Да ли опонашаш Јехову док бринеш за друге?

„СВЕ своје бриге баците на [Бога], јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7). Какав срдачан позив! Јехова Бог је лично заинтересован за свој народ. Можемо се осећати сигурно у његовом заштитничком окриљу.

Требало би да развијамо и показујемо исти такав брижан став према другима. Пошто смо несавршени, морамо пазити на неке замке када показујемо лично занимање за друге. Пре него што осмотримо неке од њих, хајде да видимо на који начин Јехова брине о својим слугама.

Користећи поређење о пастиру, псалмиста Давид је описао начин на који Јехова брине: „Јехова је мој Пастир. Ништа ми неће недостајати. На пашњацима зеленим одмор ми даје, води ме на спокојна места где обилне воде теку. Душу моју крепи... Да и долином густе таме пођем, нећу се зла бојати, јер си ти са мном“ (Псалам 23:1-4).

Пошто је и сам био пастир, Давид је знао шта све обухвата брига око једног стада. Пастир штити овце од грабљиваца, као што су лавови, вукови и медведи. Држи стадо на окупу, тражи изгубљене овце, носи уморну јагњад у наручју и негује болесне и рањене овце. Сваког дана их поји. То не значи да пастир контролише сваки покрет својих оваца. Оне су слободне, а ипак под његовом заштитом.

Јехова брине о својим слугама на исти начин. Апостол Петар је објаснио: ’Божја сила нас чува за спасење.‘ Израз „чувати“ овде дословно значи „помно пазити на некога“ (1. Петрова 1:5). Покренут искреном бригом, Јехова увек пази на нас, спреман да нам пружи помоћ кад год је затражимо. Међутим, пошто нас је створио као бића са слободном вољом, он се не меша у сваки наш поступак и одлуку. Како у томе можемо опонашати Јехову?

Опонашај Бога док бринеш о својој деци

„Деца су наследство од Јехове.“ Зато родитељи треба да брину о својој деци и да их штите (Псалам 127:3). То значи да је потребно да знамо шта деца мисле и осећају и да затим то узмемо у обзир у опхођењу с њима. Ако родитељи покушају да контролишу сваки њихов корак, не обазирући се на оно што она желе, то би било као да пастир покушава да држи своје овце на узици. Ниједан пастир не би пазио своје стадо на такав начин.  Исто тако, ни Јехова не поступа тако с нама.

Марико a признаје: „Годинама сам својој деци говорила: ’Ти треба да урадиш ово‘ и ’Ти треба да урадиш оно.‘ Сматрала сам да је то моја родитељска дужност. Никада их нисам похваљивала, нити сам имала отворену комуникацију с њима.“ Иако је њена ћерка сатима разговарала преко телефона са својим пријатељима, разговори с мајком су били веома кратки. „Онда сам уочила разлику“, наставља Марико. „Када је причала са својим пријатељима, моја ћерка би изражавала разумевање речима: ’Да, слажем се‘ или ’И ја тако мислим.‘ Почела сам да користим исте изразе да бих сазнала шта она осећа и убрзо су наши разговори постали дужи и пријатнији.“ Овај пример истиче колико је важна добра комуникација, која је најчешће узајамна, а не једнострана.

Родитељи треба да сазнају шта њихова деца осећају и желе, а деца треба да разумеју да им родитељска брига служи као заштита. Библија саветује децу да слушају своје родитеље, и затим наводи разлог за то: „Да ти буде добро и да дуго останеш на земљи“ (Ефешанима 6:1, 3). Деца која су чврсто уверена да је послушност за њихово добро увиђају да им је лакше да буду послушна.

Док бринеш за Јеховино стадо

Јеховина брига пуна љубави очигледна је и у хришћанској скупштини. Као Поглавар скупштине, Исус Христ подстиче старешине да брину о његовом стаду (Јован 21:15-17). Грчка реч за надгледника повезана је с глаголом који значи „пажљиво мотрити“. Говорећи о томе како треба бринути о стаду, Петар је саветовао старешине: „Пасите Божје стадо које вам је поверено — не на силу, него драговољно; не ради непоштеног добитка, него горљиво; не као да господарите над онима који су Божје власништво, него будите пример стаду“ (1. Петрова 5:2, 3).

Старешине имају задатак који је сличан пастиревом задатку. Они треба да брину о духовно болесним особама и да им помажу да се опораве како би свој живот ускладиле с праведним мерилима.  Такође су одговорне за организовање скупштинских активности, припрему састанака и ред у скупштини (1. Коринћанима 14:33).

Међутим, претходно поменуте Петрове речи скрећу пажњу на једну опасност — ’господарење над‘ скупштином. Један корак ка томе може бити када старешина поставља непотребна правила. Осећајући снажну обавезу да заштити стадо, старешина може отићи предалеко. У једној скупштини на Оријенту, старешине су поставиле правила о томе како треба поздравити друге у Дворани Краљевства — на пример ко коме треба први да се обрати — сматрајући да ће тиме унапредити мир у скупштини. Иако су то урадили с најбољом намером, да ли су опонашали Јехову у начину на који он брине за свој народ? Вредно је запазити став апостола Павла који се огледа у следећим речима: „Не кажем да смо ми господари ваше вере, него смо ваши сарадници да бисте били радосни, јер ви сте постојани због своје вере“ (2. Коринћанима 1:24). Јехова има поверење у свој народ.

Осим што не постављају правила која немају библијску основу, брижне старешине показују искрену бригу тако што не откривају поверљиве информације о сухришћанима. Они су свесни Божјег упозорења: „Не откривај туђе тајне“ (Пословице 25:9).

Апостол Павле је упоредио скупштину помазаних хришћана с људским телом: „Бог је саставио тело... да не буде поделе у телу, него да се удови једнако брину једни за друге“ (1. Коринћанима 12:12, 24-26). Грчки израз који је преведен речима „једнако брину једни за друге“ дословно значи ’треба да буду забринути једни за друге‘. Зато чланови хришћанске скупштине треба да буду дубоко заинтересовани једни за друге (Филипљанима 2:4).

Како прави хришћани могу показати да су ’забринути једни за друге‘? Своју бригу за остале чланове скуштине могу показати тако што се моле за њих и нуде практичну помоћ онима којима је потребна. На тај начин се буди добро у другима. Осмотримо како је Тадатакију с пуно љубави пружена таква помоћ. Када се крстио у 17. години, био је једини у својој породици који је служио Јехови. Он прича: „Једна породица из скупштине често ме је позивала на оброке и дружење. На путу до школе, скоро сваког јутра сам свраћао код њих како бисмо осмотрили дневни стих. Саветовали су ме како да се изборим с проблемима у школи, и заједно смо се молили у вези с тим. Од те породице сам научио шта значи давати.“ Тадатаки сада на делу доказује оно што је научио тако што служи у подружници Јеховиних сведока.

Апостол Павле је упозорио на разне замке које се могу појавити док показујемо занимање за друге. Он је споменуо неке жене које су ’оговарале, мешале се у туђе ствари и говориле оно што не би смеле‘ (1. Тимотеју 5:13). Иако је добро да будемо заинтересовани за друге, морамо бити пажљиви да то не иде до те мере да почнемо да се мешамо у приватне ствари. Претерано занимање за друге могло би да доведе до тога да ’говоримо оно што не бисмо смели‘, као на пример да почнемо да осуђујемо једни друге.

Не смемо заборавити да хришћани на различите начине организују приватан живот, бирају начин исхране и врсту здраве рекреације. У оквиру библијских начела, свако је слободан да одлучи шта ће радити. Павле је хришћане из Рима саветовао: „Немојмо више осуђивати једни друге... Зато се трудимо да унапређујемо мир и да се међусобно изграђујемо“ (Римљанима 14:13, 19). Наша искрена брига за друге у скупштини треба да се види у нашој спремности да помогнемо, а не у мешању у туђе ствари. Када се на такав начин бринемо једни за друге, љубав и јединство обилују у породици и скупштини.

[Фуснота]

[Слика на 19. страни]

Сазнај шта твоја деца мисле и осећају тако што ћеш их похвалити и показати разумевање