Павловим трагом до Верије

Служба двојице мисионара била је веома успешна и многи су постали верници. Али ускоро се против њих дигла руља. Стога су нешто одлучили. Ради добробити новоосноване скупштине и властите сигурности, њих двојица ће одмах, усред ноћи, отићи из града. Тако су Павле и Сила отприлике 50. н. е. напустили македонску луку Солун. Отпутовали су до свог следећег проповедничког одредишта — Верије.

ПОПУТ древног путника, савремени посетилац може из даљине видети Верију (Вероју) како лежи у источном делу подножја олистале планине Вермио. Верија се налази око 65 километара југозападно од Солуна и око 40 километара у унутрашњости од обале Егејског мора. Јужно од ње налази се планина Олимп која је према митологији пребивалиште главних богова древног грчког пантеона.

За оне који проучавају Библију Верија је занимљива као место у ком је Павле проповедао и многе обратио на хришћанство (Дела 17:10-15). Хајде да кренемо Павловим трагом и истражимо прошлост тог града.

Рана прошлост

Нико са сигурношћу не зна када је Верија основана. Њене прве житеље, вероватно фригијска племена, иселили су Македонци око седмог века пре н. е. Три века касније, након освајачких похода Александра Великог, Македонија је постала богата. Подизане су величанствене зграде и зидине, као што су светилишта за Зевса, Артемиду, Аполона, Атину и друга грчка божанства.

У једној књизи о историји каже се да је Верија вековима „играла важну улогу и у свом најближем окружењу и у осталом делу северне Грчке“. Град је постао нарочито важан током владавине последње македонске династије Антигонида (306-168. пре н. е.), коју су на крају свргли Римљани.

Када су 197. пре н. е. Римљани поразили краља Филипа V, „некадашњи однос снага се променио и Рим је постао водећа сила у источном Средоземљу“, каже Encyclopædia Britannica. Године 168. пре н. е., крај Пидне, која се налази неколико километара јужно од Верије, један римски генерал је однео пресудну победу над последњим македонским  владарем, Персејем. Као што је Библија прорекла, Грчку је као светску силу заменио Рим (Данило 7:6, 7, 23). После те битке, Верија је била међу првим македонским градовима који су се предали Римљанима.

У првом веку н. е., Македонија је постала поприште сукоба између Помпеја и Јулија Цезара. У ствари, Помпеј је сместио свој штаб и војску у близини Верије.

Процват под Римљанима

Током Римског мира, познатог као pax Romana, они који су долазили у Верију могли су да виде каменом поплочане улице дуж којих су се налазили низови стубова. Град је имао јавна купатила, позоришта, библиотеке и објекте у којима су се такмичили гладијатори. Постојали су градски водовод и канализација. Верија је постала позната као трговачки центар у који су долазили и уметници и спортисти, као и посетиоци спортских и других манифестација. Странци су могли наћи верске објекте у којима су обављани ритуали њихове религије. Заиста, у том граду су се могли наћи култови из целог Римског царства.

Међу боговима који су се обожавали у Верији били су и римски цареви који су постхумно проглашени за божанства. То Веријцима можда није било необично зато што је обожавању царева претходило обожавање Александра Великог, који је поштован попут бога. Један грчки извор каже: „Пошто су се већ били  навикли да краљу током живота исказују поштовање као божанству, Хелени [Грци] Источног царства спремно су прихватили и култ обожавања римских царева... На њиховом новцу цар је приказан као божанство с круном од које се шире зраци. Хвалили су га истим молитвама као и богове, уз химне и песме.“ Подизали су му олтаре и храмове и приносили жртве. Чак су и цареви долазили како би присуствовали свечаностима култа обожавања цара, које су биле пропраћене спортским, уметничким и литерарним такмичењима.

Зашто је Верија била центар паганског обожавања? Зато што је била седиште македонског коинона. То је била скупштина делегата из македонских градова. Ти делегати су се редовно састајали у Верији како би разматрали питања која су се тицала покрајине и њених градова и како би се под римском управом постарали за њих. Једна од важних дужности коинона било је надгледање одржавања свечаности које су биле повезане с култом обожавања цара.

Дакле, такве су биле прилике у граду у који су Павле и Сила дошли након што су побегли из Солуна. До тада је Верија већ два века била под римском окупацијом.

Добра вест стиже у Верију

Павле је проповедање у Верији започео у градској синагоги. Какав је био одазив? Надахнути извештај каже да су тамошњи Јевреји „имали племенитији став од оних у Солуну, јер су свим срцем примили реч и сваки дан истраживали Писма да виде је ли то тако“ (Дела апостолска 17:10, 11). Као они који су „имали племенитији став“, нису се тврдоглаво држали својих предања. Иако су чули нешто ново, нису били сумњичави нити љути. Нису одбацили Павлову поруку, већ су је слушали пажљиво и без предрасуда.

Како су ти Јевреји могли разумети да је Павле научавао истину? Оно што су чули испитали су помоћу најпоузданијег мерила. Пажљиво и марљиво су истраживали Писма. Изучавалац Библије Метју Хенри је закључио: „Пошто је Павле образлагао своја излагања стиховима из Писма и указивао им на Стари завет као на доказ за оно о чему је говорио, они су у својим Библијама потражили места на која им је указао, прочитали контекст, осмотрили њихову суштину, упоредили их с другим стиховима, пажљиво осмотривши  да ли су Павлови закључци на основу њих били логични и искрени и да ли су његови аргументи били уверљиви, и сходно томе су извели закључке.“

То није била нека површна анализа. Веријци су посветили време марљивом, редовном проучавању и то свакодневно, а не само на Сабат.

Размислимо о резултату. Многи Јевреји у Верији су прихватили ту поруку и постали верници. И многи Грци су постали верници, међу којима су неки можда били јеврејски прозелити. Међутим, то није прошло незапажено. Када су Јевреји из Солуна чули за то, брже-боље су дошли у Верију „да и тамо нахушкају и узбуне народ“ (Дела апостолска 17:4, 12, 13).

Павле је морао да напусти Верију, али је наставио да проповеда на другим подручјима. Овог пута се укрцао на брод за Атину (Дела апостолска 17:14, 15). Па ипак, имао је разлоге за радост, јер је захваљујући његовом проповедању хришћанство стигло у Верију. И данас оно доноси плод.

Заиста, у Верији (Вероји) још увек има људи који пажљиво истражују Писма како би се у „то уверили“ и ’држали се‘ онога што је добро утемељено и истинито (1. Солуњанима 5:21). У овом граду постоје две скупштине Јеховиних сведока које добро напредују и попут Павла проповедају и преносе добру вест другима. Сведоци траже искрене људе и воде разговоре на темељу Светог писма, пружајући прилику подстицајној снази Библије да помогне свима који желе да упознају Јехову, истинитог Бога (Јеврејима 4:12).

[Мапа на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Део Павловог другог мисионарског путовања

МИСИЈА

Троада

Неапољ

Филипи

МАКЕДОНИЈА

Амфипољ

Солун

Верија

ГРЧКА

Атина

Коринт

АХАЈА

АЗИЈА

Ефес

РОДОС

[Слика на 13. страни]

Сребрни новчић с ликом Александра Великог који је приказан као грчко божанство

[Извор]

Новчић: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 14. страни]

Капија према јеврејској четврти у Верији (Вероји)

[Слика на 15. страни]

Стара синагога у данашњој Верији (Вероји)