Огроман подухват Ернста Глика

ПРЕ више од 300 година, Ернст Глик се прихватио једног задатка који је само неколицина људи у историји имала храбрости да започне. Одлучио је да преведе Библију на језик који ни сам није познавао.

Глик се родио око 1654. године у малом градићу Ветину близу града Халеа, у Немачкој. То што му је отац био лутерански пастор и што је његова породица била религиозна развило је у младом Ернсту жељу да учи о Богу. Када је имао 21 годину, у Немачкој је завршио студије теологије и преселио се на подручје данашње Летоније. У то време, већина тамошњих људи није имала основно образовање и на њиховом језику је било доступно само неколико књига. Глик је написао: „Када сам као младић дошао у ову земљу, прво што сам запазио је да Црква у Летонији није имала Библију... То ме је навело да пред Богом одлучим да научим тај језик и потпуно овладам њим.“ Глик је био одлучан да народу Летоније омогући да има Библију на свом језику.

Припреме за превод

Подручје на коме је Глик живео било је тада познато као Ливонија и било је под управом Шведске. Тамошњи представник краља Шведске био је Јоханес Фишер. Он је био заинтересован да подигне образовање на виши ниво, а такође и да повећа новчана средства. Глик је разговарао с њим у вези с превођењем Библије на летонски. Фишер је био власник једне штампарије која се налазила у престоници, Риги. Тиме што би штампао Библију на летонском, могао би утицати на побољшање образовања, а у исто време се надао  и доброј заради. Фишер је тражио од краља Шведске Карла XI да одобри тај превод. Краљ је дао одобрење за тај пројекат и понудио му финансијска средства. Краљевским указом од 31. августа 1681. омогућено је да се започне с преводом.

У међувремену, Глик се и сам припремао за превођење. Пошто је пореклом био Немац, могао је да као темељ за свој превод Библије на летонски користи превод Мартина Лутера. Ипак, Глик је желео да направи најбољи могући превод и тако је закључио да је за то потребно преводити са изворних језика, хебрејског и грчког. Гликово познавање библијских језика било је мањкаво, због чега се вратио у Немачку да би у Хамбургу студирао хебрејски и грчки. Док је био тамо, вероватно му је један ливонијски свештеник по имену Јанис Рејтарс помогао око учења летонског, као и грчког који се користио у Библији.

Године рада, године чекања

Када је 1680. године завршио студије језика, Глик се вратио у Летонију и почео да служи као свештеник. Ускоро је почео са преводилачким радом. Године 1683. добио је нову службу као пастор у великој парохији града Алуксне који ће постати познат као место где је радио свој превод.

У то време у летонском језику нису постојале речи за многе библијске изразе и појмове. Због тога је Глик у свом преводу користио неке немачке речи. Ипак, он је учинио најбоље што је могао да би Божју Реч превео на летонски, а стручњаци се слажу да је његов превод изузетно квалитетан. Он је чак сковао и неке нове речи, а поједине од њих су и данас у широкој употреби у летонском језику. Међу њима су речи за „пример“, „гозбу“, „дива“, „уходити“ и „сведочити“.

Јоханес Фишер је стално извештавао краља Шведске о томе како напредује превод, а њихова преписка открива да је Глик до 1683. превео библијске књиге писане грчким језиком, то јест Нови завет. До 1689. превео је целу Библију, чиме је за само осам година завршио овај огроман подухват. a Иако се са издавањем овог превода дуго одлагало, ипак је Глик 1694.  постигао свој циљ — власти су одобриле јавну дистрибуцију Библије на летонском.

Неки историчари доводе у питање Гликов превод Библије као његов самостални рад. Без сумње, он је користио Лутеров превод и у свој рад је унео неке делове Библије који су већ постојали на летонском језику. Међутим, то представља само мали део целокупног његовог превода. Да ли су у тај рад били укључени и други преводиоци? Док је преводио, Глик је, додуше, имао једног помоћника као и друге особе које су помагале око коректуре и провере квалитета превода. Међутим, чини се да њихова помоћ није обухватала директно превођење. Тако је највероватније он био једини преводилац.

Осим што је био прекретница у развоју летонског писаног језика, његов превод је имао много далекосежније резултате. Коначно су Летонци могли да читају Божју Реч на свом језику и да схвате њена окрепљујућа учења. Нису заборавили шта је Глик учинио за њих. Већ више од 300 година људи из Алуксне брину се о два храста која су позната као Глика озоли, то јест Гликови храстови. Он их је посадио у знак сећања на летонску Библију. У Алуксни постоји један мали музеј у коме се налазе разни преводи Библије, а међу њима је и један примерак Гликовог превода. Поред тога, на грбу града Алуксне приказана је Библија као и година 1689, када је Глик завршио своје дело.

Његова каснија дела

Недуго након што је дошао у Летонију, Глик је почео да учи руски. Године 1699. је написао да му се остварује још једна жеља — да преведе Библију на руски језик. У једном писму из 1702. написао је да је започео с ревидирањем летонске Библије. Али некадашњи повољни услови за превођење Библије потпуно су се променили. Након много година мира, Летонија је постала бојно поље. Године 1702. руска војска је поразила Швеђане и преузела контролу над Алуксном. Глик је с породицом протеран у Русију. b Током тих немирних времена, изгубио је рукописе свог прерађеног превода летонске Библије и превода на руски. Умро је у Москви 1705.

Нестанак тих каснијих превода на летонском и руском представљао је велики губитак. Па ипак, сви који данас читају Библију на летонском имају користи од изворног Гликовог превода.

Он је био само један од многих који су се прихватили тако огромног задатка, наиме, превођења Библије на језик обичног народа. Захваљујући таквим напорима, скоро све језичке групе на земљи могу да читају Божју Реч и тако прихвате непроцењиве воде библијске истине. Заиста, помоћу Библије која излази на преко 2 000 језика, Јехова наставља да открива истину о себи свим људима.

[Фусноте]

[Слика на 13. страни]

Гликов превод

[Слика на 14. страни]

Јеховини сведоци поучавају људе о Библији у граду где ју је Глик преводио