Зашто избегавати крајности?

ЈЕХОВА је оличење уравнотежености. „Дело је његово савршено“ и његова правда никад није оштра, пошто увек укључује и милосрђе (Поновљени закони 32:4). Његова љубав је увек вођена начелима, јер он поступа у складу са савршеним законима (Псалам 89:14; 103:13, 14). Наши прародитељи су створени као уравнотежене особе у сваком погледу. Нису били склони томе да иду у крајности. Међутим, с грехом се појавила и несавршеност, услед чега су људи изгубили уравнотеженост (Поновљени закони 32:5).

Да то илуструјемо: Да ли си се икада возио колима или бициклом с великим испупчењем на гуми? Због тог деформитета, вожња је вероватно била неудобна и не баш безбедна. Таква гума треба да се поправи пре него што буде у још горем стању или се потпуно издува. Слично томе, наша несавршена личност нагиње ка недостацима. Ако дозволимо да та „испупчења“ расту, наше путовање кроз живот биће веома неудобно, па чак и опасно.

Понекад наше добре особине, наше јаче стране, могу прећи у крајност. На пример, премда се по Мојсијевом закону од Израелаца захтевало да носе ресе на хаљинама, фарисеји из Исусовог времена су, желећи да се истакну, ’продужавали ресе на својим хаљинама‘ што су више могли. Чинили су то да би изгледали светије од других људи (Матеј 23:5; Бројеви 15:38-40).

Данас неки људи на све могуће начине покушавају да привуку пажњу других, чак и тако што их шокирају. То у ствари може бити очајнички повик: „И ја постојим! Приметите ме!“ Међутим, ако би један хришћанин ишао тако далеко што се тиче облачења, става и поступака, тиме не би задовољио своје стварне потребе.

Уравнотежен став према послу

Ко год да смо и где год да живимо, једна од ствари која нам је потребна да бисмо имали смисаон живот јесте посао који нам доноси задовољство. Створени смо тако да нађемо задовољство у раду (Постанак 2:15). И Библија осуђује лењост. Апостол Павле је отворено рекао: „Ако неко неће да ради, нека и не једе“ (2. Солуњанима 3:10). Штавише, немаран став према послу може довести не само до сиромаштва и незадовољства, већ и до Божјег неодобравања.

Многи иду у другу крајност и постају радохоличари, добровољно робујући свом послу. Они одлазе од куће рано ујутро и враћају се касно увече, и можда при том размишљају да они то раде за добробит своје породице. Међутим, њихове породице у ствари постају жртве њихове преданости послу. Једна жена чији муж често ради прековремено каже: „Радо бих се одрекла свих ствари у нашој луксузно опремљеној кући само да мој муж буде са мном и децом.“ Они који одлуче да раде прековремено треба озбиљно да размисле о ономе што је краљ Соломон рекао из личног искуства: „Кад сам се осврнуо на сва дела своја која су учиниле руке моје и  на сав напоран посао у ком сам се трудио, увидео сам да је све то била испразност и трчање за ветром“ (Проповедник 2:11).

Заиста, када је посао у питању, морамо избегавати да идемо у крајности. Треба да будемо марљиви радници, али не смемо заборавити да ћемо, ако постанемо робови посла, изгубити радост а вероватно и много више од тога (Проповедник 4:5, 6).

Избегавај крајности када су у питању ужици

Библија је за наше време прорекла: ’Људи ће више волети ужитке него Бога‘ (2. Тимотеју 3:2, 4). Тежња за ужицима постала је једно од Сатаниних најмоћнијих средстава путем којих људе одвлачи од Бога. Све је раширеније препуштање рекреацији и забави, у шта спадају и екстремни спортови. Списак таквих спортова све је дужи и дужи, а број оних који се баве њима све већи. Зашто су тако популарни? Многи људи, не налазећи задовољство у свакодневном животу, траже неко веће узбуђење. Међутим, да би осетили такво узбуђење, увек им је потребан већи степен ризика. Савесни хришћани избегавају ризичне спортове јер поштују дар живота, као и Онога ко им га је дао (Псалам 36:9).

Где је Бог сместио први људски пар који је створио? У врт Еден, чије име на изворном језику значи „задовољство“ или „весеље“ (Постанак 2:8). Очигледно је да је живот пун задовољства и весеља био део Јеховине намере за људе.

Исус нам је оставио савршен пример уравнотеженог гледишта о задовољству. Био је потпуно предан вршењу Јеховине воље и није му био потребан одмор од живљења по Божјим законима и начелима. Одвајао је време за оне којима је била потребна помоћ, чак и кад је био уморан (Матеј 14:13, 14). Истина, Исус је прихватао позиве на оброк и налазио је време за одмор и окрепу. Наравно, био је свестан тога да су му непријатељи замерали што је то радио. Рекли су му: „Гле изјелице и пијанице“ (Лука 7:34; 10:38; 11:37). Али Исус није сматрао да искрена оданост Богу искључује свако задовољство из живота.

Јасно је да је мудро избегавати крајности када је у питању рекреација. Ако нам ужици и забава постану најважнији у животу, то нам неће донети праву срећу. То може довести до тога да занемаримо много важније ствари, укључујући и наш однос с Богом. С друге стране, не треба себе да лишимо свег задовољства нити да постанемо критични према другима који на уравнотежен начин уживају у животу (Проповедник 2:24; 3:1-4).

Уравнотежен начин живота доводи до среће

Ученик Јаков је написао: „Сви често грешимо“ (Јаков 3:2). Док се трудимо да избегавамо крајности, можда ћемо утврдити да је тако и у нашем случају. Шта нам може помоћи да сачувамо равнотежу? Треба да препознамо своје јаче стране и слабости. Није лако бити објективан. Могли бисмо бити склони томе да у нечему идемо у крајност, а да чак нисмо ни свесни тога. Дакле, мудро је да се дружимо са зрелим хришћанима и да слушамо њихове уравнотежене савете (Галатима 6:1). Могли бисмо такве савете затражити од неког поверљивог пријатеља или искусног старешине из скупштине. Као и само Свето писмо, савети који се темеље на њему могу за нас бити попут ’огледала‘. Помоћу њих можемо проверити како стварно изгледамо пред Јеховом (Јаков 1:22-25).

На срећу, наш живот не мора бити подређен крајностима које се не могу избећи. Ако смо одлучни да се боримо, уз Јеховин благослов можемо постати уравнотежени и срећни. Наш однос с браћом и сестрама ће се побољшати, и чак можемо постати бољи пример онима којима проповедамо. Изнад свега, боље ћемо опонашати нашег уравнотеженог Бога, Јехову, који је пун љубави (Ефешанима 5:1).

[Извор слике на 28. страни]

©Greg Epperson/age fotostock