Ми смо ’дивно створени‘

„Пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен“ (ПСАЛАМ 139:14)

1. Зашто многи разумни људи приписују Богу заслугу за чуда природе на нашој планети?

 ПРИРОДА је пуна предивних дела стварања. Како су она настала? Неки верују да одговор на то питање не подразумева постојање интелигентног Створитеља. Други сматрају да произвољно одбацивање Створитеља умањује нашу способност да разумемо природу. Према њиховом мишљењу, живи свет на нашој планети је и сувише сложен, и сувише разнолик и, могло би се додати, и сувише чудесан да би могао настати пуким случајем. Многи људи, укључујући и неке научнике, уверени су да докази потврђују да је свемир имао мудрог, моћног и доброг Творца. a

2. Шта је подстакло Давида да упути хвалу Јехови?

² Међу онима који су уверени да Творац заслужује хвалу за своја предивна дела био је и Давид, краљ древног Израела. Иако је живео давно пре нашег научног доба, Давид је свуда око себе запажао предивне примере Божјег стварања. Било му је довољно само да размисли о свом телу да би га Божја стваралачка моћ испунила дубоким страхопоштовањем. „Хвалим те и пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен“, написао је он. „Дивна су дела твоја, добро зна то душа моја“ (Псалам 139:14).

3, 4. Зашто је важно да свако од нас озбиљно размишља о Јеховиним делима?

³ Давид је своје снажно уверење развио на темељу озбиљног размишљања. Данас су наставни програми и медији препуни теорија о пореклу човека које разорно делују на веру. Да бисмо имали веру попут Давидове, и ми морамо озбиљно да размишљамо. Не смемо дозволити да други обликују наше мишљење, нарочито када се ради о тако важним питањима као што су постојање и улога Створитеља.

⁴ Осим тога, размишљање о Јеховиним делима јача нашу љубав и захвалност према њему и даје нам поуздање да ће се испунити оно што је обећао за будућност. То нас затим може подстаћи да још боље упознамо Јехову и служимо му. Осмотримо како савремена наука потврђује Давидов закључак да смо ’дивно створени‘.

Чудесан развој нашег тела

5, 6. (а) Како је отпочео живот сваког од нас? (б) Која је улога наших бубрега?

⁵ „Јер си ти створио бубреге моје, заклањао си ме у утроби мајке моје“ (Псалам 139:13). Свако од нас је на самом почетку свог постојања у телу мајке био тек  једна једина ћелија мања од тачке на крају ове реченице. Та микроскопска ћелија била је изузетно сложена — минијатурна хемијска лабораторија! Она се брзо развијала. До краја другог месеца у материци, већ су били формирани главни органи. Међу њима су били и бубрези. Кад смо се родили, они су били спремни да филтрирају крв — да уклањају токсине и вишак воде, задржавајући корисне материје. Ако су здрави, та два бубрега филтрирају воду у нашој крви — што је код одрасле особе око 5 литара на сваких 45 минута!

⁶ Бубрези такође помажу да се регулише количина минерала у крви, као и њена киселост и крвни притисак. Они обављају многе друге виталне функције, као што је претварање витамина Д у активан облик који је неопходан за правилан развој костију и стварање еритропоетина, хормона који подстиче стварање црвених крвних зрнаца у нашим костима. Не чуди што су бубрези названи „најбољим хемичарима у телу“! b

7, 8. (а) Опиши како се развија плод у материци. (б) У ком смислу је беба ’саткана у највећим дубинама земље‘?

⁷ „Кости моје нису биле од тебе сакривене док сам настајао у тајности, саткан у највећим дубинама земље“ (Псалам 139:15). Првобитна ћелија је почела да се дели, а затим су и нове ћелије наставиле деобу. Убрзо је отпочела њихова диференцијација, то јест претварање у специјализоване ћелије нерава, мишића, коже и тако даље. Ћелије истог типа груписале су се заједно да би формирале ткива и потом органе. На пример, наш скелет је почео да се развија током треће седмице од зачећа. Кад смо имали само седам седмица и били дуги тек око два и по центиметра, почетни облици сваке од 206 костију, колико одрасла особа има у телу, већ су били на свом месту, мада су оне тада још биле меке.

⁸ Овај задивљујући процес одвијао се у материци мајке, скривен од људских погледа, као да се одигравао дубоко у земљи. И заиста, људи још нису разјаснили многе појединости о нашем развоју. На пример, шта активира специфичне гене у ћелијама да отпочну процес диференцијације? Наука ће то можда с временом открити, али као што је Давид даље запазио, наш Творац — Јехова — одувек је знао сваки детаљ.

9, 10. Како је формирање делова ембриона ’записано‘ у Божјој „књизи“?

⁹ „Очи су твоје виделе док сам заметак био, у књизи су твојој сви делови његови били записани, и дани кад су настајали, када још није било ниједнога“ (Псалам 139:16). Наша прва ћелија садржала је све податке о нашем телу. Ти подаци, попут једног плана, управљали су нашим развојем током девет месеци у материци и затим током више од две деценије одрастања. Током тог периода, наше тело пролазило је кроз многе фазе, а све то је било вођено информацијама које су се налазиле у првобитној ћелији.

¹⁰ Давид није знао ништа о ћелијама и генима, није имао ни микроскоп. Али он је исправно разумео да развој његовог тела сведочи о претходном планирању. Давид је вероватно знао нешто о развоју ембриона, тако да је могао закључити да се сваки корак морао одвијати према  утврђеном плану и временском распореду. Изражавајући се поетским језиком, написао је да је тај план био ’записан‘ у Божјој „књизи“.

11. Шта одређује наше физичке карактеристике?

¹¹ Данас је познато да су карактеристике које смо наследили од својих родитеља и предака — као што су висина, црте лица, боја очију и косе, као и хиљаде других обележја — биле одређене нашим генима. Свака наша ћелија садржи десетине хиљада гена, а сваки ген је део дугачког ланца сачињеног од ДНК (дезоксирибонуклеинске киселине). Упутства за грађу нашег тела „записана“ су у хемијској структури ДНК. Сваки пут кад дође до ћелијске деобе — да би се створиле нове или замениле старе ћелије — наша ДНК преноси та упутства даље, чиме се одржава наш живот и главна обележја изгледа. Какав изванредан пример моћи и мудрости нашег небеског Творца!

Наш јединствени ум

12. По чему се људи нарочито разликују од животиња?

¹² „Како су ми драгоцене мисли твоје! Боже, како је велик број њихов! Кад бих хтео да их пребројим, и од зрна песка више би их било“ (Псалам 139:17, 18а). И животиње су створене на диван начин, а неке од њих поседују извесна чула и моћи које надмашују људске. Али Бог је људима подарио менталне способности које далеко надмашују способности свих животиња. „Колико год да смо ми људи по много чему слични другим врстама, јединствени смо међу животним облицима на Земљи по томе што можемо да говоримо и размишљамо“, запажа се у једном уџбенику. „Јединствени смо и по томе што желимо да знамо одговоре на дубока питања о себи, као што су: Како је наше тело створено? Како смо настали?“ То су питања о којима је и Давид размишљао.

13. (а) Како је Давид могао размишљати о Божјим мислима? (б) Како можемо следити Давидов пример?

¹³ Што је најважније, за разлику од животиња, ми смо јединствени по способности да размишљамо о Божјим мислима. c То је један од дарова који смо добили тиме што смо створени „по Божјој слици“ (Постанак 1:27). Давид је тај дар користио на прави начин. Он је дубоко размишљао о доказима Божјег постојања и његовим добрим особинама које је запажао посматрајући свет око себе. Давид је такође имао прве библијске књиге у којима се налази оно што је Бог открио о себи и својим делима. Ти надахнути списи помогли су Давиду да разуме Божје мисли, личност и  намеру. Размишљање о Светом писму, делима стварања и о томе како је Бог поступао према њему, подстакло је Давида да упути хвалу свом Творцу.

Шта значи имати веру

14. Зашто не морамо знати све о Богу да бисмо веровали у њега?

¹⁴ Што је више размишљао о свему што је створено и о Божјој Речи, Давид је постајао свеснији да не може у потпуности разумети Божје знање и моћ (Псалам 139:6). Исто је и с нама. Ми никад нећемо разумети све о свим Божјим стваралачким делима (Проповедник 3:11; 8:17). Али Бог је посредством Светог писма и света природе „учинио очигледним“ довољно знања да би, без обзира на време у ком живе, људи који траже истину могли да развију веру која се темељи на доказима (Римљанима 1:19, 20; Јеврејима 11:1, 3).

15. Опиши како су повезани вера и наш однос са Богом.

¹⁵ Имати веру не значи само признати да су живот и свемир морали имати интелигентног Створитеља. То значи веровати да је Јехова Бог особа и да жели да га упознамо и будемо у добром односу с њим (Јаков 4:8). Могли бисмо то упоредити с вером и поуздањем које неко има у свог оца пуног љубави. Ако би нека сумњичава особа тврдила да ти твој отац не би помогао у некој тешкој ситуацији, можда је не би могао одмах уверити да је он достојан поверења. Међутим, ако би с временом сакупио довољно доказа да је твој отац добар, твоје поверење у њега нико не би могао да пољуља. Слично томе, кад упознајемо Јехову проучавајући Свето писмо, размишљајући о делима стварања и посматрајући како Он одговара на наше молитве и помаже нам, ми развијамо поуздање у њега. У нама се тада јавља жеља да још више сазнамо о њему и да га заувек хвалимо из несебичне љубави и оданости. То је најузвишенији циљ за којим човек може тежити (Ефешанима 5:1, 2).

Тражи вођство нашег Творца

16. Шта можемо научити из Давидовог блиског односа с Јеховом?

¹⁶ „Проникни у мене, Боже, и упознај срце моје. Испитај ме и види неспокојне мисли моје, и види има ли у мени нешто што ме на пут боли наводи, и води ме путем вечним“ (Псалам 139:23, 24). Давид је био свестан да Јехова већ зна сваки детаљ о њему — да његов Творац запажа све што он помисли, каже или учини (Псалам 139:1-12; Јеврејима 4:13). То што га је Јехова тако добро познавао уливало је Давиду сигурност, попут сигурности коју мало дете осећа у наручју родитеља који га воле. Давиду је много значио тај блиски однос са Јеховом и трудио се да га сачува тако што је дубоко размишљао о Божјим делима и молио му се. У ствари, многи Давидови псалми — између осталих и 139. псалам — заправо су молитве уз музичку пратњу. И нама дубоко размишљање и молитва могу помоћи да се приближимо Јехови.

17. (а) Зашто је Давид желео да Јехова испита његово срце? (б) Како начин на који користимо своју слободну вољу утиче на наш живот?

 ¹⁷ Пошто смо створени по Божјој слици, имамо дар слободне воље. Можемо изабрати да чинимо оно што је добро или оно што је лоше. С том слободом повезана је и морална одговорност. Давид није желео да буде убројан међу зле (Псалам 139:19-22). Није желео да почини болне грешке. Зато је након размишљања о Јеховином свеобухватном знању понизно молио Бога да испита његова најдубља осећања и да га усмери на пут који води у живот. Пошто Божја праведна морална мерила важе за свакога, и ми треба да доносимо исправне одлуке. Јехова подстиче све нас да му будемо послушни. То ће нам донети његову наклоност и бројне благослове (Јован 12:50; 1. Тимотеју 4:8). Ако свакодневно будемо ходили с Јеховом, имаћемо унутрашњи мир чак и кад се суочавамо са озбиљним проблемима (Филипљанима 4:6, 7).

Следи нашег предивног Творца!

18. До ког закључка је Давид дошао на основу размишљања о делима стварања?

¹⁸ Давид је у младости често проводио време у природи, напасајући стада. Док је стадо пасло, он је подизао очи ка небу. У ноћној тами, Давид је размишљао о величанствености свемира и о значењу свега што је видео. „Небеса објављују славу Божју; о делу руку његових небески свод збори“, написао је он. „Дан за даном они говоре, из ноћи у ноћ знање откривају“ (Псалам 19:1, 2). Давид је увидео да треба да тражи и следи Онога који је све тако дивно створио. И ми треба да чинимо исто.

19. Коју поуку могу да извуку и млади и стари из тога што су ’дивно створени‘?

¹⁹ Давид је примером показао шта значи живети према савету који је његов син Соломон касније дао младима: „Сећај се свог Величанственог Створитеља у данима младости своје... Бој се истинитог Бога и држи се његових заповести. Јер то је сва дужност човеку“ (Проповедник 12:1, 13). Давид је још у младости схватио да је „дивно створен“. Живео је у складу с тим сазнањем, што му је донело велике благослове. Било да смо млади или стари, ако хвалимо нашег Великог Створитеља и служимо му, имаћемо предиван живот, сада и у будућности. Онима који остану близу Јехове и поступају по његовим праведним мерилима, Библија обећава: „Цветаће и кад им коса оседи, остаће крепки и снажни, да би говорили како је праведан Јехова“ (Псалам 92:14, 15). Осим тога, имаћемо наду да ћемо у сву вечност уживати у предивним делима нашег Творца.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Како начин на који се развија ембрион показује да смо ’дивно створени‘?

• Зашто треба да дубоко размишљамо о Јеховиним мислима?

• У каквој су вези наша вера и наш однос са Јеховом?

[Питања за разматрање]

[Слике на 23. страни]

Развој плода у материци одвија се према утврђеном плану

ДНК

[Извор]

Фетус: Lennart Nilsson

[Слика на 24. страни]

Ми имамо поверење у Јехову, као што дете верује оцу који га воли

[Слика на 25. страни]

Размишљање о делима Јеховиних руку подстакло је Давида да му упути хвалу