Изгубљени у мору променљивих вредности

ПОЗНАТА легенда каже да је усред белог дана ходао с фењером у руци узалудно покушавајући да пронађе честитог човека. Био је то Диоген, филозоф који је живео у Атини у четвртом веку пре н. е.

Да ли је ова легенда истинита или не, не зна се. Па ипак, да Диоген живи у данашње време, нико се не би изненадио ако би му требало још више труда да пронађе честите особе. Изгледа да се многи не слажу с тим да људи треба да прихвате утврђене моралне вредности. У медијима се често скреће пажња на шокантне догађаје — у приватном животу, влади, свету забаве, спорту, пословном свету и другим областима. Многе вредности које су протекле генерације цениле више се не поштују. Утврђена мерила се поново испитују и често одбацују. Неке друге вредности се поштују теоретски, али не и у пракси.

„Време општеприхваћених моралних мерила је прошло“, каже социолог религије Алан Вулф. Такође је рекао: „Никада раније се није десило да се људи не могу ослонити на традицију и институције у пружању моралног вођства.“ С обзиром на последњих 100 година, у новинама Los Angeles Times наводи се запажање филозофа Џонатана Главера који каже да пад религиозних и општих моралних закона игра главну улогу у порасту насиља широм света.

Међутим, таква пометња око општеприхваћених мерила није спречила неке да потраже непроменљиве моралне вредности. Пре неколико година, некадашњи генерални директор Унеска Федерико Мајор изјавио је да је „више него икад, пад морала постао крајње озбиљан светски проблем“. То што људи не желе да прихвате праве вредности не значи да не постоје корисне вредности које се могу усвојити и које треба усвојити.

 Могу ли се људи сложити око тога која мерила треба да важе за све? Очигледно да не могу. Ако се не могу сложити око тога шта је добро а шта лоше, како онда могу проценити било које вредности? Данас је популаран морални релативизам. Па ипак, може се видети да такво гледиште заправо није позитивно утицало на морал.

Британски историчар Пол Џонсон сматра да је филозофија релативизма допринела да „ослаби... снажан осећај личне одговорности и обавезе према утврђеним и провереним моралним вредностима“ које су биле заступљене до почетка 20. века.

Да ли је могуће пронаћи проверене моралне вредности, то јест живети према општим моралним законима? Да ли постоји неки ауторитет који може пружити трајне, непроменљиве вредности које могу уравнотежити наш живот и пружити нам наду у будућност? Наредни чланак ће одговорити на та питања.