Вера у библијска пророчанства спасава живот

ИСУС је последњи пут у храму у Јерусалиму. Док излази из храма, један од његових ученика узвикује: „Учитељу, гледај! Каквог ли камења, каквог ли здања!“ Храм је понос и дика јеврејске нације. Међутим, Исус одговара: „Видиш ли ове величанствене грађевине? Неће се овде оставити ни камен на камену, све ће се срушити“ (Марко 13:1, 2).

И сама помисао на то је невероватна! Неко храмско камење је огромно. Осим тога, оно што је Исус рекао за храм подразумева и уништење Јерусалима и можда чак јеврејског народа, који је храм сматрао седиштем правог обожавања. Зато су ученици наставили с питањима: „Кажи нам када ће то бити, и шта ће бити знак да је дошло време да се све то заврши?“ (Марко 13:3, 4).

„Још није крај“, упозорио је Исус. Ученици ће најпре чути вести о ратовима, земљотресима, глади и пошастима по разним местима. Затим ће застрашујући догађаји гурнути јеврејску нацију у катастрофу неописивих размера — ’велику невољу‘. Ипак, Бог ће спасти ’изабране‘, то јест верне хришћане. Како? (Марко 13:7; Матеј 24:7, 21, 22; Лука 21:10, 11).

Устанак против Рима

Прошло је двадесет осам година, а хришћани у Јерусалиму још увек чекају крај. Римско царство потресају ратови, земљотреси, глад и пошасти. (Видети оквир на 9. страни.) Јудеја је жариште грађанских и етничких сукоба. Међутим, унутар сигурних јерусалимских зидина углавном је мирно. Људи живе, раде, склапају бракове и подижу децу, као што су то увек чинили. Присуство велелепног храма улива осећај да је град сигуран и неуништив.

 Око 61. н. е., хришћани у Јерусалиму примају писмо од апостола Павла. Он их похваљује за истрајност, али је забринут због тога што су неки у скупштини очигледно изгубили осећај хитности. Неки су духовно залутали, а некима недостаје хришћанска зрелост (Јеврејима 2:1; 5:11, 12). Павле их подстиче: „Дакле, немојте престати да са слободом говорите... Јер још ’само мало‘ и ’стићи ће онај који долази и неће каснити‘. ’А мој ће праведник живети због вере‘, али ’ако се повуче, није по вољи моје душе‘“ (Јеврејима 10:35-38). Заиста правовремен савет! Али, да ли ће хришћани показати веру и будно пазити на испуњење Исусовог пророчанства? Да ли је пропаст Јерусалима заиста неизбежна?

Током наредних пет година, ситуација у Јерусалиму се из дана у дан погоршава. На крају, 66. н. е., корумпирани римски намесник Флор на име „заосталог пореског дуга“ узима 17 таланата из свете храмске ризнице. То изазива бес Јевреја и избија устанак. На јерусалимске улице излазе јеврејски побуњеници познати као зелоти и убијају римске војнике. Затим смело проглашавају независност Јудеје. Јудеја и Рим су сада у рату!

Римски намесник Сирије Цестије Гал на челу 30 000 војника већ три месеца маршира према југу како би угушио јеврејски устанак. Његова војска стиже до Јерусалима у време Празника сеница и брзо заузима предграђе. Зелоти, којих је бројчано мање, траже заклон у храмској тврђави. Римски војници убрзо почињу да поткопавају храмски зид. Јевреји су престрављени. Пагански војници сада скрнаве најсветије јудејско место! Међутим, хришћани који су у граду присећају се Исусових речи: ’Кад видите да гадост која пустоши стоји на светом месту, тада они који буду у Јудеји нека беже у горе‘ (Матеј 24:15, 16). Да ли ће они показати веру у Исусове пророчанске речи и бити подстакнути да поступе у складу с њима? Као што ће се видети, њихов живот је зависио од тога. Али како?

Изненада и из необјашњивих разлога, Цестије Гал повлачи своје трупе и упућује се према обали, а зелоти крећу у потеру за њима. Зачудо, невоље у граду су накратко престале! Показујући веру у Исусово пророчанско упозорење, хришћани беже из Јерусалима у Пелу, неутралан град који се налази у брдима с друге стране Јордана. Они одлазе у право време. Зелоти се ускоро враћају у Јерусалим и присиљавају становнике који су остали да им  се придруже у побуни. a За то време, сигурни у Пели, хришћани чекају даљни развој догађаја.

Суноврат у општи хаос

Неколико месеци касније, нове римске трупе су на свом путу ка Јерусалиму. Током 67. н. е., генерал Веспазијан и његов син Тит мобилисали су огромну војску од 60 000 војника. Наредне две године, та војна машинерија напредује према Јерусалиму, сламајући сваки отпор на свом путу. У међувремену, у Јерусалиму се воде жестоке борбе између супарничких фракција. Градске залихе житарица су уништене, подручје око храма је сравњено и више од 20 000 Јевреја је погинуло. Веспазијан успорава кретање према Јерусалиму, изјављујући: ’[Наш] Бог се бори као римски генерал боље од мене; наши непријатељи голим рукама убијају једни друге.‘

Када је римски цар Нерон умро, Веспазијан одлази у Рим да би заузео престо и оставља Тита да доврши ратни поход на Јудеју. Тит стиже до Јерусалима уочи Пасхе 70. н. е. и заробљава становнике и ходочаснике унутар града. Његова војска пустоши околне јудејске шуме како би око опседнутог града подигла седам километара дугачак зид од зашиљених колаца. Десило се управо оно што је Исус прорекао: „Твоји непријатељи [ће] подићи око тебе ограду од зашиљених колаца и опколиће те и притиснуће те са свих страна“ (Лука 19:43).

У граду је убрзо завладала глад. Наоружана руља пљачка домове људи који су умрли или су на самрти. Барем једна очајна жена убија и једе своје мало дете и тако испуњава пророчанство: „Тада ћеш јести плод своје утробе, месо својих синова и својих кћери... због тескобе и невоље којима ће те твој непријатељ притиснути“ (Поновљени закони 28:53-57).

Коначно, после петомесечне опсаде, Јерусалим је пао. Град и његов славни храм су опљачкани, спаљени и потом разрушени  до темеља (Данило 9:26). Погинуло је око 1 100 000 људи; осталих 97 000 продато је у ропство b (Поновљени закони 28:68). Јудеја је практично остала без Јевреја. То је заиста била национална катастрофа без преседана, прекретница у јеврејском политичком, религиозном и културном животу. c

У међувремену, хришћани у Пели из дубине срца захваљују Богу за своје спасење. Вера у библијска пророчанства спасла им је сам живот!

Имајући у мислима те догађаје, добро је да се свако од нас пита: ’Да ли ја имам веру која ће ми спасти живот током предстојеће велике невоље?‘ Јесам ли од „оних који верују и спасавају свој живот“? (Јеврејима 10:39; Откривење 7:14)

[Фусноте]

[Табела на 9. страни]

Обележја знака која су се испунила у првом веку

РАТОВИ:

Галија (39-40. н. е.)

Северна Африка (41. н. е.)

Британија (43. и 60. н. е.)

Јерменија (58-62. н. е.)

Грађански и етнички сукоби у Јудеји (50-66. н. е.)

ЗЕМЉОТРЕСИ:

Рим (54. н. е.)

Помпеја (62. н. е.)

Мала Азија (53. и 62. н. е.)

Крит (62. н. е.)

ГЛАД:

Рим, Грчка, Египат (око 42. н. е.)

Јудеја (око 46. н. е.)

ПОМОРИ:

Вавилонија (40. н. е.)

Рим (60. и 65. н. е.)

ЛАЖНИ ПРОРОЦИ:

Јудеја (око 56. н. е.)

[Мапа/Слика на 10. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ратни поход Римљана у Палестини, 67-70. н. е.

Птолемаида

Галилејско море

Пела

ПЕРЕЈА

САМАРИЈА

Јерусалим

Слано море

ЈУДЕЈА

Цезареја

[Извор]

Само карта: Based on maps copyrighted by Pictorial Archive (Near Eastern History) Est. and Survey of Israel

[Слика на 11. страни]

’Наши непријатељи голим рукама убијају једни друге‘ (Веспазијан)

[Слике на 11. страни]

Римска војска је уништила Јерусалим 70. н. е.

[Извори слика на 11. страни]

Рељеф: Soprintendenza Archeologica di Roma; Vespasian: Bildarchiv Preussischer Kulturbesitz/Art Resource, NY