за њега све што можемо, било да је то мало или много. Исус је у томе савршено одражавао свог Оца. Сети се библијског извештаја о удовичине две лепте. „Исус је погледао и видео како богаташи убацују своје дарове у касице за прилоге. Тада је видео једну сиромашну удовицу како тамо убацује два новчића. И рекао је: ’Заиста, кажем вам, ова сиромашна удовица убацила је више од свих њих. Јер су сви они убацили дарове од свог вишка, а ова жена је од своје сиротиње убацила све што је имала за живот‘“ (Лука 21:1-4).
5 Да, пошто је знао њене околности — да је била удовица и сиромашна — Исус је разумео колико је вредео њен дар и високо га је ценио. Исто се може рећи и за Јехову (Јован 14:9). Није ли охрабрујуће знати да какве год околности да имаш, ти можеш стећи наклоност нашег захвалног Бога и његовог Сина?
Јехова награђује богобојазног Етиопљанина
6, 7. Зашто је и када Јехова показао цењење и захвалност према Авдемелеху?
6 Кроз цело Писмо се види да Јехова награђује оне који врше његову вољу. Осмотри како је поступио с богобојазним Етиопљанином Авдемелехом, Јеремијиним савремеником и дворанином неверног јудејског краља Седекије. Авдемелех је сазнао да су јудејски кнезови неправедно оптужили пророка Јеремију за побуну и бацили га у један бунар да би тамо умро од глади (Јеремија 38:1-7). Знајући да је Јеремија био омражен због поруке коју је проповедао, Авдемелех је ризиковао сопствени живот и обратио се краљу. Тај Етиопљанин је храбро рекао: „Краљу, господару мој, ови људи су учинили зло у свему што су учинили пророку Јеремији, ког су бацили у бунар. Он ће тамо умрети од глади.“ На краљеву заповест, Авдемелех је узео 30 људи и спасао Божјег пророка (Јеремија 38:8-13).
7 Јехова је видео да је Авдемелех имао веру, што му је помогло да превазиђе било који страх који је можда имао. Зато је Јехова показао да то цени и рекао Авдемелеху преко Јеремије: „Испунићу речи које сам рекао за овај град, на његово зло, а не на добро... А тебе ћу избавити тог дана... и нећеш бити предат у руке људима којих се бојиш. Јер ћу те ја заиста избавити... Добићеш своју душу као плен, јер си се уздао у мене“ (Јеремија 39:16-18). Да, Јехова је избавио Авдемелеха, а и Јеремију, од злих јудејских кнезова и касније од Вавилонаца, који су потпуно разорили Јерусалим. „[Јехова] чува душе оних који су му верни, избавља их из злих руку“, каже Псалам 97:10.
’Твој Отац, који види у тајности, узвратиће ти‘
8, 9. Као што показује Исусов пример, какве молитве Јехова цени?
8 Још један доказ да је Јехова захвалан и да цени оно што чинимо из оданости према њему може се видети из онога што Библија каже о молитви. Један мудри човек је написао да је Богу ’угодна молитва честитих‘ (Пословице 15:8). У Исусово време, многе верске вође су се јавно молиле, не зато што су стварно били побожни, већ зато што су желели да оставе утисак на друге. „Већ су примили своју плату“, рекао је Исус. „А ти, кад се молиш“, саветовао је своје следбенике, „уђи у своју најскровитију собу и затвори врата, па се помоли свом Оцу који је у тајности. Тада ће ти твој Отац, који види у тајности, узвратити“ (Матеј 6:5, 6).
9 Наравно, Исус није осуђивао јавну молитву. Он се такође у неким приликама молио у јавности (Лука 9:16). Јехова дубоко цени када му се молимо из искрених потицаја, без жеље да оставимо утисак на друге. Заправо, наше личне молитве су добар показатељ тога колико су снажни наша љубав према Богу и наше поверење у њега. Зато уопште не чуди што је Исус често тражио осамљена места да би се молио. Једном се помолио „рано ујутру, док је још био мрак“. Једном другом приликом, „попео се на гору сам да се моли“. А пре него што је изабрао својих 12 апостола, Исус је целу ноћ провео сам у молитви (Марко 1:35; Матеј 14:23; Лука 6:12, 13).
10. У шта можемо бити сигурни када смо искрени и када изливамо своје срце у молитви?
10 Замисли колико Јехова мора да је пажљиво слушао искрене речи свог Сина! Понекад се Исус молио „са силним вапајима и сузама... и био је услишен јер је имао страх пред Богом“ (Јеврејима 5:7; Лука 22:41-44). Када смо и ми у нашим молитвама искрени и када му изливамо своје срце, можемо бити сигурни да наш небески Отац пажљиво и са цењењем слуша. Да, „Јехова је близу свих... који га у истини призивају“ (Псалам 145:18).
11. Шта Јехова мисли о ономе што радимо када нас нико не види?
11 Ако Јехова цени када му се молимо у тајности, колико тек мора да цени када га слушамо у тајности! Да, Јехова зна шта радимо када смо сами (1. Петрова 3:12). И стварно, ако смо верни и послушни када нас нико не види, то је добар показатељ да имамо ’цело срце‘ за Јехову, које има чисте мотиве и које је одлучно да чини оно што је исправно (1. Летописа 28:9). Такво поступање заиста радује Јеховино срце! (Пословице 27:11; 1. Јованова 3:22).
12, 13. Како можемо сачувати ум и срце и бити попут верног ученика Натанаила?
12 Због тога се верни хришћани чувају од тајних греха који могу искварити ум и срце, као што су гледање порнографије и насиља. Премда се неки греси могу сакрити од људи, свесни смо да је „све голо и откривено пред очима онога коме морамо положити рачун“ (Јеврејима 4:13; Лука 8:17). Тиме што се трудимо да избегавамо оно што се не допада Јехови, ми задржавамо чисту савест и радујемо се томе што имамо Божје одобравање. Да, нема сумње да Јехова заиста цени онога „ко живи беспрекорно и поступа праведно, ко истину говори у срцу своме“ (Псалам 15:1, 2).
13 Међутим, како можемо сачувати ум и срце у свету који је препун зла? (Пословице 4:23; Ефешанима 2:2). Осим што у потпуности користимо све што нам Јехова пружа да би нам ојачао веру, морамо уложити сваки напор да одбацимо оно што је лоше и да радимо оно што је добро, брзо реагујући како се неисправне жеље не би зачеле и родиле грех (Јаков 1:14, 15). Замисли колико би био радостан ако би Исус рекао за тебе оно што је рекао за Натанаила: „Ево [човека] у коме нема преваре“ (Јован 1:47). Натанаило, кога су звали и Вартоломеј, касније је имао јединствену предност да буде један од Исусових 12 апостола (Марко 3:16-19).
’Милосрдан и веран првосвештеник‘
14. Како је Исус, за разлику од других, реаговао на Маријин гест?
14 Пошто је „слика невидљивог Бога“, Јехове, Исус увек савршено опонаша свог Оца у показивању цењења и захвалности према онима који служе Богу из чистих потицаја (Колошанима 1:15). На пример, пет дана пре него што је жртвовао свој живот, Исус је с неким својим ученицима био у гостима код Симона из Витаније. У току те вечери, Лазарева и Мартина сестра Марија је „узела либру скупоценог мирисног уља, правог нарда“ (који је вредео отприлике колико и једногодишња плата) и излила га на Исусову главу и ноге (Јован 12:3). „Чему ово расипање?“, питали су неки. Међутим, Исус је на Маријин гест гледао на сасвим другачији начин. За њега је то био чин велике дарежљивости и дубоког значења с обзиром на његову смрт и сахрану у непосредној будућности. Зато је, уместо да је осуди, исказао част Марији. „Где год се буде проповедала ова добра вест, по целом свету“, рекао је, „говориће се и то што је учинила ова жена, као сећање на њу“ (Матеј 26:6-13).
15, 16. Зашто је за нас добро што је Исус живео и служио Богу као човек?
15 Заиста је предност што је Исус, наш Вођа, тако захвалан! У ствари, то што је Исус живео као човек припремило га је за задатак који је Јехова имао за њега — да служи као Првосвештеник и Краљ, најпре скупштине помазаних хришћана, а затим и целог света (Колошанима 1:13; Јеврејима 7:26; Откривење 11:15).
16 Исус је и пре доласка на земљу био дубоко заинтересован за људе и веома их је волео (Пословице 8:31). Живећи као човек, још је потпуније разумео које кушње доживљавамо у служби за Бога. „[Исус] је у свему морао да постане попут своје ’браће‘“, написао је апостол Павле, „да буде милосрдан и веран као првосвештеник... А пошто је и сам трпео кад је био искушаван, он може притећи у помоћ онима који су у кушњама.“ Исус може да „саосећа с нама у нашим слабостима“, зато што је „попут нас искушан у свему, али није згрешио“ (Јеврејима 2:17, 18; 4:15, 16).
17, 18. (а) Шта писма упућена седам скупштина у Малој Азији откривају о дубини Исусовог разумевања? (б) За шта су ти помазани хришћани били припремани?
17 Да Исус сада још боље разуме кушње кроз које пролазе његови следбеници могло се видети након што је био ускрснут. Осмотри његова писма за седам скупштина у Малој Азији, која је записао апостол Јован. Скупштини у Смирни Исус је рекао: „Знам твоју невољу и сиромаштво.“ Другим речима, он је рекао: ’У потпуности разумем твоје проблеме; стварно знам кроз шта пролазиш.‘ Затим је, пошто је и сам патио до смрти, саосећајно и ауторитативно додао: „Буди веран све до смрти и наградићу те животом“ (Откривење 2:8-10).
18 Писма упућена седам скупштина обилују изразима на основу којих се види да је Исус у потпуности био свестан тешкоћа које су доживљавали његови ученици и да је заиста ценио то што су настојали да остану беспрекорни (Откривење 2:1–3:22). Задржи на уму да су они којима се Исус обраћао били помазани хришћани с надом да ће владати с њим на небу. Попут њиховог Господа, и они су били припремани за узвишену улогу да с највећим саосећањем примењују користи Христове откупне жртве на напаћено човечанство (Откривење 5:9, 10; 22:1-5).
19, 20. Како они који сачињавају „велико мноштво“ показују своје цењење и захвалност Јехови и његовом Сину?
19 Наравно, Исус не воли само своје помазане следбенике, него и своје верне „друге овце“, милионе оних који сада сачињавају будуће „велико мноштво... из свих народа“, које ће преживети предстојећу ’велику невољу‘ (Јован 10:16; Откривење 7:9, 14). Они стају на Исусову страну зато што цене његову откупну жртву и наду у вечни живот и што су захвални за то. Како они показују своје цењење и захвалност? Тако што „служе [Богу] дан и ноћ“ (Откривење 7:15-17).
20 Светски извештај за службену 2006. годину који се налази на странама од 27 до 30 јасно показује да ове верне Божје слуге заиста ’служе Јехови дан и ноћ‘. У ствари, они су током те једне године заједно с релативно малим бројем преосталих помазаних хришћана провели укупно 1 333 966 199 сати у служби проповедања — што је исто колико и 152 283 године!
Настави да показујеш цењење и захвалност!
21, 22. (а) Зашто хришћани нарочито данас морају пазити када је у питању показивање цењења и захвалности? (б) Шта ћемо осмотрити у следећем чланку?
21 У односима с несавршеним људима Јехова и његов Син показују дубоко цењење које је заиста ненадмашно. Нажалост, већина људи обраћа мало пажње на Бога и усредсређује се на себе. Описујући људе који ће живети у „последњим данима“, Павле је написао: „Људи ће бити саможиви, похлепни за новцем... Неће имати нимало захвалности“ (2. Тимотеју 3:1-5, Phillips). Каква супротност правим хришћанима, који путем искрених молитви, драговољне послушности и службе целом душом показују да су захвални за све што Бог чини за њих! (Псалам 62:8; Марко 12:30; 1. Јованова 5:3).
22 У следећем чланку ћемо осмотрити неке од многих ствари које је Јехова с љубављу пружио за нашу духовност. Док размишљамо о тим ’добрим даровима‘, продубимо наше цењење и захвалност (Јаков 1:17).
Како би одговорио?
• Како Јехова показује да је захвалан Бог?
• Како можемо обрадовати Јеховино срце и онда када нас нико не види?
• На које начине је Исус показао цењење и захвалност?
• Како је то што је живео као човек помогло Исусу да буде саосећајан владар пун цењења и захвалности?
[Питања за разматрање]
[Слика на 17. страни]
Као што брижан родитељ воли једноставне изразе осећања свог детета, тако и Јехова цени када чинимо за њега све што је у нашој моћи