„Намере ће твоје успети“

У ПЕСМИ коју је саставио, псалмиста Давид је молио: „Створи у мени, Боже, чисто срце, и стави у мене дух нов, дух постојан. Врати ми радост спасења свога, и пробуди у мени жељу да вршим вољу твоју“ (Псалам 51:10, 12). Након што је згрешио с Витсавејом, Давид се у овим стиховима покајнички молио Јехови Богу да му очисти срце, а њега испуни духом, то јест жељом да чини оно што је исправно.

Да ли Јехова заиста ствара у нама ново срце и чак нову жељу да вршимо његову вољу? Или ми треба да настојимо да развијемо и сачувамо чисто срце? ’Јехова испитује срца‘, али до које мере он утиче на оно што се дешава у нашем срцу? (Пословице 17:3; Јеремија 17:10). Колико он утиче на наш живот, мотиве и поступке?

Спомињући Божје име осам пута, првих девет стихова 16. поглавља књиге Пословице показују нам како можемо дозволити Богу да управља нашим животом тако да ’наше намере буду успешне‘ (Пословице 16:3). У стиховима од 10 до 15 пажња се посвећује одговорностима краља, то јест владара.

Ко „управља срцем“?

„На човеку је да управља срцем својим“, стоји у Пословицама 16:1а. Јасно је да је наша одговорност да ’управљамо срцем‘. Јехова не утиче на наше срце на неки натприродан начин нити нам он буди жељу да вршимо његову вољу. Ми треба да уложимо труд како бисмо добро упознали његову Реч, Библију, размишљали о ономе што учимо и своје мисли ускладили с његовим мислима (Пословице 2:10, 11).

Међутим, то што је Давид тражио „чисто срце“ и ’нов дух‘ показује да је он био свестан свог грешног нагињања и потребе да му Бог помогне како би очистио срце. Пошто смо несавршени, можемо бити искушани да се упустимо у „дела тела“ (Галатима 5:19-21). Да бисмо ’усмртили оно што је земаљско у нашим удовима: блуд, нечистоћу, полну пожуду, злу жељу и лакомство‘, потребна нам је Јеховина помоћ (Колошанима 3:5). Веома је важно да у молитви тражимо његову помоћ како бисмо избегли да подлегнемо искушењима и уклонили грешне склоности из свог срца!

Да ли можемо помоћи другима да ’управљају‘ својим срцем? У Библији стоји: „Неко ко непромишљено говори као да мачем пробада, а језик је мудрих лек“ (Пословице 12:18). Када наш језик лечи друге? Само када је ’од Јехове оно што ће језик одговорити‘, то јест када говоримо здраве речи библијске истине (Пословице 16:1б).

„Срце је варљивије од свега и на све је спремно“, каже Библија (Јеремија 17:9). Наше симболично срце је склоно оправдавању и самообмани. Упозоравајући на ову опасност, древни израелски краљ Соломон је рекао: „Човеку се сви његови путеви чине чистима, али Јехова просуђује све мисли човечје“ (Пословице 16:2).

 Самољубље нас може навести да тражимо изговоре за своје грешке, да прикривамо непожељне карактерне црте и будемо слепи за властиту исквареност. Па ипак, Јехова се неће преварити. Он просуђује ставове. Под ставом особе подразумевају се нагињања која преовладавају у њеном размишљању и која су повезана са срцем. Формирање става у великој мери зависи од активности симболичног срца која укључује наше мисли, осећања и мотиве. ’Онај ко испитује срца‘ просуђује став и његове пресуде нису пристране. Мудро је да чувамо свој дух, то јест став.

„Повери дела своја Јехови“

У намере је укључено и размишљање које се одвија у нашем срцу. За намерама обично следе дела. Да ли ћемо бити успешни у нашим настојањима? Соломон каже: „Повери дела своја Јехови, и намере ће твоје успети“ (Пословице 16:3). Поверити наша дела Јехови значи да се поуздамо у њега, ослонимо на њега, подложимо њему — да бреме с наших рамена такорећи пребацимо на његова. Псалмиста је певао: „Пребаци на Јехову животне бриге своје; ослони се на њега и он ће ти помоћи“ (Псалам 37:5).

Међутим, да би наше намере биле заиста успешне, оне морају бити у складу с Божјом Речју и морају произлазити из добрих потицаја. Осим тога, треба да молимо Јехову за помоћ и подршку и да савесно дајемо све од себе како бисмо следили библијске савете. Посебно је важно да ’бацимо своје бреме на Јехову‘ када се суочавамо с кушњама или тешкоћама зато што ће нас ’он подупрети‘. Заиста, „неће никада дати да праведник посрне“ (Псалам 55:22).

„Јехова је све начинио да служи намери његовој“

Шта још можемо очекивати ако своја дела поверавамо Јехови? „Јехова је све начинио да служи намери његовој“, рекао је мудри краљ (Пословице 16:4а). Створитељ свемира је Бог који има и остварује своје намере. Када своја дела поверимо њему, наш живот бива испуњен смисаоним послом, лишен испразности или таштине. Такође, Јеховина намера за нашу планету и људе је вечна (Ефешанима 3:11). Он је обликовао и начинио Земљу да „буде настањена“ (Исаија 45:18). Осим тога, сигурно ће се остварити његова првобитна намера за људе (Постанак 1:28). Живот посвећен правом Богу биће бескрајан и заувек ће имати смисао.

Јехова је начинио и „злога за зли дан“ (Пословице 16:4б). Он није створио зле, пошто је ’његово дело савршено‘ (Поновљени закони 32:4). Међутим, он им је дозволио да буду такви и да живе док не буде сматрао да је дошло време да изврши пресуду над њима. На пример, Јехова је рекао египатском фараону:  „Оставио [сам те] да живиш да ти покажем своју моћ и да се моје име објави по целој земљи“ (Излазак 9:16). Десет невоља и уништење фараона и његове војске у Црвеном мору били су заиста упечатљиве манифестације Јеховине неупоредиве моћи.

Јехова такође може управљати околностима тако да зли несвесно изврше његову намеру. Псалмиста је рекао: „Људски гнев тебе ће хвалити, остатком тог гнева ти ћеш се [Јехова] опасати“ (Псалам 76:10). Јехова може дозволити својим непријатељима да искале гнев над његовим слугама, али само до мере која је потребна да дисциплинује свој народ и поучи га на тај начин. Све што је преко тога Бог доживљава као да је усмерено лично њему.

Док Јехова помаже својим понизним слугама, шта је с поноснима и охолима? „Ко је поносан у срцу, одвратан је Јехови“, каже израелски краљ. „Премда рука помаже руци, човек не остаје без казне“ (Пословице 16:5). Они који су ’поносни у срцу‘ могу се удружити и подупирати једни друге, али неће избећи казну. Стога је мудро да развијамо понизност без обзира на то колико тога знамо, колико смо способни или у ком посебном својству служимо.

„У страху од Јехове“

Пошто смо рођени у греху, склони смо томе да грешимо (Римљанима 3:23; 5:12). Шта ће нам помоћи да не правимо планове који ће водити до грешног поступања? У Пословицама 16:6 стоји: „Добротом и истином чисти се преступ, и у страху од Јехове човек се клони зла.“ Иако грехе можемо окајати захваљујући Јеховиној доброти и истини, страх од њега нас спречава да их и не починимо. Колико је само важно да поред љубави према Јехови и захвалности за његову доброту развијамо страх од тога да му не угодимо!

Страх од Јехове улази у наше срце када развијамо страхопоштовање и поштовање према Божјој задивљујућој моћи. Само помисли на његову моћ која се види у стварству! Јову је била скренута пажња на чињеницу да се Божја моћ види у делима стварања и то му је помогло да исправи своје размишљање (Јов 42:1-6). Зар и на нас слично не утиче читање библијских извештаја о томе како се Јехова опходио према свом народу и дубоко размишљање о њима? Псалмиста је певао: „Дођите и гледајте дела Божја. Застрашујућа су дела његова над синовима људским“ (Псалам 66:5). Јеховину доброту не треба олако узети. Када су се Израелци ’побунили и жалостили Божји свети дух, Јехова им је постао непријатељ и ратовао је против њих‘ (Исаија 63:10). С друге стране, „кад се путеви неког човека допадају Јехови, он и непријатеље његове мири с њим“ (Пословице 16:7). Страх од Јехове је изузетна заштита!

„Боље је мало с праведношћу него велики приходи без правде“, каже мудри краљ (Пословице 16:8). У Пословицама 15:16 се каже: „Боље је мало са страхом од Јехове него велико благо и с њим немир.“ Страхопоштовање пред Богом је свакако неопходно да би се остало на исправном путу.

„Срце човечје смишља себи пут“

Човек је створен са слободном вољом, способан да изабере између исправног и погрешног (Поновљени закони 30:19, 20). Наше симболично срце може да осмотри различите могућности и да се усредсреди на једну или више њих. Указујући на то да смо сами одговорни за изборе које правимо, Соломон каже: „Срце човечје смишља себи пут.“ Након што је то учињено, „Јехова управља корацима његовим“ (Пословице 16:9). Пошто Јехова може водити наше кораке, мудро је ако  тражимо његову помоћ како би ’наше намере успеле‘.

Као што смо већ видели, срце је варљиво и може размишљати на погрешан начин. На пример, неко може починити грех и његово срце може тражити олакшање тако што ће се оправдавати. Уместо да прекине с грешним поступањем, та особа може размишљати како је Бог обзиран, добар, милосрдан и да прашта. Такав човек каже у свом срцу: „Бог је заборавио. Окренуо је лице своје. Неће он то никад видети“ (Псалам 10:11). Међутим, неисправно је и опасно превише се ослонити на Божје милосрђе.

„Тачно мерило и тачна вага припадају Јехови“

Усмеравајући своју пажњу са срца и поступака обичног човека на срце и поступке краља, Соломон каже: „Надахнута одлука мора бити на уснама краљевим, у пресуди уста његова не смеју правду изневерити“ (Пословице 16:10). То ће се сигурно обистинити на Исусу Христу као устоличеном Краљу. Његова владавина над земљом биће у складу с Божјом вољом.

Указујући на прави извор правде и праведности, мудри краљ каже: „Тачно мерило и тачна вага припадају Јехови, сви камени тегови у кеси његово су дело“ (Пословице 16:11). Тачна мерила и вага потичу од Јехове. Таква мерила не одређује краљ по свом нахођењу. Када је био на земљи, Исус је рекао: „Ја не могу ништа да учиним сам од себе — како чујем онако судим. Мој суд је праведан, јер не вршим своју вољу, него вољу онога који ме је послао.“ Можемо очекивати савршену правду од Сина коме је Отац ’поверио сав суд‘ (Јован 5:22, 30).

Шта се још може очекивати од краља који заступа Јехову? „Краљевима је мрско кад се зло чини“, каже израелски краљ, „јер се праведношћу утврђује престо“ (Пословице 16:12). Месијанско Краљевство се темељи на Божјим праведним начелима. Оно није удружено са ’престолом који доноси невоље‘ (Псалам 94:20; Јован 18:36; 1. Јованова 5:19).

Стећи наклоност краља

Како би требало да реагују поданици величанственог краља? Соломон каже: „Праведне су усне радост великом краљу, и он воли оног ко говори што је право. Краљев гнев је гласник смрти, али мудар човек га смирује“ (Пословице 16:13, 14). Данашње Јеховине слуге узимају к срцу ове речи и заокупљени су проповедањем о Краљевству и стварањем ученика (Матеј 24:14; 28:19, 20). Они знају да то што на овај начин користе усне доноси задовољство Месијанском Краљу, Исусу Христу. Сигурно је било мудро да особа пази да не наљути неког моћног људског краља и да настоји да стекне његову наклоност. Колико је само мудрије стећи одобравање Месијанског Краља!

Соломон наставља: „У светлости краљевог лица налази се живот, и наклоност је његова као облак с пролећном кишом“ (Пословице 16:15). ’Светлост краљевог лица‘ означава његову наклоност, као што и ’светлост Јеховиног лица‘ означава Божју наклоност (Псалам 44:3; 89:15). Као што кишни облаци гарантују кишу која ће допринети сазревању усева, краљева наклоност је доказ добрих ствари које ће уследити. Живот под владавином Месијанског Краља биће пун благослова и благостања, као што је то у маломе била владавина краља Соломона (Псалам 72:1-17).

Док чекамо да Божје Краљевство преузме контролу над свим што се одвија под сунцем, тражимо његову помоћ да бисмо очистили своје срце. Такође се уздајмо у Јехову и развијајмо страх пред Богом. Тада можемо бити у потпуности уверени да ће ’наше намере успети‘ (Пословице 16:3).

[Слика на 18. страни]

У ком смислу је Јехова створио „злога за зли дан“?