Духовно крепки и у старости

„Они који су посађени у дому Јеховином... цветаће и кад им коса оседи“ (ПСАЛАМ 92:13, 14)

1, 2. (а) Са чим се старост често повезује? (б) Шта Библија обећава у вези с последицама Адамовог греха?

 НА ШТА помислиш кад чујеш реч старост? На боре? Слаб слух? Немоћ? Или на неко друго обележје ’злих дана‘ који су тако упечатљиво описани у Проповеднику 12:1-7? Ако је тако, важно је имати на уму да у 12. поглављу Проповедника није приказано оно што је наш Створитељ Јехова Бог првобитно намеравао, већ су описане последице које грех наслеђен од Адама оставља на људском телу (Римљанима 5:12).

² Са̂мо по себи, старење није несрећа, јер је пролазак година услов за даљње постојање. У ствари, раст и зрелост су пожељне карактеристике свих живих бића. Разорно дејство греха и несавршености који трају шест хиљада година и чије последице видимо свуда око нас ускоро ће бити ствар прошлости. Сви људи који су послушни Богу живеће онако како је он намеравао, ослобођени патњи које доносе старост и смрт (Постанак 1:28; Откривење 21:4, 5). У то време, „нико од становника неће рећи: ’Болестан сам.‘“ (Исаија 33:24). Старима ће се вратити ’младалачка снага‘ и тело ће им постати „свеже као у младости“ (Јов 33:25). Међутим, за сада се сви морају борити с последицама Адамовог греха. И поред тога, Јеховине слуге имају посебне разлоге за радост док залазе у године.

3. У ком смислу хришћани могу ’цветати и кад им коса оседи‘?

³ Божја Реч нам пружа гаранцију да ће ’они који су посађени у дому Јеховином цветати и кад им коса оседи‘ (Псалам 92:13, 14). Користећи симболику, псалмиста истиче темељну истину — верне Божје слуге могу да напредују, ’цветају‘ и развијају се у духовном погледу, иако су физички све слабији. То потврђују многи примери како из библијског тако и из савременог доба.

„Никад није изостајала“

4. Како је остарела пророчица Ана и у дубокој старости показивала оданост Богу и како је била награђена за то?

⁴ Осмотримо пример пророчице Ане. Са 84 године, она „никад није изостајала из храма, него је ноћ и дан служила Богу постовима и усрдним молитвама“. Пошто је њен отац био „из Асировог племена“, дакле није био Левит, Ана није могла дословно да станује у храму. Замисли колико је само морала да се напреже да би била у храму сваки дан, од јутарње до вечерње службе! Међутим, она је због своје оданости била богато награђена. Имала је част да буде присутна кад су Јосиф и Марија донели малог  Исуса у храм пред Јехову, као што је било прописано Законом. Кад је видела Исуса, Ана је „почела да захваљује Богу и да говори о детету свима који су чекали избављење Јерусалима“ (Лука 2:22-24, 36-38; Бројеви 18:6, 7).

5, 6. Како данас многи хришћани који су у поодмаклим годинама показују дух попут Аниног?

⁵ Данас међу нама има много оних који су у поодмаклим годинама, али попут Ане редовно присуствују састанцима, усрдно се моле за напредак обожавања истинитог Бога и неуморно проповедају добру вест. Један брат који има преко 80 година и са својом супругом редовно долази на хришћанске састанке, рекао је: „Стекли смо навику да идемо на састанке. Не желимо да будемо ни на једном другом месту. Наша жеља је да будемо тамо где је Божји народ. Ту се осећамо сигурно.“ Какав охрабрујућ пример за све! (Јеврејима 10:24, 25).

⁶ „Желим да искористим сваку прилику која ми се пружи да учествујем у некој теократској активности.“ То је мото Џин, удовице која има више од 80 година. „Наравно, има тешких тренутака“, каже она, „али зашто би сви око мене морали да буду тужни кад сам ја тужна?“ Очи јој блистају док прича о радости коју јој причињавају путовања у друге земље ради присуствовања теократским догађајима који јачају веру. Током једног недавног путовања, рекла је својим сапутницима: „Не желим више да гледам замкове, желим да идем у службу проповедања!“ Иако није знала језик којим се говори у тој земљи, Џин је успела да заинтересује људе за поруку из Библије. Уз то, више година је сарађивала са скупштином којој је била потребна помоћ, иако је због тога морала да научи нови језик и да путује на састанке сат времена у једном смеру.

Остати крепког ума

7. Како је Мојсије у позним годинама изразио жељу да продуби свој однос са Богом?

⁷ Животно искуство се стиче с временом (Јов 12:12). С друге стране, духовни напредак не долази сам по себи с проласком година. Зато се верне Божје слуге не ослањају само на знање које су стекле у прошлости већ настоје да ’знају још више‘ како године пролазе (Пословице 9:9). Мојсије је имао 80 година кад га је Јехова позвао (Излазак 7:7). У његово време се то очигледно сматрало прилично дугим животом, јер је он написао: „Дани наши трају седамдесет година, а код снажнијих осамдесет година“ (Псалам 90:10). Па ипак, Мојсије никад није сматрао да је престар да учи. Након што је деценијама служио Богу, извршавао многе посебне задатке и носио тешке одговорности, Мојсије се молио Јехови: „Обзнани ми своје путеве, да бих те упознао“ (Излазак 33:13). Он је увек жарко желео да још више продуби свој однос са Јеховом.

8. Шта је Данило чинио и након што је прешао деведесету да би остао крепког ума и с каквим резултатима?

⁸ Пророк Данило је помно истраживао свете списе и након што је прешао деведесету. Оно што је разумео из „књига“ — највероватније из Левитске, Исаије, Јеремије, Осије и Амоса — подстакло га је да се усрдно моли Јехови (Данило 9:1-3). У одговору на ту молитву биле су му откривене надахнуте информације у погледу доласка Месије и будућности обожавања истинитог Бога (Данило 9:20-27).

9, 10. Шта су неки радили да би остали крепког ума?

⁹ Попут Мојсија и Данила, ми можемо настојати да останемо крепког ума тако што ћемо бити усредсређени на духовне ствари докле год то можемо. Многи чине управо то. Ворт, који има преко 80 година и служи као старешина, труди се да увек буде у току с духовном храном коју обезбеђује  „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45). Он каже: „Неизмерно волим истину и одушевљен сам кад видим како светло истине постаје све блиставије“ (Пословице 4:18). Слично томе, Фред, који је у пуновременој служби више од 60 година, воли да са суверницима разговара о Библији. „Морам да се трудим да Библија буде жива у мом уму“, каже он. „Ако можеш да учиниш Библију живом — и то озбиљно схватиш — и ако оно што учиш представља ’здраве речи‘, онда се твоје знање не састоји од независних информација. Можеш да видиш како свака од њих, попут драгуља, светлуца на свом месту“ (2. Тимотеју 1:13).

¹⁰ То што је неко у поодмаклим годинама не значи обавезно да не може стицати нова сазнања и памтити сложене информације. Људи који су зашли у седму, осму, па чак и у девету деценију научили су да читају и пишу или су савладали неки нови језик. Неки Јеховини сведоци су то урадили да би могли да преносе добру вест људима из других народа (Марко 13:10). Хари и његова супруга имали су скоро 70 година кад су одлучили да науче португалски како би проповедали људима који говоре тај језик. Он каже: „Мора се признати да сваки посао постаје тежи кад вас стигну године.“ Па ипак, уз труд и истрајност, њих двоје су почели да воде библијске студије на португалском. Осим тога, Хари већ годинама на том језику држи говоре на обласним конгресима.

11. Зашто треба размишљати о ономе што су постигле неке верне старије особе?

¹¹ Наравно, због здравља или других околности не могу сви предузети такве подухвате. Зашто онда размишљати о ономе што су неке старије особе постигле? Тиме се сигурно не жели створити утисак да сви треба да постижу исто. Не, оно што се жели истаћи у духу је онога што је апостол Павле рекао хришћанима јеврејског порекла у вези с њиховим скупштинским старешинама: „Посматрајући исход њиховог начина живота, опонашајте њихову веру“ (Јеврејима 13:7). Размишљање о примеру тих ревних старијих особа може нас подстаћи да опонашамо снажну веру која их покреће у њиховој служби Богу. Говорећи о ономе што њега мотивише, Хари, који сада има 87 година, каже: „Желео бих да мудро искористим године које су ми преостале и да учиним што више у Јеховиној служби.“ Фреду, кога смо раније споменули, велико задовољство причињава обављање задужења која има у Бетелу. Он каже: „Мораш пронаћи најбољи начин да служиш Јехови и онда истрајати у томе.“

Промене нису утицале на њихову оданост

12, 13. Како је Варзелај показао оданост Богу упркос промењеним околностима?

¹² Тешко је суочавати се с физичким променама које се јављају у старости. Па ипак, то не мора утицати на нечију оданост Богу. Добар пример у том погледу је Варзелај из Галада. Имао је 80 година када је указао изузетно гостопримство  краљу Давиду и његовој војсци, побринувши се да имају храну и смештај током Авесаломове побуне. Када се Давид враћао у Јерусалим, Варзелај је испратио њега и оне који су били с њим до реке Јордан. Давид му је тада понудио да живи на двору. Шта је Варзелај рекао на то? „Имам осамдесет година... Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије? Могу ли још слушати глас певача и певачица?... Ево твог слуге Химама, па нека он пође с мојим господарем, краљем. Учини му оно што је добро у твојим очима“ (2. Самуилова 17:27-29; 19:31-40).

¹³ Упркос промењеним околностима, Варзелај је учинио оно што је могао како би пружио подршку краљу кога је Јехова именовао. Признао је да његово чуло укуса и његов слух нису више као некад, али није био огорчен због тога. Сасвим супротно, тиме што је несебично предложио да Химам добије повластице које су биле понуђене њему, Варзелај је показао краљу каква је особа. Попут њега, многе старије особе данас показују несебичност и дарежљивост. Они чине све што могу да би подупрли обожавање истинитог Бога, знајући да се „таквим жртвама угађа Богу“. Срећни смо што су те верне особе међу нама! (Јеврејима 13:16).

14. Како речи записане у Псалму 37:23-25 добијају на значају тиме што се указује на Давидово животно доба?

¹⁴ Иако су се Давидове околности током година много пута мењале, он је био уверен да се Јехова увек брине за своје верне слуге. Пред крај живота, саставио је песму која је данас позната као 37. псалам. Замисли Давида како седи, дубоко замишљен, а затим свира на харфи и пева: „Јехова утврђује кораке човекове, и ужива у путу његовом. Ако и посрне, неће пасти, јер га Јехова држи за руку. Млад сам био и остарео сам, али нисам видео праведника остављеног, ни децу његову хлеб да просе“ (Псалам 37:23-25). Јехова је сматрао да у овај надахнути псалам треба укључити указивање на Давидово животно доба. Колико тиме ове дубоке речи добијају на осећајности!

15. Како је апостол Јован показао изузетну верност упркос промењеним околностима и поодмаклим годинама?

¹⁵ Апостол Јован је још један изузетан пример верности упркос промењеним околностима и поодмаклим годинама. Након што је служио Богу скоро 70 година, Јован је био прогнан на острво Патмос ’јер је говорио о Богу и сведочио за Исуса‘ (Откривење 1:9). Али његова служба тиме није била завршена. У ствари, све библијске књиге које је Јован написао састављене су током последњих година његовог живота. Док је био на Патмосу, добио је и пажљиво забележио визију Откривења која улива страхопоштовање (Откривење 1:1, 2). Сматра се да је ослобођен из изгнанства током владавине римског цезара Нерве. Након тога, око 98. н. е., кад је вероватно имао 90 или 100 година, Јован је написао јеванђеље и три посланице које носе његово име.

Непролазно сведочанство о истрајности

16. Како они који више нису у стању да разговарају с другима могу показати да су одани Јехови?

¹⁶ Ограничења се могу појавити у многим облицима и у различитој мери. Примера  ради, неки више нису у могућности чак ни да разговарају с другима. Међутим, они се још увек радо сећају прилика кад су осетили Божју љубав и незаслужену доброту. Иако њихова уста не могу рећи много, у свом срцу они говоре Јехови: „О како волим закон твој! По цео дан о њему размишљам“ (Псалам 119:97). С друге стране, Јехова познаје оне који „размишљају о његовом имену“ и свестан је тога колико се они разликују од огромне већине човечанства која се не обазире на његове путеве (Малахија 3:16; Псалам 10:4). Заиста је утешно знати да су Јехови угодна ’размишљања нашег срца‘! (1. Летописа 28:9; Псалам 19:14).

17. Шта су заиста јединствено постигли они који дуги низ година служе Јехови?

¹⁷ Не треба превидети чињеницу да су они који већ деценијама верно служе Јехови постигли нешто заиста јединствено, нешто што се не може постићи ни на који други начин — пружили су непролазно сведочанство о истрајности. Исус је рекао: „Својом истрајношћу добићете своје душе“ (Лука 21:19). Без истрајности није могуће добити вечни живот. Ви који сте ’извршили Божју вољу‘ и својим начином живота доказали да сте верни, можете с радошћу ишчекивати да ћете примити „оно што је обећано“ (Јеврејима 10:36).

18. (а) Шта Јехова цени код старијих особа? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

¹⁸ Јехова веома цени твоју службу целим срцем, без обзира на то колико много или мало можеш учинити. Шта год би се услед старости могло десити са ’спољашњим човеком‘, наш „унутрашњи [човек]“ се може обнављати из дана у дан (2. Коринћанима 4:16). Нема сумње у то да Јехова цени оно што си чинио у прошлости, али је кристално јасно да он такође цени оно што управо сада чиниш за његово име (Јеврејима 6:10). У следећем чланку биће речи о томе какав утицај дугорочно гледано има таква верност.

Како би одговорио?

• У ком погледу је Ана добар пример за данашње хришћане који су у поодмаклим годинама?

• Зашто старост не мора представљати препреку ономе што неко може постићи?

• Како старије особе могу наставити да показују оданост Богу?

• Како Јехова гледа на оно што старије особе чине у служби?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

У дубокој старости, Данило је из „књига“ разумео колико година ће Јуда бити у изгнанству

[Слике на 25. страни]

Многе старије особе пружају добар пример тиме што редовно долазе на састанке, ревно проповедају и имају жарку жељу да стичу нова знања