Пређи на садржај

Пређи на садржај

Од свитка до кодекса — како је Библија постала књига

Од свитка до кодекса — како је Библија постала књига

Од свитка до кодекса — како је Библија постала књига

ЉУДИ су током историје чували информације на разне начине. Некада су писци бележили своје речи на споменицима, на каменим или дрвеним плочама, листовима пергамента и другим материјалима. На Блиском истоку се до првог века н. е. свитак користио као општеприхваћен и уобичајен облик писаног текста. Затим се појавио кодекс, који је с временом заменио свитак и постао универзално средство за чување писаног материјала. Такође је имао значајну улогу у дистрибуисању Библије. Шта је био кодекс и како је почео да се користи?

Кодекс је био првобитни, то јест најранији облик савремене књиге. Састојао се од листова који су били пресавијени, наслагани и повезани дуж превоја. Листови су били исписани са обе стране и заштићени корицама. Први кодекс није много личио на данашњу књигу, али као и многи други изуми, он се мењао и прилагођавао потребама и жељама оних који су га користили.

Дрво, восак и пергамент

Први кодекси су се обично правили од дрвених плочица које су биле премазане воском. Исписани воштани полиптиси, то јест таблице које су биле повезане са стране, пронађени су у Херкулануму, граду који је 79. н. е. заједно с Помпејом био уништен приликом ерупције Везува. На крају су тврде плочице замењене листовима од материјала који се могао пресавијати. На латинском су се ти кодекси, то јест књиге називали мембране или пергаменти, пошто су листови углавном били од коже.

Неки кодекси који су сачувани направљени су од папирусове трске. Најстарији познати хришћански кодекси, који су опстали у неким сушним областима Египта, јесу папируси. a

Свитак или кодекс?

Изгледа да су хришћани најчешће користили ролну, то јест свитак, барем до краја првог века н. е. Од тада па све до трећег века н. е. водила се борба између оних који су били присталице коришћења кодекса и оних који су били за свитак. Традиционалисти, који су навикли да користе свитак, нису били спремни да се одрекну устаљених обичаја. Међутим, осмотримо на пример како се читао свитак. Свитак се обично правио од стандардног броја листова папируса или пергамента који су били спојени лепком да би се добила дугачка трака, која се потом мотала у ролну. Текст се писао у колонама на предњој страни свитка. Да би прочитао текст, читач је морао да одмота свитак и пронађе жељени одломак. Након што би га прочитао, морао је поново да смота свитак (Лука 4:16-20). За једно књижевно дело обично је било потребно више од једног свитка, што је додатно отежавало његову употребу. Иако су хришћани од другог века па надаље очигледно више волели да преписују Свето писмо у виду кодекса, свитак је био у употреби још вековима. Ипак, стручњаци сматрају да је то што су хришћани користили кодекс имало важну улогу да он постане општеприхваћен.

Предности кодекса су очигледне — обухватан је, подесан за употребу и лак за ношење. Иако су неки одмах запазили те предности, већина није била спремна да се одрекне свитка. Међутим, током неколико векова, различити фактори постепено су довели до тога да се предност да̂ кодексу.

У поређењу са свитком, кодекс је био економичнији. Текст се могао писати са обе стране листа и неколико књига могло се увезати у исти свезак. По мишљењу неких, лакоћа с којом су се одређене стране могле наћи у кодексу била је главни разлог да га прихвате хришћани и учени људи као што су били правници. Текст који је сажет на једном месту — у коме су се библијски стихови могли лако пронаћи — био је изузетно користан за дело јеванђелизирања. Осим тога, кодекс је имао и корице које су најчешће прављене од дрвета, тако да је трајао дуже од свитка.

Кодекс је био практичан и за лично читање. До краја трећег века, многи који су се изјашњавали као хришћани користили су џепна издања Јеванђеља исписаних на пергаменту. Од тада, дословно милијарде примерака комплетне Библије или неких њених делова произведено је у виду кодекса.

Данас постоје многа средства за брз и лак приступ Божјој мудрости која се налази у Библији. Она се може пронаћи компјутерски, на аудио-снимцима и као штампани материјал. Без обзира на то који облик записа највише волите, развијајте љубав према Божјој Речи и тежите ка томе свакодневно (Псалам 119:97, 167).

[Фуснота]

a Видети чланак „Рани хришћански кодекс“ у Кули стражари од 15. августа 1962. (енгл.), стране 501-505.

[Слике на 15. страни]

Кодекс је имао значајну улогу у дистрибуисању Библије