Срећни док чекамо на Јехову

ДА ЛИ си икада пробао неки незрео плод? Вероватно си био разочаран када си га окусио. Потребно је време да би тај плод сазрео и сигурно је вредно чекати да се то деси. Постоје и неке друге ситуације када се чекање исплати. Библија каже: „Добро је чекати, тихо чекати, спасење од Јехове“ (Тужбалице 3:26; Титу 2:13). На којим подручјима хришћани морају чекати на Јехову? Зашто је за нас корисно да чекамо на њега?

Чекати на Бога — шта то све укључује?

Као хришћани ми ’очекујемо и имамо на уму Јеховин дан‘. Ми радосно ишчекујемо ослобођење које ће доћи када он ’уништи безбожнике‘ (2. Петрова 3:7, 12). Иако и Јехова једва чека да уништи све зло, он се уздржава због тога што жели да ослободи хришћане на начин којим ће прославити своје име. Библија каже: „Бог, иако је хтео да покаже гнев и да обзнани своју моћ, с пуно дуготрпљивости подносио [је] посуде гнева спремне за уништење, да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа“ (Римљанима 9:22, 23). Као и у Нојевим данима, тако и данас Јехова зна право време када треба да спасе свој народ (1. Петрова 3:20). Дакле, чекати на Бога значи чекати на време када ће он предузети акцију.

Док чекамо Јеховин дан, с времена на време нас може узнемирити то што видимо да су морална мерила света око нас све нижа. Тада је охрабрујуће да размишљамо о речима Божјег пророка Михеја, који је написао: „Веран човек је нестао са земље и међу људима нема честитог човека.“ Затим је додао: „Ја ћу на Јехову гледати. Спремно ћу чекати Бога свог спасења“ (Михеј 7:2, 7). Шта значи ’спремно чекати‘ и како можемо развијати такав став? Пошто је чекање често фрустрирајуће, како ипак можемо бити срећни док чекамо на Бога?

Срећни док чекамо

Од Јехове можемо научити како да имамо исправан став. Он је увек ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11). Јехова не губи радост док чека, зато што и даље ради на остварењу своје намере коју је имао још кад је створио људе, а то је да људе који га воле доведе до савршенства (Римљанима 5:12; 6:23). Јехова види добре резултате свог рада — милиони људи су привучени обожавању правог Бога. Исус је рекао: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“ (Јован 5:17). Да бисмо били срећни неопходно је да чинимо нешто за друге (Дела апостолска 20:35). Слично томе, прави хришћани не седе скрштених руку. Баш супротно, они помажу другима да сазнају која је Божја намера за човечанство.

Док су чекали на време да Бог нешто предузме, верни људи су одувек били задовољни тиме да хвале Бога. Узмимо за пример псалмисту Давида. Давида је прогонио његов краљ, издао га је блиски сарадник и његов син се побунио против њега. Да ли је Давид могао да задржи радост у свакој од ових ситуација док је чекао време када ће га Јехова избавити? У Псалму 71, који је по свему судећи написао Давид, он каже: „Ја ћу увек чекати, и  хвале ћу теби понављати. Уста моја казиваће праведна дела твоја, дела спасења твога по цео дан“ (Псалам 71:14, 15). Уместо да с нестрпљењем чека, Давид је радосно клицао зато што је био заокупљен хваљењем Јехове и подстицањем других да обожавају правог Бога (Псалам 71:23).

Када чекамо на Јехову то није нимало слично фрустрирајућем чекању аутобуса који касни. То пре личи на радосно ишчекивање које родитељи осећају док њихово дете израста у једну зрелу особу на коју могу бити поносни. Те године су испуњене активностима — пружањем поуке, усмеравањем и васпитавањем — при чему је све усмерено ка постизању жељеног циља. Слично томе, ми који чекамо на Јехову налазимо радост док помажемо другима да се приближе Богу. Такође и ми желимо да стекнемо Божју наклоност и, на крају, спасење.

Немојмо губити наду

Чекати на Јехову значи да га увек волимо и да му служимо не губећи наду. То може бити тешко. Многе данашње Божје слуге живе у срединама где се подругљиво гледа на свакога ко живи на начин који показује да верује у Божја обећања. Осврнимо се на пример верних Израелаца који су сачували своју наду током 70-годишњег изгнанства у Вавилон. Шта им је у томе помогло? Без сумње, јачало их је читање псалама. У једном охрабрујућем псалму који је тада можда већ био написан стоји: „Реч твоју чекам. Душа моја Јехову чека више него стражари јутро, више него што они јутро чекају. Нека Израел Јехову чека“ (Псалам 130:5-7).

Јевреји који су сачували своју наду тако што су читали и разговарали о њој, били су награђени када је Вавилон коначно био освојен. Хиљаде верних Јевреја убрзо су се враћали у Јерусалим. О том времену је било записано: ’Кад је Јехова враћао заробљени народ сионски, уста су наша била пуна смеха‘ (Псалам 126:1, 2). Ти Јевреји се нису предали, већ су наставили да јачају своју веру. Такође, никада нису престали да певају хвале Јехови.

На исти начин, прави хришћани који чекају на Бога током „свршетка овог поретка“ стално се напрежу да би сачували своју веру. Они проучавају Божју Реч, храбре једни друге и непрестано хвале Јехову тако што проповедају добру вест о његовом Краљевству (Матеј 24:3, 14).

Спремно чекај на позитиван исход укоравања

Божји пророк Јеремија је написао: „Добро је чекати, тихо чекати, спасење од Јехове“ (Тужбалице 3:26). Јеремија је желео да каже да би за Божји народ било добро да се не буни против тога што их је Јехова казном поучио када је допустио да Јерусалим буде уништен. Баш супротно, требало је да извуку поуку из тог искуства тако што би размишљали о својој непослушности и о потреби  да промене свој став (Тужбалице 3:40, 42).

Начин на који нас Јехова укорава може се упоредити с процесом сазревања једног плода. Што се тиче укоравања које долази од Бога, Библија каже: „Онима који су њиме поучени после доноси плод пун мира — праведност“ (Јеврејима 12:11). Као што је једном плоду потребно време да сазри, тако је и нама потребно време да сазримо у својим ставовима и ускладимо их с поуком коју нам Бог пружа. На пример, уколико због свог неисправног поступања изгубимо неке предности у скупштини, то што спремно чекамо на Бога сачуваће нас од тога да постанемо обесхрабрени и да се предамо. У таквим ситуацијама, веома су охрабрујуће Давидове надахнуте речи: „Гнев [Божји] само трен траје, а милост његова читавог живота. Вече нам може плач донети, али јутро доноси радосно клицање“ (Псалам 30:5). Уколико развијамо такву спремност да чекамо и примењујемо савете које добијамо из Божје Речи и његове организације, доћи ће и наше време за „радосно клицање“.

Потребно је време да би се достигла зрелост

Ако си млада особа или си недавно крштен, можда с горљивим нестрпљењем ишчекујеш да добијеш неке одговорности у хришћанској скупштини. Али, потребно је време да би развио духовну зрелост која ти је потребна да би ти биле поверене такве одговорности. Стога, искористи предност тога што си млад да би израстао у једну духовно зрелу особу. На пример, младост је погодно време да се прочита цела Библија, да се развијају хришћанске особине и постане вешт у стварању ученика (Проповедник 12:1). Уколико понизно показујеш да спремно чекаш, добићеш веће одговорности у време које Јехова сматра да је најбоље за тебе.

Стварање ученика такође захтева стрпљење. Као што један ратар наставља да залива семе до времена кад Бог даје да оно израсте, тако је и са стварањем ученика (1. Коринћанима 3:7; Јаков 5:7). Да би се у срцу других особа развила вера и поштовање према Јехови, потребно је с њима месецима или чак годинама стрпљиво проучавати Библију. Чекати на Јехову укључује и истрајност, посебно ако особе које проучавају у почетку не примењују оно што уче. Уколико показују чак и мало захвалности, то може бити показатељ да реагују на деловање Јеховиног духа. Ако имаш стрпљења, можеш доживети радост да видиш како Јехова помаже особи с којом проучаваш да постане Христов ученик (Матеј 28:20).

Чекањем показујемо љубав

Из примера једне старије Сведокиње која живи у пустињском подручју Анда у Јужној Америци можемо видети како се чекањем показује љубав и поверење. Она и још једна хришћанска сестра су једини Јеховини сведоци у свом селу. Можеш ли замислити колико горљиво чекају да их сухришћани посете? Када је један путујући надгледник први пут кренуо да их посети, залутао је на путу до њих. Морао је да се врати истим путем и каснио је неколико сати. Већ је одавно прошла поноћ када је у даљини коначно угледао њихово село. Пошто у том подручју није било струје, веома се изненадио када је угледао како сија неко светло. Како је само био срећан када је коначно стигао на сам улаз у село и када је видео да је та светлост долазила од фењера ког је високо подигнутог држала та старија сестра! Због тога што је била потпуно уверена да ће он доћи, она га је чекала.

Ми смо срећни док чекамо на Јехову уколико имамо стрпљење слично њеном. Сигурни смо да ће он одржати своја обећања. И као и тај путујући надгледник, и ми ценимо оне који с пуно љубави чекају на нас. Према томе, сасвим је разумљиво да Бог веома цени оне који га чекају. Библија каже: „Јехову радују... они који чекају милост његову“ (Псалам 147:11).

[Слика на 18. страни]

Они који су заокупљени хваљењем Бога радосно чекају на Јехову