Нека се скупштина изграђује

’За скупштину је наступило раздобље мира у ком се она изграђивала‘ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 9:31)

1. Која би се питања могла поставити у вези с ’Божјом скупштином‘?

 НА ПЕДЕСЕТНИЦУ 33. н. е., Јехова је признао групу која се састојала од Христових ученика као један нов народ, ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16). Ти духом помазани хришћани називају се у Библији и ’Божја скупштина‘ (1. Коринћанима 11:22). Међутим, шта је све било укључено у то? Како ће ’Божја скупштина‘ бити организована? Како ће функционисати на земљи, ма где живели њени чланови? Такође, како то утиче на наш живот и нашу срећу?

2, 3. Како је Исус указао да ће постојати организована скупштина?

² Као што је речено у претходном чланку, Исус је прорекао да ће постојати та скупштина помазаних следбеника, када је апостолу Петру рекао: „На овој стени [Исусу Христу] саградићу своју скупштину, и врата гроба неће је надјачати“ (Матеј 16:18). Надаље, док је Исус још увек био са апостолима, указао је како ће функционисати и бити организована та будућа скупштина.

³ Исус је и речима и делима показао да ће неки из те скупштине предводити. Они ће то радити тако што ће служити другима у својој групи. Христ је рекао: „Знате да они које сматрају владарима господаре народима и великаши их држе под својом влашћу. А међу вама нека не буде тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима роб“ (Марко 10:42-44). Јасно је да се ’Божја скупштина‘ неће састојати од неких раштрканих, међусобно одвојених појединаца који би сачињавали неку нејасно дефинисану скупштину. Уместо тога, постојаће организована скупштина, са члановима који ће блиско сарађивати.

4, 5. Како знамо да ће скупштини бити потребне духовне смернице?

⁴ Онај ко ће бити Поглавар те ’Божје скупштине‘ указао је да ће апостоли и други који буду учили од њих имати одређене одговорности према осталима. Шта ће они радити? Једно важно задужење биће да пружају духовне смернице члановима скупштине. Сети се да је ускрснули Исус у присутности неких других апостола рекао Петру: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“ Петар је одговорио: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“ Исус му је рекао: „Храни моје јагањце... Паси моје овчице... Храни моје овчице“ (Јован 21:15-17). Какво задужење!

⁵ Из Исусових речи можемо видети да се они који су окупљени у скупштину упоређују са овцама у тору. Те овце — мушкарце, жене и децу — биће потребно духовно хранити и исправно пастирити. Надаље, пошто је Исус заповедио свим следбеницима да поучавају друге и да стварају ученике, биће потребно да сви који постану његове овце буду поучени како да извршавају ту заповест од Бога (Матеј 28:19, 20).

6. Шта је било организовано у новонасталој ’Божјој скупштини‘?

⁶ Када је ’Божја скупштина‘ била основана, они који су је сачињавали редовно су се састајали ради поуке и међусобног  охрабрења: „Они су се посветили апостолском учењу, делили су међу собом све што су имали, заједно су јели и истрајно се молили“ (Дела апостолска 2:42, 46, 47). Још један пажње вредан детаљ у том историјском запису јесте тај да су неки мушкарци који су испуњавали услове за то били одређени да помогну у извршавању извесних практичних ствари. Они нису били изабрани на основу година школовања, нити на основу вештина које су имали. Ти људи су били „пуни духа и мудрости“. Један од њих био је Стефан, и извештај скреће пажњу на њега као на „човека пуног вере и светог духа“. Захваљујући томе што су били организовани у скупштине, „Божја реч [је] све више напредовала, и веома се умножавао број ученика у Јерусалиму“ (Дела апостолска 6:1-7).

Људи које Бог користи

7, 8. (а) У ком својству су апостоли и старешине у Јерусалиму служили међу раним хришћанима? (б) Какав је био резултат када су пружене смернице скупштинама?

⁷ Сасвим разумљиво, у раној скупштини су предводили апостоли, али не само они. Једном су се Павле и његови сарадници вратили у сиријску Антиохију. У Делима апостолским 14:27 пише: „Кад су стигли и окупили скупштину, испричали су шта је све преко њих Бог учинио.“ Док су још увек били с том скупштином, појавило се питање да ли је потребно да се обрезују нејевреји који су прихватили веру. Да би се то решило, Павле и Варнава су били послати „апостолима и старешинама у Јерусалим“, који су очигледно служили у својству водећег тела (Дела апостолска 15:1-3).

⁸ Хришћански старешина Јаков, Исусов полубрат али не и апостол, председавао је када су се „апостоли и старешине окупили да размотре то питање“ (Дела апостолска 15:6). Након разматрања и уз помоћ светог духа, дошли су до закључка који је био у складу с Божјом Речју. Написали су једно писмо у вези с тим и послали га скупштинама (Дела апостолска 15:22-32). Они који су добили те информације, прихватили су их и применили. С каквим резултатом? Браћа и сестре су били охрабрени и ојачани. Библија извештава: „Тако су се скупштине учвршћивале  у вери и расле из дана у дан“ (Дела апостолска 16:5).

9. Које одговорности Библија говори да су имали хришћани који су испуњавали одређене услове?

⁹ Али како су скупштине иначе функционисале? Осмотри, рецимо, скупштине са Крита. Иако су многи тамошњи становници били на лошем гласу, неки су се променили и постали прави хришћани (Титу 1:10-12; 2:2, 3). Они су живели у разним градовима и сви су били далеко од водећег тела у Јерусалиму. Међутим, то није представљало неки велики проблем зато што су у свакој скупштини на Криту, као што је то био случај и у другим местима, неке искусне Јеховине слуге биле наименоване да предводе. Таква браћа су испуњавала услове који су записани у Библији. Они су били наименовани као старешине, то јест надгледници, који су могли да ’подстакну друге служећи се здравим учењем и да укоре оне који су том учењу противречили‘ (Титу 1:5-9; 1. Тимотеју 3:1-7). Други духовно настројени мушкарци испуњавали су услове да помажу скупштинама као слуге помоћници (1. Тимотеју 3:8-10, 12, 13).

10. Према Матеју 18:15-17, како је требало решавати озбиљне проблеме?

¹⁰ Исус је указао да ће постојати таква организованост. Сети се извештаја из Матеја 18:15-17, где је он рекао да ће се понекад можда појавити неки проблеми између двојице Божјих слугу, где ће један на неки начин сагрешити другом. Особа којој је учињено нешто нажао требало би да приђе особи која је згрешила и насамо јој ’укаже на преступ‘, не укључујући никога другог у то. Ако се тим кораком не би решио проблем, могле би бити замољене да помогну једна или две особе које су упознате са чињеницама. Шта ако се ствар још увек не би решила? Исус је рекао: „Ако не послуша ни њих, реци скупштини. А ако не послуша ни скупштину, нека ти буде као незнабожац и као порезник.“ Када је Исус то рекао, Јевреји су још увек сачињавали „Божју скупштину“, тако да су се његове речи примењивале првенствено на њих. a Међутим, након што је основана хришћанска скупштина, Исусово упутство је налазило своју примену у њој. То је још један показатељ да ће Божји народ бити организован као скупштина, како би се сваки хришћанин као појединац изграђивао и добијао вођство.

11. Како је требало да старешине буду укључене у решавање проблема?

¹¹ Прикладно је да старешине, то јест надгледници представљају локалну скупштину у решавању проблема или разматрању случајева када је почињен грех. То је у складу са критеријумима које испуњавају старешине, који се наводе у Титу 1:9. Истина, те старешине су биле несавршени људи, попут Тита кога је Павле послао скупштинама да ’исправи оно што је мањкаво‘ (Титу 1:4, 5). Они који се данас препоручују за старешине морају пре тога доказати своју веру и преданост. Тако други у скупштини имају разлог да имају поверење у смернице и вођство које се пружа преко њих.

12. Које одговорности имају старешине према скупштини?

¹² Старешинама у ефешкој скупштини Павле је рекао: „Пазите на себе и на све стадо у ком вас је свети дух поставио за надгледнике, да пасете Божју скупштину, коју је Бог купио крвљу свог Сина“ (Дела апостолска 20:28). И данас су скупштинске старешине наименоване да ’пасу Божју скупштину‘. Они то треба да раде с љубављу, а не да господаре над стадом (1. Петрова 5:2, 3). Надгледници  треба да настоје да помажу ’свем стаду‘ и да га изграђују.

Држимо се скупштине

13. До чега би понекад могло доћи у скупштини и зашто?

¹³ Старешине и сви други у скупштини су несавршени, тако да с времена на време долази до неспоразума или проблема, као што је то било и у првом веку још за време апостола̂ (Филипљанима 4:2, 3). Неки надгледник или неки други суверник можда каже нешто што изгледа грубо, нељубазно или не потпуно тачно. Или можемо мислити да се дешава нешто што није у складу с библијским начелима, а старешине као да ништа не предузимају иако знају за то. Наравно, то питање се можда решило или се тренутно решава у складу с Писмом и на основу чињеница а да ми то и не знамо. Али чак и када сматрамо да нешто није у складу с библијским начелима, размислимо о следећем: У коринтској скупштини, о којој је Јехова бринуо, неко време је постојала једна озбиљна неисправна ситуација. Он се с временом постарао да се то реши, на исправан начин и одлучно (1. Коринћанима 5:1, 5, 9-11). Могли бисмо да се питамо: ’Да сам тада живео у Коринту, како бих реаговао у међувремену?‘

14, 15. Зашто су неки престали да следе Исуса и шта учимо из тога?

¹⁴ Осмотри једну другу могућу ситуацију у скупштини. Претпоставимо да је некоме тешко да разуме и прихвати неко библијско учење. Можда је истраживао у Библији и публикацијама које добија преко скупштине и тражио помоћ зрелих сухришћана, чак старешина. Ипак, тешко му је да то разуме или прихвати. Шта би могао да уради? Нешто слично се десило отприлике годину дана пре Исусове смрти. Исус је рекао да је он „хлеб живота“ и да особа, да би вечно живела, мора да се ’храни његовим телом и да пије његову крв‘. То је саблазнило неке његове ученике. Уместо да затраже објашњење или да стрпљиво чекају имајући веру у Јехову, многи ученици „више нису ишли с њим [Исусом]“ (Јован 6:35, 41-66). И опет, да смо ми били тамо, шта бисмо урадили?

¹⁵ Данас су неки престали да сарађују са својом скупштином, размишљајући да  сами наставе да служе Богу. Они можда кажу да је то зато што су им повређена осећања, што мисле да се нека грешка не исправља или што не могу да прихвате неко учење. Колико је разуман начин на који они поступају? Иако је тачно да сваки хришћанин треба да има лични однос с Богом, не можемо порећи да он користи светом раширену скупштину, као што је то чинио и у време апостола. Осим тога, Јехова је користио и благосиљао скупштине из првог века, пружајући им старешине и слуге помоћнике који су испуњавали одређене библијске услове. Тако је и данас.

16. О чему особа треба да размишља ако се налази у искушењу да напусти скупштину?

¹⁶ Ако хришћанин сматра да се може ослањати само на свој однос с Богом, он одбацује оно што Бог користи — и светом раширену скупштину и локалне скупштине његовог народа. Уколико би био независан или би се дружио само с неколико објавитеља наметнуло би се питање где су у свему томе старешине и слуге помоћници. Важно је запазити да је Павле, када је писао скупштини у Колосима и рекао да се писмо прочита и у Лаодикији, говорио о томе да хришћани треба да буду ’укорењени у [Христу] и да се изграђују у њему‘. Из овога би могли извући корист само они који су у скупштинама, а не они који су се одвојили од њих (Колошанима 2:6, 7; 4:16).

Стуб и упориште истине

17. Шта нам 1. Тимотеју 3:15 говори о скупштини?

¹⁷ У првом писму хришћанском старешини Тимотеју, апостол Павле је навео услове за старешине и слуге помоћнике у скупштинама. Одмах после тога, Павле је споменуо ’скупштину живог Бога‘, говорећи да је она „стуб и упориште истине“ (1. Тимотеју 3:15). Целокупна скупштина помазаних хришћана сигурно је била такав стуб у првом веку. И неоспорно је да је првенствени начин на који је сваки хришћанин добијао ту истину био повезан с локалном скупштином. Они су тамо могли да чују како се износи и брани истина и тамо су могли да буду ојачани.

18. Зашто су скупштински састанци веома важни?

¹⁸ Слично томе и светом раширена скупштина представља Божји дом, „стуб и упориште истине“. Главни начин на који ћемо изградити, ојачати свој однос с Богом и припремати се да вршимо његову вољу јесте тај да будемо редовни на састанцима у својој скупштини и да учествујемо на њима. Пишући скупштини у Коринту, Павле се усредсредио на оно што је било речено на таквим састанцима. Написао је да жели да оно што се каже на њиховим састанцима буде јасно и разумљиво „ради изграђивања“ присутних (1. Коринћанима 14:12, 17-19). И ми се данас изграђујемо на тај начин ако разумемо да Јехова Бог користи локалне скупштине и да их подупире.

19. Зашто дугујеш захвалност својој скупштини?

¹⁹ Да, ако желимо да се изградимо као хришћани, наше место је у скупштини. Она је већ дуго заштита од лажних учења и Бог је користи да би се добра вест о Месијанском Краљевству објавила по целом свету. Нема сумње, Бог пуно тога постиже преко хришћанске скупштине (Ефешанима 3:9, 10).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Зашто треба да очекујемо да ће Бог користити скупштине на земљи?

• Шта старешине, иако су несавршени, раде за скупштину?

• Како тебе изграђује твоја скупштина?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

Апостоли и старешине у Јерусалиму служили су у својству водећег тела

[Слика на 28. страни]

Старешине и слуге помоћници добијају смернице како би испунили своје одговорности према скупштини