Да ли је обрезање знак мужевности?

У МНОГИМ деловима света, мушка деца се обрезују још као бебе, што се сматра здравственом мером. У другим поднебљима је сасвим нормално да мушкарци остану необрезани током читавог живота. За неке, попут Јевреја и муслимана, обрезање укључује више од здравствених разлога; оно има верско значење.

Међутим, у неким народима, обрезање је обред који се обавља на прелазу у зрело доба. То обично подразумева да се дечак пошаље у једну традиционалну школу, где бива обрезан и неколико седмица одвојен од јавности док се не опорави од операције. Током тог времена, он треба да обавља одређене ритуале и учи да буде мушкарац. Да ли је та врста обрезања неопходна како би се показало да је дечак постао мушкарац? Хајде да осмотримо шта Библија каже какво је Божје гледиште о томе (Пословице 3:5, 6).

Божје гледиште о обрезању

У древно доба, код неких народа као што су Египћани, практиковало се обрезање, то јест уклањање једног дела навлаке с мушког полног органа. Међутим, Аврахам није рођен у таквој средини. У ствари, он је већи део живота био необрезан. Штавише, док још није био обрезан, Аврахам је показао да је неустрашив човек. С малом групом људи он је гонио и поразио војску четворице краљева који су заробили његовог братанца Лота (Постанак 14:8-16). Око 14 година касније, Бог је заповедио Аврахаму да обреже себе и све мушкарце у свом домаћинству. Зашто је Бог то тражио?

То сигурно није био знак да је Аврахам прешао из дечаштва у зрело доба. Он је имао 99 година! (Постанак 17:1, 26, 27). Бог је навео разлог за ту заповест, рекавши: „Обрезиваћете се и то ће служити као знак савеза између мене и вас“ (Постанак 17:11). Тај аврахамски савез је обухватао Божје обећање да ће преко Аврахама с временом велики благослови доћи на ’све народе на земљи‘ (Постанак 12:2, 3). Према томе, Бог није сматрао да обрезање има икакве везе с мужевношћу. Њиме се стављало до знања да особа припада Израелцима, потомцима Аврахама који су имали јединствену част да им буду „поверене Божје свете објаве“ (Римљанима 3:1, 2).

Израелци су касније прокоцкали поверење које им је било указано тако што су одбацили Исуса Христа који је био прави Аврахамов Потомак. Бог их је зато одбацио и њихово обрезање му више ништа није значило. Међутим, у првом веку н. е. неки хришћани су тврдили да Бог још увек захтева обрезање (Дела 11:2, 3; 15:5). Због тога је апостол Павле послао Тита да у многим скупштинама „исправи оно што је мањкаво“. Павле је писао Титу о једној таквој ситуацији: „Има много непокорних, оних који говоре бескорисне речи и оних који обмањују ум, нарочито оних који се држе обрезања. Њима треба затворити  уста, јер управо они поткопавају веру читавих породица учећи оно што не би требало ради непоштеног добитка“ (Титу 1:5, 10, 11).

Павлов савет још увек важи. Сигурно не би било у складу са Светим писмом да прави хришћанин сугерише некоме да обреже своје дете. Он се не „меша у туђе послове“, већ препушта родитељима да донесу такве личне одлуке (1. Петрова 4:15). Осим тога, Павле је о обрезању које се спроводило према Мојсијевом закону под надахнућем написао следеће: „Да ли је неко позван као обрезан? Нека не преправља обрезање. Да ли је неко позван као необрезан? Нека се не обрезује. Обрезање не значи ништа, и необрезање не значи ништа, него је важно држати се Божјих заповести. Нека свако остане у оном стању у ком је био позван“ (1. Коринћанима 7:18-20).

Шта је са „школама обрезања“?

Шта ако би родитељи који су Јеховини сведоци требало да одлуче да ли ће обрезати своје синове? Да ли би било у складу с Библијом да пошаљу своје синове у такозване школе обрезања које су описане у уводу? У похађање таквих школа укључено је много више од хируршке интервенције. Полазник ће неколико седмица живети с дечацима и учитељима који не обожавају Јехову. Многе ствари које се уче у тим школама у супротности су с високим библијским моралним мерилима. Библија упозорава: „Лоше друштво квари добре навике“ (1. Коринћанима 15:33).

Одлазак у такве установе представља и све већу опасност по здравље. Године 2003, South African Medical Journal је упозорио: „Ове године поново је било језивих последица обрезања о чему су водеће новинске агенције широм света известиле у дописима о смрти и сакаћењу... Укратко, данас су многе такозване ’школе обрезања‘ обмана и опасне су по живот.“

Поред тога што постоји опасност по физичко здравље, постоји још већа опасност по духовност. Учења и обичаји у школама обрезања тесно су повезани са спиритизмом и обожавањем мртвих предака. На пример, уместо да признају да су за компликације након обрезања криви немарни хирурзи и нехигијенски услови, многи верују да су узроци тих трагедија бајање или незадовољство мртвих предака. Што се тиче повезаности с кривом религијом, Библија заповеда: „Не ујармљујте се у неједнак јарам с неверницима. Јер шта имају заједничко праведност и безакоње? Или шта имају заједничко светлост и тама?... ’Зато изађите из њихове средине и одвојте се‘, каже Јехова, ’и не дотичите више ништа нечисто‘, ’и ја ћу вас примити‘“ (2. Коринћанима 6:14-17). Имајући на уму овај савет, било би сасвим немудро да родитељи који су Сведоци пошаљу своје синове у школе обрезања.

Шта једног хришћанина чини мужевним?

Без обзира на то да ли је хришћанин обрезан или не, то нема везе с његовом мужевношћу. Главна брига правих хришћана јесте да буду прихватљиви Богу, а не да „по телу угоде другима“ (Галатима 6:12).

Међутим, да би угодио Богу, хришћанин мора да ’обреже своје срце‘ (Поновљени закони 10:16; 30:6; Матеј 5:8). То се не ради дословно, већ одбацивањем погрешних жеља и поносних мисли, као што је веровање да обрезање неког чини бољим од других. Тиме што истрајава у кушњама и остаје ’непоколебљив у вери‘, хришћанин може доказати да је зрео човек без обзира на то да ли је обрезан или није (1. Коринћанима 16:13; Јаков 1:12).