Говорење истине — да ли то очекујемо само од других?

„МРЗИМ лажи и мрзим када ме лажу!“, рекла је једна 16-годишњакиња. Већина нас размишља на сличан начин. Желимо да будемо уверени да су информације које смо добили — било усмено било писмено — истините. Али, да ли говоримо истину када другима преносимо информације?

Према једном истраживању које је спроведено у Немачкој, велика већина испитаника сматра да је „мала лаж коју кажемо како бисмо заштитили себе или друге дозвољена, чак и неопходна како би се људи међусобно добро слагали“. Један новинар је написао: „Говорити истину и увек само истину јесте узвишен идеал, али досадан.“

Да ли и ми више волимо да нам други говоре истину, а с друге стране сматрамо да ми сами понекад имамо добар разлог да не кажемо истину? Да ли је важно да ли говоримо истину или не? Које су последице ако говоримо неистину?

Штета која настаје због неистине

Размислимо о штети која може настати због неистине. Лаж доводи до неповерења између брачних другова и чланова породице. Неосноване приче могу нарушити нечији углед. Преваре радника повећавају трошкове пословања, што доводи до повећања цене производа. Лажни подаци у пореским пријавама умањују приходе који су неопходни за рад јавних служби. Измишљотине истраживача руше њихову перспективну каријеру и каљају углед признатих институција. Непоштени системи за брзо богаћење остављају лаковерне инвеститоре без животне уштеђевине или чак доводе до још горих последица. Није чудо што нам Библија каже да су међу стварима које Јехова Бог мрзи „лажљив језик“ и „лажан сведок који говори лажи“! (Пословице 6:16-19).

Широко распрострањене лажи могу нанети штету, како појединцима тако и целом друштву. Тешко да ико може оспорити ту чињеницу. Зашто онда људи свесно говоре неистину? И да ли је свака неистина лаж? У следећем чланку ћемо добити одговор на ова и још нека питања.

[Слика на 3. страни]

Лаж доводи до неповерења између брачних другова