Да ли си згрешио против светог духа?

„Постоји грех који води у смрт“ (1. ЈОВАНОВА 5:16)

1, 2. Како знамо да је могуће згрешити против Божјег светог духа?

 „ПРОГОНИЛА ме је мисао да сам згрешила против светог духа.“ Тако је написала једна жена из Немачке, иако је била Божји слуга. Може ли хришћанин заиста згрешити против Божјег светог духа, то јест његове активне силе?

² Да, могуће је згрешити против Јеховиног светог духа. „Сваки грех и хула опростиће се људима“, рекао је Исус Христ, „али хула на дух неће се опростити“ (Матеј 12:31). Упозорени смо: „Ако намерно грешимо након што смо добро упознали истину, не преостаје нам више жртва за грехе, већ страшно очекивање суда“ (Јеврејима 10:26, 27). И апостол Јован је написао: „Постоји грех који води у смрт“ (1. Јованова 5:16). Али, да ли онај ко је озбиљно згрешио сам просуђује да ли је починио „грех који води у смрт“?

Покајање доноси опроштење

3. О чему се вероватно ради ако искрено жалимо због неког греха који смо починили?

³ Јехова је врховни Судија и он ће на крају пресудити преступницима. Наравно, свако од нас мора да положи рачун Богу, који увек чини оно што је праведно (Постанак 18:25; Римљанима 14:12). Јехова је тај који просуђује да ли смо починили неопростив грех и он може узети свој дух од нас (Псалам 51:11). Међутим, ако искрено жалимо због неког греха који смо починили, врло је вероватно да се и истински кајемо. Шта је у ствари право покајање?

4. (а) Како би дефинисао покајање? (б) Какву нам утеху пружају речи из Псалма 103:10-14?

⁴ Покајати се значи променити став према лошим делима која смо већ учинили или смо намеравали да учинимо. То значи да осећамо жалост и кајање и да смо прекинули с грешним начином живота. Ако смо починили озбиљан грех, али смо предузели неопходне кораке како бисмо показали да се истински кајемо, можемо наћи утеху у псалмистиним речима: „[Јехова] не поступа с нама по гресима нашим, нити нам по преступима нашим враћа оно што заслужујемо. Јер колико су небеса високо изнад земље, толика је и љубав његова према онима који га се боје. Колико је исток далеко од запада, толико он преступе наше од нас удаљује. Као што је отац милосрдан синовима својим, тако је и Јехова милосрдан онима који га се боје. Јер он добро познаје грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:10-14).

5, 6. Објасни суштину 1. Јованове 3:19-22 и значење тих апостолових речи.

⁵ Утешне су и речи апостола Јована: „По томе ћемо знати да потичемо од истине и уверићемо своје срце у његову љубав, ако нас оно за било шта осуди, Бог је већи од нашег срца и зна све. Вољени, ако нас наше срце не осуђује, онда можемо слободно да се обратимо Богу, и што год молимо, добијамо од њега, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је угодно у његовим очима“ (1. Јованова 3:19-22).

 ⁶ Ми ’знамо да потичемо од истине‘, јер показујемо братску љубав и немамо навику да грешимо (Псалам 119:11). Ако из неког разлога осећамо кривицу, треба да се сетимо да је ’Бог већи од нашег срца и зна све‘. Јехова поступа милосрдно према нама, јер узима у обзир нашу „нелицемерну братску љубав“, борбу против греха и наш труд да вршимо његову вољу (1. Петрова 1:22). Наше срце нас ’неће осудити‘ ако се уздамо у Јехову, показујемо братску љубав и не чинимо намеран грех. Моћи ћемо „слободно да се обратимо Богу“ у молитви и он ће нас услишити, јер смо послушни његовим заповестима.

Они су згрешили против духа

7. Од чега зависи да ли је грех опростив или не?

⁷ Који се греси не опраштају? Да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да осмотримо неке библијске примере. То ће заиста бити утешно ако смо се покајали, али смо и даље јако жалосни због наших озбиљних грешака. Видећемо да није пресудно какав је грех особа починила — да ли је грех опростив или не зависи од тога какви су мотиви, стање срца особе и да ли намерно чини грех.

8. Како су јеврејске религиозне вође из првог века починиле грех против светог духа?

⁸ Јеврејске религиозне вође из првог  века које су се злобно супротставиле Исусу Христу починиле су грех против светог духа. Они су видели Божји дух на делу у чудима која је чинио да би прославио Јехову. Ипак, ти Христови непријатељи рекли су да та сила долази од Сатане Ђавола. Према Исусовим речима, они који хуле на Божји свети дух чине грех који се неће опростити ни у садашњем „поретку ни у оном који треба да дође“ (Матеј 12:22-32).

9. Шта је хула и шта је Исус рекао о томе?

⁹ Хула је клеветнички, увредљив или погрдан говор. Будући да свети дух потиче од Бога, говорити против тог духа исто је што и говорити против Јехове. Непокајничко коришћење таквог говора је неопростиво. Из Исусових речи о таквом греху видимо да се он обраћао онима који су се намерно супротстављали деловању Божјег светог духа. Пошто је Јеховин дух деловао преко Исуса, а његови противници су ту силу приписали Ђаволу, они су у ствари хулили на дух. Зато је Исус рекао: „Ко хули на свети дух, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех“ (Марко 3:20-29).

10. Зашто је Исус назвао Јуду ’сином уништења‘?

¹⁰ Осмотримо и пример Јуде Искариотског. Он је поступао непоштено и крао из кутије за новац која му је била поверена (Јован 12:5, 6). Касније је отишао до јеврејских главара и договорио се с њима да изда Исуса за 30 сребрника. Иако је након издаје осећао грижу савести, он се никада није покајао за свој намеран грех. Због тога Јуда нема право на ускрсење. Зато га је Исус назвао ’сином уништења‘ (Јован 17:12; Матеј 26:14-16).

 Они нису згрешили против духа

11-13. Које је грехе починио краљ Давид и какву нам утеху пружа начин на који је Бог поступио с Давидом и Витсавејом?

¹¹ Иако су признали озбиљан грех и примили духовну помоћ од скупштинских старешина, хришћане понекад још увек може мучити брига због греха које су починили против Божјег закона (Јаков 5:14). Ако је то случај и с нама, сигурно ће нам користити ако осмотримо шта Свето писмо каже о онима чији су греси били опроштени.

¹² Краљ Давид је починио озбиљан грех са Уријином женом Витсавејом. Видевши с оближњег крова ту лепу жену како се купа, Давид је послао слуге да је доведу у двор и имао је полни однос с њом. Када је касније сазнао да је затруднела, осмислио је план да њен муж Урија спава с њом како би се прикрила прељуба. Када је тај план пропао, краљ се побринуо да Урија погине у бици. Након тога је Витсавеја постала Давидова жена и родила му дете које је потом умрло (2. Самуилова 11:1-27).

¹³ Јехова је решио ту ситуацију с Давидом и Витсавејом. Опростио је Давиду, очигледно узевши у обзир његово покајање и савез за Краљевство који је склопио с њим (2. Самуилова 7:11-16; 12:7-14). Витсавеја је по свему судећи имала покајнички став, будући да је имала част да постане мајка краља Соломона и преткиња Исуса Христа (Матеј 1:1, 6, 16). Ако смо починили неки грех, добро је имати на уму да Јехова обраћа пажњу на наш покајнички став.

14. Како Манасијин пример показује колико је Јехова спреман да опрости?

¹⁴ Колико је Јехова спреман да опрости види се и из примера јудејског краља Манасије. Он је чинио оно што је зло у Јеховиним очима. Подигао је олтаре Валу, клањао се „свој небеској војсци“ и чак поставио олтаре лажним боговима у оба храмска дворишта. Своје синове је спаљивао у ватри, бавио се спиритизмом и навео становнике Јуде и Јерусалима „да чине још горе ствари него народи које је Јехова истребио пред Израеловим синовима“. Бог га је опомињао преко пророка̂, али он није обраћао пажњу. На крају је асирски краљ заробио Манасију. Док је био у заробљеништву, Манасија се покајао и понизно молио Бога, који му је опростио и вратио му краљевску власт у Јерусалиму, где је обновио обожавање истинитог Бога (2. Летописа 33:2-17).

15. Који догађај из Петровог живота показује да Јехова великодушно опрашта?

¹⁵ Вековима касније, апостол Петар је починио озбиљан грех када се одрекао Исуса (Марко 14:30, 66-72). Међутим, Јехова је великодушно опростио Петру (Исаија 55:7). Зашто? Зато што се Петар искрено покајао (Лука 22:62). Да му је Бог опростио било је очигледно 50 дана касније, када му је на Педесетницу дата посебна част да храбро сведочи о Исусу (Дела апостолска 2:14-36). Имамо ли разлога да мислимо да је Бог мање спреман да опрости данашњим хришћанима који се искрено кају? „Ако ћеш на преступе гледати, Јах, Јехова, ко ће опстати?“, певао је псалмиста. „Али ти истински опрашташ“ (Псалам 130:3, 4).

Ослободити се страха да смо починили неопростив грех

16. Када Јехова опрашта?

¹⁶ Претходни примери треба да нам помогну да се ослободимо страха да смо згрешили против светог духа. Они показују да Јехова опрашта покајничким грешницима. Усрдна молитва Богу је од пресудне важности. Ако смо згрешили, можемо се молити за опроштај позивајући се на Исусову откупну жртву, Јеховину милост, наслеђену несавршеност и нашу верну службу. Знајући за Јеховину незаслужену доброту, можемо  тражити опроштај уверени да ћемо га и добити (Ефешанима 1:7).

17. Шта треба да урадимо ако смо згрешили и треба нам духовна помоћ?

¹⁷ Шта ако смо згрешили, али нисмо у стању да се молимо јер смо због греха духовно слаби? У том случају, Јаков је написао: „Нека [такав човек] позове старешине из скупштине, па нека се они моле за њега, мажући га уљем у Јеховино име. Молитва упућена с вером оздравиће болеснога, и Јехова ће га подићи. И ако је починио грехе, биће му опроштено“ (Јаков 5:14, 15).

18. Зашто можемо рећи да грех неке особе није обавезно неопростив, чак и ако је она искључена из скупштине?

¹⁸ Чак и ако се преступник једно време не каје и буде искључен из скупштине, његов грех није обавезно неопростив. У вези с помазаним хришћанином који је згрешио и био искључен из скупштине у Коринту, Павле је написао: „Таквом човеку је довољно што га је укорила већина. Зато му, радије, спремно опростите и утешите га, да га не би сломила превелика жалост (2. Коринћанима 2:6-8; 1. Коринћанима 5:1-5). Међутим, да би обновиле своју духовност, особе које су згрешиле треба да прихвате духовну помоћ хришћанских старешина темељену на Библији и да пруже доказ истинског покајања. Оне морају ’доносити плодове који доликују покајању‘ (Лука 3:8).

19. Шта нам може помоћи да останемо „здрави у вери“?

¹⁹ Шта може допринети томе да осећамо да смо згрешили против светог духа? То може бити због претерано осетљиве савести или слабог физичког здравља. У том случају, молитва и мало више одмора могли би бити од помоћи. Нипошто не треба да дозволимо Сатани да нас обесхрабри до те мере да престанемо да служимо Богу. Пошто се Јехова не радује ни смрти злих, он сигурно не жели да изгуби неког од својих слугу. Према томе, ако страхујемо да смо згрешили против светог духа, треба да наставимо да црпимо снагу из Божје Речи, читајући неке њене утешне делове као што су Псалми. И даље треба да долазимо на скупштинске састанке и да проповедамо о Краљевству. Све то ће нам помоћи да будемо „здрави у вери“ и да не бринемо око тога да ли смо можда починили неопростив грех (Титу 2:2).

20. Какво преиспитивање може помоћи особи да увиди да није згрешила против светог духа?

²⁰ Сви који страхују да су згрешили против светог духа треба да се упитају: ’Да ли сам хулио на свети дух? Да ли сам се искрено покајао за грех? Да ли верујем да Бог опрашта? Да ли сам отпадник који одбацује духовно светло?‘ Такве особе ће највероватније схватити да нису хулиле на Божји свети дух нити су постале отпадници. Оне су се покајале и чврсто верују да Јехова опрашта. Ако је тако, оне нису згрешиле против Јеховиног светог духа.

21. Која ће питања бити осмотрена у следећем чланку?

²¹ Какво је само олакшање када знамо да нисмо згрешили против светог духа! Међутим, у следећем чланку ћемо осмотрити још нека питања у вези са светим духом. На пример, можемо се питати: ’Да ли ме заиста води Божји свети дух? Да ли је плод светог духа очигледан у мом животу?‘

Како би одговорио?

• Зашто се може рећи да је могуће згрешити против светог духа?

• Шта значи покајати се?

• Ко је згрешио против светог духа када је Исус био на земљи?

• Како се можемо ослободити страха да смо починили неопростив грех?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Они који су рекли да Исус чини чуда уз помоћ Сатанине силе починили су грех против Божјег светог духа

[Слика на 18. страни]

Иако се одрекао Исуса, Петар није починио неопростив грех