Поље „зрело за жетву“

На најсевернијем делу Јужне Америке лежи полуострво Гвахира. Оно се налази на северу Колумбије и северозападу Венецуеле. Праву невољу овог полупустињског подручја, где температуре достижу 43 степена Целзијуса, представља врело сунце и мала количина падавина. Упркос таквим временским условима овде су људи веома вредни и успешни земљорадници. Захваљујући сталним поветарцима са океана и североисточним пасатним ветровима живот је подношљив, а и посетиоци могу да уживају у очаравајућим пејзажима и прелепим плажама.

ДОБРО ДОШЛИ у земљу Вају Индијанаца! Њих има приближно 305 000, од чега 135 000 живи у Колумбији. Ово племе је било настањено на том подручју много пре шпанске колонизације.

Њихов главни извор прихода јесте узгој стоке и земљорадња. Такође се баве риболовом и пограничном трговином. Жене израђују ткања јарких боја, а њихови производи су омиљени код туриста.

Вају Индијанци су познати по својој искрености и гостољубивости. Међутим, и они такође живе у ’нарочито тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1). Један од њихових главних проблема јесте сиромаштво које води до даљњих проблема као што су неписменост, неисхрањеност деце, недостатак медицинске неге и, у неким подручјима, криминал.

Током деценија, цркве хришћанског света слале су своје мисионаре да живе међу Вају Индијанцима. Због тога се већина школа за учитеље и интерната налази под управом цркве. Иако су многи Вају Индијанци прихватили обичаје који се називају хришћанским, као што је обожавање ликова и крштавање беба, ипак нису напустили своја веровања и обичаје који су се темељили на традиционалној митологији и празноверју.

Већина припадника племена Вају је богобојазна и позитивно реагује на библијска учења која научавају Јеховини сведоци. На Гвахири је почетком 1980-их било само седам Сведока који су пореклом Вају Индијанци, од којих је троје живело у главном граду Риоачи. Осим њих, још 20 других објавитеља на том подручју проповедало је добру вест о Краљевству на шпанском.

Порука на матерњем језику

Већина оних који живе у Риоачи, поред свог матерњег језика, вајунајки, говори и веома мало шпански. У почетку, није много тога постигнуто проповедањем поруке о Краљевству. Изгледало је као да староседеоци зазиру од арихунаса, како су називали оне који нису пореклом Вају Индијанци. Када би Сведоци дошли до њихових кућа, утврдили би да већина староседелаца не говори шпански већ свој матерњи језик. Сведоци би једноставно наставили даље до следеће куће.

Међутим, крајем 1994. тамошња подружница је послала једну групу специјалних пионира, то јест особа које доста времена  проводе у поучавању других о Библији, да служе у скупштини у Риоачи. Ти пионири су замолили једног брата који је пореклом Вају Индијанац да их поучава вајунајки језику. Након што су запамтили неколико једноставних увода отишли су на подручје да проповедају и убрзо приметили значајну промену у реакцији људи. Иако су ти специјални пионири говорили веома мало вајунајки, станари су били пријатно изненађени и спремни да слушају, а понекад су на свом слабом шпанском настављали да воде жив разговор!

’Зрело за жетву‘

У једном поређењу апостол Павле је упоредио службу проповедања са обрађивањем њиве, што су Вају Индијанци који се баве земљорадњом лако могли разумети (1. Коринћанима 3:5-9). У фигуративном смислу, они су поље које је заиста ’зрело за жетву‘ (Јован 4:35).

Нил, један Вају Индијанац који је живео у Манауреу, има једну урођену ману. Кривећи за то Бога, он је толико био депресиван да је покушао да се убије. Један Сведок, који је у склопу свог посла посећивао различите градове, искористио је прилику да проповеда од куће до куће и разговарао је с Нилом о Јеховином Краљевству. Нил је имао само 14 година. Приметивши Нилово занимање, тај Сведок је почео да проучава Библију с њим. Нил је био пресрећан када је сазнао колико Јехова има љубави, и то га је навело да закључи да Бог није узрок његове патње. Колико га је само дубоко дирнуло када је прочитао Божје обећање о земаљском рају где више неће бити болести! (Исаија 33:24; Матеј 6:9, 10).

У време када је проучавао Библију, његова породица је била у свађи с једном другом породицом. Желећи да се заштите, Нилови рођаци су извршили неке племенске ритуале. Нил се присећа: „У почетку сам се плашио да говорим породици о својој новопронађеној вери, а нарочито племенским поглавицама које су други дубоко поштовали.“ Када су Нилови родитељи сазнали да Нил не жели да следи небиблијска веровања нити да учествује у обичајима везаним за спиритизам, били су веома љути. Нил се тада преселио у Риоачу и ступио у контакт с тамошњом скупштином. Касније се крстио. Године 1993. био је наименован за слугу помоћника, а три године касније постао је општи пионир. Затим је 1997. наименован за скупштинског старешину. Нил је проширио своју службу тако што је постао специјални пионир 2000.

Осмотримо такође и искуство Терезе из племена Вају, која је почела да проучава Библију са Сведоцима. Данијел, човек с којим је живела, исмевао ју је и физички злостављао и њу и њихово троје деце. Иако је касније и он прихватио да заједно с Терезом проучава Библију, често је са својим пријатељима одлазио на пијанке, и понекад се није враћао по четири или пет дана. Због тога је његова породица често била без новца. Тереза је наставила да редовно проучава Библију и да посећује хришћанске састанке. Захваљујући томе Данијел је увидео колико је важно проучавање Библије. У то време, једно од њихове деце је случајно упало у котао  с врелом водом и умрло од тешких опекотина. Поред тога што је подносила огромну тугу због губитка сина, Тереза је морала да се суочи и с притиском пријатеља и комшија да учествује у обичајима везаним за сахране који нису у складу са Светим писмом.

Током тог тешког периода, чланови оближњих скупштина пружили су овом брачном пару помоћ и утеху. Након сахране, чланови тамошње скупштине на вајунајки језику наставили су да их посећују и теше. То што је видео хришћанску љубав на делу покренуло је Данијела да духовно напредује. Престао је да пије и да злоставља Терезу. Данијел и Тереза су се законски венчали, а он је почео вредно да ради како би издржавао своју породицу. Духовно су напредовали и крстили се 2003. Данас њих двоје воде неколико библијских студија. Захваљујући изузетном сведочанству које је Тереза пружила својој породици, њени рођаци су сада спремни да саслушају Сведоке када их посете. Један Данијелов сестрић је некрштени објавитељ, а још једна сестричина и једна братаница проучавају Библију и посећују скупштинске састанке. Терезина заова, која је такође изгубила сина у једној несрећи, и њена породица заинтересовани су за проучавање Библије.

Духовна храна на вајунајки језику

Године 1998. на вајунајки језику је објављена брошура Радуј се заувек животу на Земљи! a Она је постала корисно оруђе за обрађивање подручја на језику Вају Индијанаца и вођење кућних библијских студија. Године 2003. организовано је да се неколицина браће обучи како би могла да преводи публикације Јеховиних сведока на вајунајки. Захваљујући напорном раду групе преводилаца у Риоачи, преведене су и друге брошуре што је допринело духовном напретку особа које говоре вајунајки.

Од 2001. неки делови обласног конгреса преводе се на вајунајки. Када особе које проучавају Библију чују тај програм на матерњем језику то им даје подстрек да духовно напредују. Они с нестрпљењем ишчекују дан када ће се и библијске драме износити на њиховом језику.

Поље које доноси добар род

Урибија је град неких 100 километара североисточно од Риоаче. У Вају скупштини у Урибији има 16 објавитеља Краљевства од којих већина улаже додатне напоре да би проповедала Индијанцима који живе у сеоским подручјима. Један скупштински старешина описао је једно такво путовање: „Посетили смо једно велико имање на којем се налазило десетак кућа с ниским крововима и малим прозорима. Испред сваке куће била је надстрешница направљена од јотохоло, то јест дрвенастог дела стабљике једног кактуса. Тамо се укућани и гости могу склонити од врелог сунца. Били смо веома срећни пошто су многи показали изузетно интересовање па смо се договорили да поново дођемо и започнемо библијске студије. Када смо поново дошли, приметили смо да многи нису знали да читају и пишу. Рекли су нам да постоји једна школа која је напуштена због тога што није било довољно новчаних средстава. Обратили смо се надлежној особи и она нам је допустила да користимо једну учионицу да бисмо држали часове описмењавања и проучавали Библију са заинтересованима. Шесторо Вају Индијанаца научило је да чита и пише и они и даље напредују у проучавању Библије. Дирнуло нас је цењење које су показали и због тога планирамо да на том имању одржавамо састанке.“

Велики број Сведока који нису пореклом из племена Вају научили су вајунајки језик и њихова помоћ се изузетно цени. Данас на полуострву Гвахира има осам скупштина и две групе на овом језику.

Очигледно је да Јехова благосиља напоре који се улажу. Без сумње, може се постићи још много тога проповедањем добре вести Вају Индијанцима. Пошто они који су свесни својих духовних потреба постају ученици, могу се очекивати добри резултати. Надамо се да ће Јехова послати још проповедника који ће обрађивати ово поље, које је ’зрело за жетву‘ (Матеј 9:37, 38).

[Фуснота]

[Мапе на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ВЕНЕЦУЕЛА

КОЛУМБИЈА

ГВАХИРА

Манауре

Риоача

Урибија

[Извор слике на 16. страни]

Насеље Вају Индијанаца: Victor Englebert