Варзелај — човек свестан својих ограничења

’ЗАШТО да ти будем на терету?‘ Ове речи је израелском краљу Давиду упутио осамдесетогодишњи Варзелај. Библија каже да је он био „веома богат“ (2. Самуилова 19:32, 35). Варзелај је живео у Галаду, брдовитом подручју источно од реке Јордан (2. Самуилова 17:27; 19:31).

Под каквим околностима је Варзелај упутио Давиду горе наведене речи? И зашто је тај стари човек тако говорио?

Побуна против краља

Давид је био у опасности. Његов син Авесалом је приграбио престо након што је „придобијао срца Израелаца“. Било је јасно да Авесалом неће поштедети никога ко је веран његовом оцу. Стога су Давид и његове слуге отишли из Јерусалима (2. Самуилова 15:6, 13, 14). Када је Давид стигао у Маханаим, једну област источно од Јордана, Варзелај му је пружио помоћ.

Варзелај је с још два човека великодушно снабдео Давида многим потрепштинама. Та три верна поданика показала су да разумеју колико је тежак Давидов положај када су њему и његовим људима рекли: „Народ је у пустињи огладнео, уморио се и ожеднео.“ Варзелај, Совије и Махир су учинили све што су могли да збрину њихове потребе тако што су Давида и његове људе  снабдели постељама, пшеницом, јечмом, брашном, прженим зрневљем, бобом, сочивом, медом, маслацем, овцама и другим добрима (2. Самуилова 17:27-29).

Било је опасно помагати Давиду. Авесалом би сигурно казнио свакога ко је подупирао законитог краља. Према томе, Варзелај је био храбар када је показао да је одан Давиду.

Преокрет

Убрзо након тога, Авесаломове побуњеничке снаге су се сукобиле с Давидовим људима. Битка се одиграла у Јефремовој шуми, вероватно у близини Маханаима. Авесаломова војска је била поражена „и тог дана је погинуло много људи“. Иако је покушао да умакне, Авесалом је убрзо био убијен (2. Самуилова 18:7-15).

Давид је поново био краљ Израела чију власт нико није оспоравао. Они који су га следили нису више морали да живе као бегунци. Осим тога, Давид их је поштовао и био им захвалан зато што су му били верни.

Када је требало да се Давид врати у Јерусалим, „Варзелај из Галада дошао је из Рогелима да би с краљем пошао на Јордан и испратио га до Јордана“. Том приликом је Давид остарелом Варзелају упутио следећи позив: „Пођи са мном у Јерусалим, и ја ћу се бринути о теби“ (2. Самуилова 19:15, 31, 33).

Нема сумње да је Давид веома ценио то што му је Варзелај помогао. Изгледа да краљ није само желео да награди Варзелаја тако што би му обезбедио све што му је било потребно. Богатом Варзелају није требао такав вид помоћи. Можда је Давид желео да остарели Варзелај буде на двору због његових дивних особина. Била би част имати стално место на краљевом двору и то би му омогућило да има углед и користи од пријатељства с краљем.

Скроман и реалан

Одговарајући на позив краља Давида, Варзелај је рекао: „Колико ми је још година живота остало да бих ишао с краљем у Јерусалим? Имам осамдесет година. Могу ли да разаберем шта је добро, а шта зло? Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије? Могу ли још слушати глас певача и певачица?“ (2. Самуилова 19:34, 35). Тако је Варзелај с поштовањем одбио позив и изузетну понуду. Али зашто?

Један разлог за Варзелајеву одлуку могле су бити његове поодмакле године и ограничења која су оне носиле са собом. Можда је он мислио да неће још дуго поживети (Псалам 90:10). Учинио је оно што је могао како би подржао Давида, али је такође био свестан ограничења која су му наметнуле поодмакле године. Варзелај није дозволио да му помисао на углед и истакнутост замагли реалну процену његових способности. За разлику од амбициозног Авесалома, он је мудро показао скромност (Пословице 11:2).

Још један разлог за Варзелајеву одлуку могло је бити то што није желео да његова ограничења на било који начин ометају службу краља кога је Бог наименовао. Варзелај је питао: „Зашто да онда твој слуга буде на терету мом господару, краљу?“ (2. Самуилова 19:35). Иако је и даље подупирао Давида, Варзелај је вероватно  мислио да неки млађи човек може боље испунити задужења. Говорећи по свој прилици о свом сину, Варзелај је рекао: „Ево твог слуге Химама, па нека он пође с мојим господарем, краљем. Учини му оно што је добро у твојим очима.“ Давид се није увредио, већ је прихватио тај предлог. Штавише, пре него што је прешао Јордан, Давид је „пољубио Варзелаја и благословио га“ (2. Самуилова 19:37-39).

Потребна је уравнотеженост

Извештај о Варзелају истиче потребу да будемо уравнотежени. С једне стране, не треба да одбијамо прилике да служимо у неком посебном својству или да не тежимо за тим зато што желимо миран живот или зато што сматрамо да не можемо носити одговорности. Бог може надокнадити наше недостатке ако се ослањамо на њега за снагу и мудрост (Филипљанима 4:13; Јаков 4:17; 1. Петрова 4:11).

С друге стране, треба да будемо свесни својих ограничења. На пример, можда је неки хришћанин већ веома запослен духовним активностима. Он схвата да би прихватањем нових задужења ризиковао да занемари библијске одговорности као што је збрињавање духовних и материјалних потреба своје породице. Зар у том случају не би било скромно и разумно од њега да привремено одбије додатна задужења? (Филипљанима 4:5; 1. Тимотеју 5:8).

Варзелај је изврстан пример, и добро је да дубоко размишљамо о њему. Био је веран, храбар, великодушан и скроман. Изнад свега, Варзелај је био одлучан да Божју вољу стави испред властите (Матеј 6:33).

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Осамдесетогодишњи Варзелај је прешао исцрпљујућ пут како би помогао Давиду

ГАЛАД

Рогелим

Сокот

Маханаим

Река Јордан

Галгал

Јерихон

Јерусалим

ЈЕФРЕМ

[Слика на 13. страни]

Зашто је Варзелај одбио Давидову понуду?