’Присилила нас је да дођемо‘

ГОСТОЉУБИВОСТ је део културе у источњачким земљама. На пример, у Индији се породица чак може одрећи свог оброка како би угостила неочекиване госте. У Ирану, домаћица увек држи довољно хране у фрижидеру како би указала гостопримство изненадним посетиоцима.

Многи људи споменути у Библији показали су такву великодушност. Један истакнут пример је Лидија, највероватније јеврејска прозелиткиња која је живела у Филипима, водећем граду у тој области Македоније. Једном приликом, на дан сабата, апостол Павле и његови сапутници срели су Лидију и још неке жене које су биле окупљене крај реке ван града. Док је Павле говорио, Јехова је отворио њено срце. Као резултат, она се крстила, заједно са члановима свог домаћинства. Након тога, она је усрдно замолила те путнике: „Ако сматрате да сам верна Јехови, уђите у мој дом и останите.“ Павлов сапутник Лука извештава: „Тако нас је присилила да дођемо“ (Дела апостолска 16:11-15).

Попут Лидије, хришћани данас изражавају гостопримство својим суверницима, као што су путујући надгледници и њихове супруге. Они их просто ’присиљавају да дођу‘. За узврат, они који показују гостољубивост бивају награђени разговорима који изграђују и дружењем с духовно настројеним особама. Премда већина Јеховиних сведока није богата, они се труде да буду гостољубиви (Римљанима 12:13; Јеврејима 13:2). Таква спремност да дају чини их срећнима. Исус је заиста био у праву када је рекао: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35).