Изабране мисли из Јеремије
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Јеремије
КАКО су само застрашујуће звучале Јеремијине објаве о невољама које ће задесити његов народ! Славни храм, који је више од три столећа био центар обожавања Јехове, биће спаљен до темеља. Јерусалим и Јудина земља биће опустошени а њихови становници одведени у ропство. Запис о овим и другим пресудама налази се у другој по величини библијској књизи, коју је написао пророк Јеремија. У њој је такође записано шта је Јеремија лично доживео док је 67 година верно извршавао своју службу. Информације у књизи нису наведене хронолошким редом већ по темама.
Зашто је библијска књига коју је написао Јеремија значајна за нас? Њена испуњена пророчанства јачају нашу веру у Јехову као Испунитеља свих обећања (Исаија 55:10, 11). Јеремијино дело као пророка и став народа према његовој поруци имају своју паралелу у наше време (1. Коринћанима 10:11). Штавише, запис о томе како је Јехова поступао са својим народом истиче Његове особине и треба дубоко да утиче на нас (Јеврејима 4:12).
’МОЈ НАРОД ЈЕ ДВА ЗЛА УЧИНИО‘
Јеремија је опуномоћен за пророка тринаесте године владавине Јосије, краља Јуде, 40 година пре уништења Јерусалима 607. пре н. е. (Јеремија 1:1, 2). Објаве изговорене углавном у последњих 18 година Јосијине владавине откривају Јудину злоћу и Јеховину осуду против тог народа. „Јерусалим ћу претворити у гомилу камења“, каже Јехова. „Јудине градове претворићу у пустош у којој нико не живи“ (Јеремија 9:11). Зашто? „Јер је мој народ два зла учинио“, каже Бог (Јеремија 2:13).
Јеремија преноси и поруку о повратку покајничког остатка (Јеремија 3:14-18; 12:14, 15; 16:14-21). Међутим, не наилази на добар одзив. „Главни надзорник у Јеховином дому“ удара Јеремију и ставља га у кладе преко ноћи (Јеремија 20:1-3).
Одговори на библијска питања:
1:11, 12 — Зашто је Јехова то што бди над својом речју упоредио са ’бадемовом граном‘? Бадемово дрво је „међу првим дрвећем које цвета у пролеће“ (стих 11, фуснота). Јехова је фигуративно говорећи ’устајао рано сваки дан и слао пророке‘ да би упозорио свој народ на своје пресуде и ’бдео је‘ док се оне нису испуниле (Јеремија 7:25).
2:10, 11 — Зашто је било тако необично оно што су неверни Израелци урадили? Док су пагански народи који су живели на западу према Китиму и на истоку до Кидра можда својим божанствима придодавали богове других народа, никада се није дешавало да неко потпуно замени своје богове туђим боговима. Међутим, Израелци су напустили Јехову и заменили су славу живог Бога за беживотне идоле.
3:11-22; 11:10-12, 17 — Зашто је Јеремија у својим пророчанствима говорио и о северном десетоплеменском краљевству, кад је Самарија пала 740. пре н. е.? Разлог је то што је уништење Јерусалима 607. пре н. е. био израз Јеховине осуде целог израелског народа, а не само Јуде (Језекиљ 9:9, 10). Штавише, након што је десетоплеменско краљевство пало, његови интереси су се и даље заступали у Јерусалиму, што се види из тога што су се поруке које су преносили Божји пророци тицале и Израелаца.
4:3, 4 — Шта значи ова заповест? Требало је да неверни Јевреји припреме, то јест смекшају и очисте земљиште свог срца. Требало је да обрежу своје срце, да уклоне све нечисте мисли, осећања и мотиве (Јеремија 9:25, 26; Дела апостолска 7:51). То је захтевало промену у начину живота — да престану радити оно што је лоше и да почну да раде оно што доноси Божји благослов.
4:10; 15:18 — У ком смислу је Јехова преварио свој одметнички народ? У Јеремијиним данима било је пророка који су ’пророковали лаж‘ (Јеремија 5:31; 20:6; 23:16, 17, 25-28, 32). Јехова их није спречио да објављују лажне поруке.
16:16 — Шта је значило то што је Јехова ’послао много рибара‘ и „много ловаца“? То се можда односи на то што је Јехова послао непријатељске силе у потрагу за неверним Јеврејима над којима ће извршити своју пресуду. Међутим, у светлу онога што стоји у Јеремији 16:15, тај стих би такође могао да се односи и на потрагу за покајничким Израелцима.
20:7 — На који је начин Јехова ’употребио своју снагу‘ против Јеремије и преварио га? Пошто се суочавао с равнодушношћу, одбијањем и прогонством док је објављивао Јеховине пресуде, Јеремија је можда осећао да нема више снаге да настави. Међутим, Јехова је употребио своју снагу против таквих Јеремијиних склоности и дао му је снагу да иде даље. Јехова је тако преварио Јеремију користећи га да постигне оно за шта је он сам мислио да неће моћи.
Поука за нас:
1:8. Јехова понекад избавља своје слуге од прогонства — можда тако што поставља неког непристраног судију, замењује непријатељски расположене званичнике разумнијима или тако што својим слугама даје снагу да издрже (1. Коринћанима 10:13).
2:13, 18. Неверни Израелци су учинили два зла. Оставили су Јехову, сигуран извор благослова, вођства и заштите. И друго, ископали су за себе фигуративне бунаре тако што су гледали да склопе војни савез са Египтом и Асиријом. У наше време, напустити правог Бога зарад људских филозофија и теорија и светске политике исто је што и заменити „извор живе воде“ и ископати „лоше бунаре“.
6:16. Јехова подстиче свој бунтовни народ да застане, да се преиспита и да се врати на „старе путеве“ својих верних праочева. Зар не треба с времена на време да се преиспитујемо да видимо да ли заиста ходимо путем којим Јехова жели да идемо?
7:1-15. Јевреји су полагали наде у храм, гледајући на само његово постојање као на неку врсту чудесне заштите, али то их није спасло. Треба да живимо по вери, а не по ономе што видимо (2. Коринћанима 5:7).
15:16, 17. Попут Јеремије, и ми се можемо изборити са обесхрабрењем. Можемо то чинити тако што налазимо задовољство у смисаоном проучавању Библије, тако што узвисујемо Јеховино име у служби и избегавамо лоше друштво.
17:1, 2. Због грехова народа Јуде, жртве које су приносили Јехови нису му биле угодне. Наше жртве хвале неће бити прихватљиве Јехови ако смо у моралном погледу нечисти.
17:5-8. Људи и институције су вредне нашег поверења само до оне мере у којој поступају у складу с Божјом вољом и начелима. Када је у питању спасење, прави мир и сигурност, мудро је поуздати се само у Јехову (Псалам 146:3).
20:8-11. Не треба да дозволимо да равнодушност, противљење или прогонство умањи нашу ревност за дело проповедања о Краљевству (Јаков 5:10, 11).
„СТАВИТЕ ВРАТ У ЈАРАМ КРАЉА ВАВИЛОНА“
Јеремија изриче осуду последњој четворици краљева Јуде, као и лажним пророцима, лошим пастирима и исквареним свештеницима. Указујући на верни остатак као на добре смокве, Јехова каже: „Управићу своје очи на њих да им учиним добро“ (Јеремија 24:5, 6). У три пророчанства наведена у 25. поглављу укратко су изложене осуде које су детаљније разјашњене у каснијим поглављима.
Свештеници и пророци кују заверу да убију Јеремију. Он им преноси поруку да треба да служе краљу Вавилона. Краљу Седекији је рекао: „Ставите врат у јарам краља Вавилона“ (Јеремија 27:12). Међутим, „Онај који је расејао Израел опет ће га сакупити“ (Јеремија 31:10). С добрим разлогом, Рихавовим синовима је дато једно обећање. Јеремија је стављен „у затвор у Стражарском дворишту“ (Јеремија 37:21). Јерусалим је уништен и већина његових становника одведена у ропство. Јеремија и његов писар Варух су међу онима који су остали. Упркос Јеремијиним упозорењима да то не раде, уплашени људи одлазе у Египат. У поглављима 46-51 записана је Јеремијина порука другим народима.
Одговори на библијска питања:
22:30 — Да ли је овом одлуком поништено право Исуса Христа да седне на Давидов престо? (Матеј 1:1, 11) Није. Ова одлука значила је да ниједан Јоахинов потомак „неће сести на Давидов престо... у Јуди“. Исус ће владати с неба, а не с престола у Јуди.
23:33 — Шта је „Јеховино бреме“? У Јеремијиним данима, важне објаве које је пророк Јеремија изговорио о уништењу Јерусалима биле су бреме његовим сународницима. Такође, људи који се нису одазивали на поруку били су такво бреме за Јехову да је одлучио да их одбаци. Слично томе, за хришћански свет порука о томе да ће ускоро бити уништен представља бреме, а људи који не слушају су терет за Јехову.
31:33 — Како је Божји закон записан у срцима? Када неко толико воли Божји закон да има жарку жељу да врши његову вољу, може се рећи да је Божји закон записан у његовом срцу.
32:10-15 — С којом сврхом су написана два уговора за исту трансакцију? Уговор који је остао незапечаћен служио је за даљње преговоре. Запечаћени уговор је служио као резервни примерак на основу којег би се могла потврдити тачност незапечаћеног уговора ако то буде потребно. Јеремија нам је пружио добар пример тиме што се држао разумних законских процедура чак и када је склапао уговор с рођаком и суверником.
33:23, 24 — О којим ’двема породицама‘ се овде говори? Једна је краљевска породица из лозе краља Давида а друга свештеничка породица Аронових потомака. Уништењем Јерусалима и Јеховиног храма изгледало је да је Јехова одбацио ове две породице и да више неће имати краљевство на земљи нити да ће његово обожавање више бити обновљено.
46:22 — Зашто је глас Египта упоређен са сиктањем змије? То се можда односи на звук којим се змија оглашава приликом повлачења или на то да је Египат био на лошем гласу због невоље која га је задесила. Аналогија такође показује колико је за египатске фараоне било узалудно што су на својим капама носили приказ свете змије, ради наводне заштите коју им је пружала богиња-змија Уатчит.
Поука за нас:
21:8, 9; 38:19. Јехова је чак и у последњем тренутку пред непокајничке становнике Јерусалима, који су заслужили смрт, ставио могућност избора. Заиста, „његово [је] милосрђе велико“ (2. Самуилова 24:14; Псалам 119:156).
31:34. Како је утешно знати да се Јехова не присећа греха оних којима је опростио и да у будућности неће предузети акцију против њих!
38:7-13; 39:15-18. Јехова не заборавља нашу верну службу, која укључује и ’служење светима‘ (Јеврејима 6:10).
45:4, 5. Као што је било и у последњим данима Јуде, у „последњим данима“ садашњег поретка није време да тражимо „велике ствари“ као што су богатство, углед и материјална сигурност (2. Тимотеју 3:1; 1. Јованова 2:17).
ЈЕРУСАЛИМ ЈЕ СПАЉЕН
Година је 607. пре н. е. Једанаеста је година Седекијине владавине. Вавилонски краљ Навуходоносор 18 месеци држи Јерусалим под опсадом. Седмог дана петог месеца 19. године Навуходоносорове владавине, Невузарадан, заповедник телесне страже, ’долази‘, то јест стиже у Јерусалим (2. Краљевима 25:8). Вероватно из логора који је постављен изван градских зидина он испитује ситуацију и планира акцију коју ће предузети. Три дана касније, десетог у месецу, он ’долази‘, тачније улази у Јерусалим. Затим је спалио град (Јеремија 52:12, 13).
Јеремија детаљно описује пад Јерусалима. Тај опис био је повод за састављање тужбалица, то јест жалопојки. Управо то је садржај библијске књиге под називом Тужбалице.
[Слика на 8. страни]
Јеремијина пророчанства укључивала су Јеховину осуду Јерусалима
[Слика на 9. страни]
Како је Јехова ’употребио своју снагу‘ против Јеремије?
[Слика на 10. страни]
„Као што су ове смокве добре, тако ће у мојим очима бити добри Јудини изгнаници“ (Јеремија 24:5)