Шта можемо научити од деце?

„ПОНАШАШ се као дете!“ Када би нам неко то рекао, вероватно бисмо се увредили. Иако су веома љупка, јасно је да малој деци недостаје зрелост, искуство и мудрост што се углавном стиче с годинама (Јов 12:12).

Ипак, једном приликом Исус је рекао својим ученицима: „Заиста, кажем вам, ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у небеско краљевство“ (Матеј 18:3). Шта је Исус тиме мислио? Које особине деца имају које и одрасли треба да развијају?

Развијати понизност попут дечје

Осмотри ситуацију која је подстакла Исуса да то каже. Када су након дугог пута стигли у Капернаум, Исус је упитао своје ученике: „О чему сте путем расправљали?“ Збуњени, ученици нису ништа одговорили, јер су расправљали међу собом о томе ко је од њих највећи. На крају су скупили храброст да питају Исуса: „Ко је дакле највећи у небеском краљевству?“ (Марко 9:33, 34; Матеј 18:1).

Можда изненађује то што су ученици расправљали о томе након што су провели са Исусом скоро три године. Међутим, они су били одгајани у јеврејској религији у којој се придавао велики значај друштвеном положају. Очигледно су њихова религија као и људска несавршеност утицали на њихов начин размишљања.

 Исус је сео, позвао ученике и рекао им: „Ако неко жели да буде први, нека буде од свих последњи и свима слуга“ (Марко 9:35). Те речи су их вероватно запањиле. Исусово резоновање било је сасвим супротно јеврејској представи о томе шта неког чини великим! Исус је тада позвао мало дете да дође код њега. Срдачно загрливши то дете, истакао је: „Заиста, кажем вам, ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у небеско краљевство. Дакле, ко се понизи као ово дете, тај је највећи у небеском краљевству“ (Матеј 18:3, 4).

Каква снажна поука о понизности! Замисли ту ситуацију. Група одраслих, озбиљних људи окружила је једно мало дете. Сви погледи су били упрти у њега. Дете је било бојажљиво, али и пуно поверења! Ни трага од надметања и пакости! Како је послушно и скромно! Да, то мало дете је било оличење Божје особине понизности.

Исусова поука је јасна. Сви морамо да развијамо понизност какву имају деца уколико желимо да наследимо Божје Краљевство. Међу Јеховиним слугама, које су попут велике породице, нема места за надметање, свађу и понос (Галатима 5:26). Баш те особине навеле су Сатану Ђавола да се побуни против Бога. Јехова их без сумње мрзи! (Пословице 8:13).

Прави хришћани настоје да служе, а не да господаре над другима. Без обзира на то колико је неугодан неки задатак или на ком је положају особа за коју нешто чинимо, права понизност нас покреће да служимо другима. Таква понизна служба доноси богате награде. Исус каже: „Ко прима једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко мене прима, не прима само мене него и онога који ме је послао“ (Марко 9:37). То што развијамо великодушан и понизан став какав имају деца, уједињује нас с највишом особом у свемиру и с његовим сином (Јован 17:20, 21; 1. Петрова 5:5). Осетићемо радост која проистиче из давања (Дела апостолска 20:35). Задовољни смо јер доприносимо миру и јединству који су очигледни међу Божјим народом (Ефешанима 4:1-3).

 Пуна поверења и спремна да уче

Исус је затим истакао још нешто што одрасли могу да науче од деце: „Ко не прими Божје краљевство попут детета, неће ући у њега“ (Марко 10:15). Деца нису само понизна, већ су и спремна да уче. „Она упијају информације као сунђери“, каже једна мајка.

Зато, ако желимо да наследимо Божје Краљевство, морамо да прихватимо поруку о Краљевству и поступамо у складу с њом (1. Солуњанима 2:13). Као новорођена деца, морамо да ’развијамо жељу за чистим млеком Божје речи, да бисмо хранећи се њиме узрасли до спасења‘ (1. Петрова 2:2). Али, шта ако изгледа да је неко библијско учење тешко разумети? „Деца увек изнова питају: ’Зашто?‘, све док не добију задовољавајуће одговоре на своја питања“, запажа једна васпитачица. Добро је да и ми имамо сличан став. Зато настави да проучаваш. Разговарај са искусним хришћанима. Моли Јехову за мудрост (Јаков 1:5). Без сумње, твоја истрајност у молитви биће с временом награђена (Матеј 7:7-11).

Неки се ипак могу питати: ’Зар није лако обманути људе који су спремни да уче?‘ Није, уколико имају поуздано вођство. На пример, деца се инстинктивно обраћају својим родитељима за вођство. „Родитељи доказују да су достојни поверења тиме што штите своју децу и брину о њима сваки дан“, каже један отац. Сигурно и ми имамо сличне разлоге да верујемо нашем небеском Оцу, Јехови (Јаков 1:17; 1. Јованова 4:9, 10). Јехова нам пружа непогрешиво вођство путем своје Речи. Путем свог светог духа и своје организације пружа нам утеху и подршку (Матеј 24:45-47; Јован 14:26). Уколико прихватимо помоћ коју нам он даје, бићемо заштићени од штете у духовном погледу (Псалам 91:1-16).

Када развијамо поверење у Бога слично дечјем, то нам такође пружа унутрашњи мир. Један библичар запажа: „Када као деца крећемо на путовање, ми немамо средства да платимо пут и не знамо  како ћемо стићи до свог одредишта, па ипак никад не сумњамо у то да ће нас родитељи безбедно довести до циља.“ Да ли имамо слично поверење у Јехову када је у питању наше путовање кроз живот? (Исаија 41:10).

Безусловно поверење у Бога нам помаже да избегавамо ставове и поступке који би могли угрозити нашу духовност. Уместо тога, имамо потпуно поверење у Исусове речи да наш небески Отац зна наша дела и да ће се бринути за нас докле год тражимо најпре Краљевство и Божју праведност. То ће нам помоћи да се одупремо искушењу да се потпуно заокупимо материјалним стварима на уштрб духовних активности (Матеј 6:19-34).

„Мала деца по злу“

Иако се рађају несавршена, мала деца су чистог срца и ума. Из тог разлога, у Библији се хришћани подстичу: „Будите мала деца по злу“ (1. Коринћанима 14:20).

Запази како је петогодишња Моник одушевљено рекла мајци: „Моја нова другарица Сара има коврџаву косу баш као и ја!“ Није ни споменула да Сара има другачију боју коже и да је из другог народа. Једна мајка каже: „Мала деца су слепа за боје. Не размишљају о расама и немају предрасуда.“ Како деца у том погледу дивно одражавају гледиште нашег непристраног Бога који воли људе из свих народа (Дела апостолска 10:34, 35).

Осим тога, изванредно је колико су деца спремна да опраштају. Један отац каже: „Када се мали Џек и Леви потуку, кажемо им да се извине један другом и они се ускоро поново радосно играју. Не дуре се, не враћају се стално на оно што се догодило нити постављају услове пре него што опросте један другоме. Само наставе где су стали.“ Како диван пример који би одрасли требало да опонашају! (Колошанима 3:13).

Надаље, мала деца спремно признају да Бог постоји (Јеврејима 11:6). Њихова природна отвореност их често покреће да неустрашиво сведоче другима (2. Краљевима 5:2, 3). Њихове једноставне, искрене молитве могу такнути и најтврђе срце. И када су у кушњи, она могу показати запањујућу моралну снагу. Како су мала деца драгоцени дарови! (Псалам 127:3, 4).

Дивна обнова

Можда се питате: ’Да ли је могуће да одрасли поново одражавају те прелепе особине које се везују за детињство?‘ Једноставан и охрабрујућ одговор је „да“! То што је Исус заповедио да ’постанемо као деца‘ сигурно доказује да је то могуће (Матеј 18:3).

Да то прикажемо: Група уметника рестаурира ремек-дело непроцењиве вредности. Током рада, они одстрањују слојеве нечистоће и уклањају последице ранијих нестручних покушаја рестаурације. Након што су уложили много стрпљења и труда, сви могу видети предивне боје и првобитну лепоту тог уметничког дела. Слично томе, уз истрајност и напрезање, помоћ Јеховиног светог духа, као и уз подршку и љубав хришћанске скупштине, можемо поново одражавати предивне особине које смо спонтано испољавали када смо били деца (Ефешанима 5:1).

[Слика на 9. страни]

Деца су по природи понизна

[Слика на 10. страни]

Мала деца немају предрасуда, брзо опраштају и заборављају