Шта је решење за етничку нетрпељивост?

У ШПАНИЈИ судија прекида фудбалску утакмицу. Зашто? Зато што маса навијача упућује погрдне речи играчу из Камеруна и он прети да ће напустити терен. Напади на досељенике из Африке, Азије и Јужне Америке постали су уобичајена појава у Русији; у 2005. забележено је 394 расистичка напада, што је пораст од 55 посто у односу на 2004. Трећина Азијаца и црнаца који су учествовали у једном истраживању спроведеном у Великој Британији сматрају да су изгубили посао због расне дискриминације. Сви ови примери одражавају један тренд који влада у свету.

Етничка нетрпељивост има различите степене озбиљности — од појединачних увредљивих и несмотрених опаски до државне политике чији је циљ истребљење читаве етничке групе. a Шта је главни узрок тог проблема? Како можемо избегавати да показујемо нетрпељивост према онима који су другачијег порекла? Да ли је разумно надати се да ће једног дана сви људи живети у миру? Библија пружа занимљив увид у ту тему.

Тлачење и мржња

„Човеково срце [је] склоно злу од његове младости“, пише у Библији (Постанак 8:21). Стога неки проналазе задовољство у тлачењу других. Библија даље каже: „Гле, потлачени сузе лију, а никога нема да их утеши. Моћ је у рукама њихових тлачитеља“ (Проповедник 4:1).

Библија такође показује да етничка мржња има дугу историју. На пример, у 18. веку пре нове ере египатски фараон је позвао Јеврејина Јакова и његову велику породицу да се доселе у Египат. Међутим, касније је други фараон сматрао да та велика група досељеника угрожава његов народ. У извештају се описује шта се догодило: „Он је рекао свом народу: ’Гле! Народ Израелових синова бројнији је и моћнији од нас. Хајде да поступимо мудро с њима да се не би намножили‘... И поставили су над њима надзорнике да их тлаче и да их терају да тешко раде“ (Излазак 1:9-11). Египћани су чак наредили да се убију сва новорођена мушка деца Јаковљевих потомака (Излазак 1:15, 16).

Шта је главни узрок?

Светске религије су ретко кад биле подршка у борби против етничке нетрпељивости. Иако је истина да су се неки појединци храбро супротставили тлачењу, религија у целини је најчешће била на страни тлачитеља. То је био случај у Сједињеним Државама, где су црнци законом и претњом линчовањем држани у покорности, а склапање мешовитих бракова било је забрањено све до 1967. Слично се десило и у Јужноафричкој Републици у време апартхејда, када је мањина штитила свој положај законима који су забрањивали склапање брака између припадника различитих раса. У оба случаја, поједини припадници етничке групе која је показивала нетрпељивост били су веома религиозне особе.

Међутим, Библија открива дубљи узрок етничке нетрпељивости. У њој се објашњава зашто неке етничке групе тлаче друге. Она каже: „Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав. Ако неко каже: ’Ја волим Бога‘, а мрзи свог брата,  лажљивац је. Јер ко не воли свог брата, кога види, не може волети Бога, кога не види“ (1. Јованова 4:8, 20). Ове речи откривају главни узрок етничке нетрпељивости. Без обзира на то да ли тврде да су религиозни или не, људи су нетрпељиви једни према другима зато што нису упознали нити заволели Бога.

Познавање Бога — темељ етничког јединства

Како познавање Бога и љубав према њему граде етничко јединство? Шта људи могу сазнати из Божје Речи што ће их спречити да повређују друге који су само наизглед другачији? Библија открива да је Јехова Отац свих људи. У њој пише: „Постоји један Бог, Отац, који је све створио“ (1. Коринћанима 8:6). Осим тога, она каже: „Од једног човека начинио је сав људски род“ (Дела апостолска 17:26). Према томе, сви људи су у ствари браћа.

Људи различите етничке припадности треба да буду захвални што су добили живот од Бога, али постоји нешто због чега немају разлога да буду превише поносни на своје порекло. Библијски писац Павле је запазио: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех.“ Дакле, „сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“ (Римљанима 3:23; 5:12). Јехова је Бог који воли разноликост — не постоје два идентична створења. Ипак, ниједна етничка група није добила од Бога нешто због чега треба да се осећа надмоћно. Уобичајено гледиште да је једна етничка група боља од других супротно је чињеницама које су записане у Светом писму. Јасно је да знање које добијамо од Бога унапређује етничко јединство.

Бог брине за све народе

Неки се питају да ли је Бог подржавао етничке поделе када је показао наклоност према Израелцима и поучио их да се држе подаље од других народа (Излазак 34:12). Бог је једном изабрао Израелце да буду његов посебан народ због изванредне вере њиховог праоца Аврахама. Сам Бог их је водио, постављајући им владаре и дајући им законе. Све док су живели у складу с тим, други народи су могли видети разлику између Божје и људске владавине. Јехова је такође поучио Израелце да је потребна жртва да би људи поново били у добром односу с Богом. Дакле, сви народи су имали користи од тога што је Јехова изабрао Израел. То је било у складу са оним што је рекао Аврахаму: „Преко твог потомства  благословиће се сви народи на земљи зато што си послушао мој глас“ (Постанак 22:18).

Поред тога, Јевреји су имали част да приме Божје свете објаве и да буду народ у коме ће се родити Месија. Али, све то је такође било у корист свих народа. Хебрејски списи дати Јеврејима садрже диван опис времена када ће све етничке групе примити велике благослове: „Многи ће народи ићи и говориће: ’Дођите! Пођимо на Јеховину гору, у дом Јаковљевог Бога! Он ће нас поучавати својим путевима‘... Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању. Свако ће седети под својом лозом и под својом смоквом и нико их неће плашити, јер то су речи из уста Јехове над војскама“ (Михеј 4:2-4).

Иако је Исус Христ проповедао само Јеврејима, он је такође рекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима“ (Матеј 24:14). Ниједан народ неће пропустити да чује добру вест. Тако је Јехова поставио савршен пример у непристраном поступању са свим етничким групама. „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35).

Закони које је Бог дао древној нацији Израел такође показују да он брине за све народе. Запазите како је Закон захтевао више од пуке толеранције према неизраелцима који су живели у тој земљи: „Странац који живи с вама нека вам буде као и човек који је пореклом Израелац. Волите га као самог себе, јер сте и ви били странци у египатској земљи“ (Левитска 19:34). Многи Божји закони су поучавали Израелце да буду љубазни према досељеницима. Када је Исусов предак Воз видео како једна сиромашна странкиња пабирчи, он је поступио у складу с оним што је научио од Бога и побринуо се да жетеоци оставе довољно жита које је она могла да сакупи (Рута 2:1, 10, 16).

Исус поучава доброти

Исус је најистакнутији пример особе која је друге поучавала о Богу. Својим следбеницима је показао како могу бити добри према људима који су другачији. Једном је започео разговор са Самарићанком. Та жена је била изненађена, будући да су Самарићани били народ који су многи Јевреји презирали. Током тог разговора Исус јој је љубазно помогао да разуме како може добити вечни живот (Јован 4:7-14).

Исус нам је пружио поуку о томе како треба да се опходимо према људима који припадају другој етничкој групи и када је испричао поређење о милосрдном Самарићанину. Тај човек је наишао на тешко повређеног Јеврејина кога су напали разбојници. Он је могао да размишља: ’Зашто бих помогао  једном Јеврејину? Они презиру мој народ.‘ Али, Исус је говорио о Самарићанину који је имао другачије гледиште о странцима. Иако су други пролазници прошли поред рањеног човека, Самарићанин ’се сажалио‘ и пружио му сву потребну помоћ. Исус је закључио ово поређење речима да свако ко жели да има Божју наклоност треба да чини то исто (Лука 10:30-37).

Све оне који су желели да угоде Богу апостол Павле је поучио да се промене и да опонашају начин на који Бог поступа с људима. Он је написао: „Свуците стару личност и њена дела, и обуците нову личност, која се обнавља добрим познавањем Божје воље по слици онога који ју је створио. Ту више нема ни Грка ни Јудејца, ни обрезања ни необрезања, ни туђинца, ни Скита... А изнад свега, обуците се у љубав, јер вас она савршено повезује“ (Колошанима 3:9-14).

Да ли познавање Бога мења људе?

Да ли познавање Јехове Бога заиста може променити начин на који се људи опходе према припадницима других етничких група? Осмотримо пример једне Азијке која се доселила у Канаду и јако се разочарала када је тамо доживела дискриминацију. Упознала је Јеховине сведоке и почела да проучава Библију с њима. Касније им је написала писмо у коме им је захвалила и рекла: ’Ви сте веома фини и љубазни људи. Када сам приметила да сте заиста другачији од других белаца, питала сам се зашто је то тако. Дуго сам размишљала и дошла до закључка да сте Божји сведоци. Мора да постоји нешто у Библији. Видела сам на вашим састанцима пуно белаца, црнаца, мелеза и Азијаца чија су срца била исте боје, јер сте сви браћа и сестре. Сада знам зашто сте такви. То је због вашег Бога.‘

Божја Реч прориче време када ће „земља бити пуна знања о Јехови као што је море пуно воде“ (Исаија 11:9). Већ сада, у складу с библијским пророчанством, велико мноштво људи које броји на милионе „из свих народа и племена и народности и језика“ уједињено је у обожавању истинитог Бога (Откривење 7:9). Они с нестрпљењем очекују свет у коме ће љубав заменити мржњу и када ће се испунити Јеховина намера коју је открио Аврахаму: „Благословиће се сви народи на земљи“ (Дела апостолска 3:25).

[Фуснота]

[Слика на странама 4, 5]

Божји Закон је поучавао Израелце да воле странце

[Слика на 5. страни]

Шта можемо научити из поређења о милосрдном Самарићанину?

[Слике на 6. страни]

Ниједна етничка група није добила од Бога нешто због чега треба да се осећа надмоћно