Изабране мисли из Тужбалица
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Тужбалица
ПРОРОК Јеремија посматра извршење осуде коју је објављивао 40 година. Како се осећа док својим очима гледа уништење вољеног града? У грчкој Септуагинти, у уводу у Тужбалице стоји: „Јеремија седе плачући и наричући над Јерусалимом овом тужбалицом.“ Ова књига је састављена 607. пре н. е., док се овај пророк још увек живо сећао опсаде Јерусалима која је трајала 18 месеци, као и спаљивања града које је затим уследило. Због тога Јеремија у овој књизи веома снажним речима изражава свој бол у срцу (Јеремија 52:3-5, 12-14). Ниједан град у историји није био оплакан тако дирљивим изразима.
Књига под називом Тужбалице представља збирку од пет лирских песама. Прве четири су тужбалице, то јест нарицаљке, а пета је написана у виду молитве. Прве четири су писане у акростиху, тако да 22 стиха почињу хебрејским словима која се нижу по алфабетском реду. Премда пета песма такође има 22 стиха, што одговара броју слова у хебрејском писму, она није писана у акростиху.
„ОЧИ СУ МИ ИШЧИЛЕЛЕ ОД СУЗА“
„О, како осамљен седи, град некад пун људи! Постао је као удовица, а некад је био велик међу народима! Некад кнегиња међу покрајинама, на ропски рад сада иде!“ Тим речима почињу тужбалице пророка Јеремије о Јерусалиму. Објашњавајући због чега је дошло до ове невоље, пророк каже: „Због мноштва преступа његових, Јехова га је у тугу завио“ (Тужбалице 1:1, 5).
Представљен женом која је остала без мужа и деце, Јерусалим пита: „Има ли бола попут тешког бола што је мени нанет?“ У вези са својим непријатељима, моли се Богу: „Нека сва злоћа њихова дође пред тебе, а ти их удари, као што си мене ударио због свих преступа мојих. Јер је много уздаха мојих, и срце је моје болно“ (Тужбалице 1:12, 22).
Дубоко ражалошћени Јеремија говори: „У жестини гнева сломио је [Јехова] сваки рог Израелов. Повукао је десницу своју кад је непријатељ напао. У Јакову он гори као пламен огњени што све око себе прождире.“ Описујући своју дубоку тугу, пророк јадикује: „Очи су ми ишчилеле од суза. Утроба ми се ускомешала. Јетра ми се просула на земљу.“ Чак су се и пролазници чудили и говорили: „То ли је град за који су говорили: ’Он је савршенство лепоте, радост целе земље‘?“ (Тужбалице 2:3, 11, 15).
Одговори на библијска питања:
1:15 — Како је Јехова „изгазио грожђе у винској преси девице, кћери Јудине“? Када су уништавали град, који је представљен девицом, Вавилонци су пролили толико крви да се то може упоредити са цеђењем грожђа у винској преси. Јехова је то прорекао и дозволио да се деси, тако да се може рећи да је он „изгазио грожђе у винској преси“.
2:1 — Како је ’лепота Израелова била бачена с неба на земљу‘? Пошто су „небеса виша од земље“, понекад се понижење нечега што је било узвишено описује ’бацањем с неба на земљу‘. ’Лепота Израелова‘ — слава и снага коју је Израел имао док је Јеховин благослов био над њим — бачена је доле приликом уништења Јерусалима и разорења Јуде (Исаија 55:9).
2:1, 6 — Шта је ’подножје Јеховиних ногу‘ и шта је његова ’сеница‘? Псалмиста је рекао у песми: „Уђимо у величанствено пребивалиште његово, поклонимо се код подножја ногу његових“ (Псалам 132:7). Дакле, ’подножје Јеховиних ногу‘ које се помиње у Тужбалицама 2:1 односи се на дом обожавања Јехове, то јест на храм. Вавилонци су ’спалили Јеховин дом‘ као да је сеница, обична колиба у врту (Јеремија 52:12, 13).
2:16, 17 — Зар не би требало да 16. стих започиње словом ајин а 17. стих словом пе, да би се следио редослед хебрејског писма? Приликом састављања песама у овом стилу, надахнути писци су обично следили редослед слова тог писма. Међутим, нису то чинили по цену тога да текст звучи вештачки или неприродно. Преношење смисла било је важније од придржавања тог редоследа, што је само служило као помоћ за памћење. Замена иста два слова такође се налази у трећој и четвртој песми у Тужбалицама (Тужбалице 3:46, 49; 4:16, 17).
2:17 — Коју је „реч“ Јехова испунио у повезаности с Јерусалимом? Изгледа да се овде указује на стих из Левитске 26:17, који гласи: „Окренућу своје лице против вас, па ће вас ваши непријатељи поразити. Газиће вас они који вас мрзе и ви ћете бежати кад вас нико не буде гонио.“
Поука за нас:
1:1-9. Јерусалим током ноћи горко плаче и сузе му лију низ образе. Сва његова врата су пуста, а његови свештеници уздишу. Његове девојке су жалосне, а он сам је пун горчине. Зашто? Зато што је тешко згрешио. Нечистоћа му је на скутовима. Плод његовог преступа није радост, већ сузе, уздисаји, жалост и горчина.
1:18. Када кажњава преступнике, Јехова је увек праведан.
2:20. Израелци су били упозорени да ће их, ако не буду слушали Јеховин глас, снаћи проклетства. Између осталог, речено им је да ће јести „месо својих синова и својих кћери“ (Поновљени закони 28:15, 45, 53). Како је немудро бити непослушан Богу!
„НЕ ЗАТВАРАЈ УХО КАД МОЛИМ ДА МЕ ИЗБАВИШ“
У трећем поглављу Тужбалица, о Израелу се говори као о човеку. Упркос томе што је доживео невољу, тај човек пева: „Добар је Јехова према ономе ко се узда у њега, према души која га тражи.“ Обраћајући се у молитви истинитом Богу, он каже: „Ти чујеш глас мој. Не затварај ухо кад молим да ме избавиш, кад вапим за помоћ.“ Тражећи од Јехове да обрати пажњу на срамоту коју су му непријатељи нанели, он каже: „Ти ћеш им, Јехова, вратити по делима руку њихових“ (Тужбалице 3:1, 25, 56, 64).
Јеремија открива своја осећања због ужасних последица осамнаестомесечне опсаде Јерусалима и нариче: „Казна за преступ кћери народа мог већа је од казне за грех Содома, који је у трену био уништен и коме ниједна рука није помоћ пружила.“ Јеремија наставља: „Боље су прошли они који су побијени мачем него они које је глад поморила, јер полако вену због несташице рода с њива“ (Тужбалице 4:6, 9).
У петој песми говоре становници Јерусалима. Они кажу: „Сети се, Јехова, шта нам се десило! Погледај и види срамоту нашу!“ Набрајају своје невоље и моле се: „Ти ћеш, Јехова, на престолу седети довека. Престо твој из нараштаја у нараштај стоји. Јехова, доведи нас натраг к себи, и ми ћемо се радо вратити. Дај нам нове дане попут оних што су некад били“ (Тужбалице 5:1, 19, 21).
Одговори на библијска питања:
3:16 — На шта се указује изразом: „Пушта ме да шљунком зубе ломим“? У једном делу стоји: „Јевреји су на свом путу у изгнанство били присиљени да пеку хлеб у јамама које би ископали, тако да им је хлеб био помешан са шљунком.“ Ако би неко јео такав хлеб, могао би сломити зубе.
4:3, 10 — Зашто Јеремија упоређује ’кћи народа свог‘ с ’нојевима у пустињи‘? Женка ноја је ’немилосрдна према птићима својим, као да нису њени‘, стоји у Јову 39:16. На пример, након што се птићи излегу, женка одлази с другим женкама док мужјак води бригу о младима. А шта се дешава када се суоче с опасношћу? И мужјак и женка беже од гнезда, остављајући своје младе. Током вавилонске опсаде, глад је у Јерусалиму била тако велика да су мајке које би иначе биле саосећајне постајале окрутне према својој деци, попут нојева у пустињи. То је било у оштрој супротности с мајчинском бригом коју показују женке шакала.
5:7 — Да ли Јехова свој народ сматра одговорним за грехе њихових праочева? Не, Јехова не кажњава људе за грехе њихових предака. „Свако ће од нас положити Богу рачун за себе“, каже Библија (Римљанима 14:12). Међутим, последице греха могу трајати дуго и могу их осетити и касније генерације. На пример, због тога што се древни Израел упустио у идолопоклонство, чак је и верним Израелцима који су живели касније било тешко да остану на правом путу (Излазак 20:5).
Поука за нас:
3:8, 43, 44. Док је трајала невоља која је задесила Јерусалим, Јехова је одбио да слуша када су становници вапили за помоћ. Зашто? Зато што је народ био непослушан, и нису се покајали. Ако желимо да Јехова одговори на наше молитве, морамо му бити послушни (Пословице 28:9).
3:20. Јехова, „Свевишњи над целом земљом“, толико је узвишен да се сагиње како би „небо и земљу видео“ (Псалам 83:18; 113:6). Па ипак, Јеремија је и те како био свестан тога да је Свевишњи спреман да се сагне према свом народу, то јест да се спусти на њихов ниво како би их охрабрио. Како само срећни можемо бити што истинити Бог није само свемоћан и свемудар већ је и понизан!
3:21-26, 28-33. Како можемо поднети чак и велику патњу? Јеремија нам то открива. Не треба да заборавимо да Јехова великодушно чини самилосна дела и да је његово милосрђе велико. Такође треба да задржимо на уму да је то што смо живи довољан разлог да не изгубимо наду и да треба да будемо стрпљиви и да тихо чекамо на спасење од Јехове, не жалећи се. Штавише, треба да ’ставимо своја уста у прашину‘, то јест да понизно прихватимо кушње, признајући да Бог има добар разлог због ког допушта да се нешто деси.
3:27. За младу особу, суочавање са испитима вере може обухватати подношење тешкоћа и исмевање. Али „добро је да човек носи јарам у младости својој“. Зашто? То што особа носи јарам проблема у младости може је припремити да се суочи са изазовима касније у животу.
3:39-42. Није мудро ’жалити се‘ када патимо због наших греха. Уместо да се жалимо што трпимо последице неисправног поступања, „испитајмо путеве своје и истражимо их, и вратимо се Јехови“. Мудро је да се покајемо и исправимо своје поступање.
Нека Јехова буде твоја узданица
Библијска књига под називом Тужбалице открива како је Јехова гледао на Јерусалим и Јуду након што су Вавилонци спалили град и опустошили ту земљу. Пошто се у књизи налази и признање греха, јасно је да је с Јеховиног становишта разлог за невољу био грех народа. Речи надахнутих песама из ове књиге изражавају поуздање у Јехову и жељу да се народ врати на прави пут. Премда већина људи у Јеремијиним данима није делила таква осећања, Јеремија и остали верни људи јесу.
Из Јеховине процене стања у ком се налазио Јерусалим, што је описано у Тужбалицама, извлачимо две важне поуке. Као прво, то што је Јерусалим био уништен и Јуда опустошена подстиче нас на послушност Јехови и упозорава да је опасно оглушити се о његову вољу (1. Коринћанима 10:11). Другу поуку извлачимо из Јеремијиног примера (Римљанима 15:4). Чак и у наизглед безизлазној ситуацији, дубоко ожалошћени пророк чекао је спасење од Јехове. Како је важно да се потпуно поуздамо у Јехову и његову Реч и да нам он буде узданица! (Јеврејима 4:12).
[Слика на 9. страни]
Пророк Јеремија је видео извршење пресуде коју је објављивао
[Слика на 10. страни]
Вера ових Сведока из Кореје била је испитана када су се суочили с питањем хришћанске неутралности