„Мудрост је заштита“

„КОЛИКО је боље стећи мудрост него злато! И боље је изабрати стицање разборитости него сребра“, каже се у Пословицама 16:16. Због чега је мудрост толико драгоцена? Зато што је ’мудрост заштита, а и новац је заштита. Али је предност знања и мудрости у томе што чувају живот ономе ко их има‘ (Проповедник 7:12). На који начин мудрост чува живот ономе ко је има?

Стицање мудрости од Бога, то јест упознавање онога што стоји у Божјој Речи, Библији, и поступање у складу с тим помаже нам да живимо на начин који је угодан Јехови (Пословице 2:10-12). Краљ древног Израела Соломон каже: „Пут је честитих клонити се зла. Ко пази на пут свој, чува душу своју“ (Пословице 16:17). Да, мудрост нас избавља од лоших путева и чува наш живот! Језгровите, мудре изреке у Пословицама 16:16-33 показују користан утицај који мудрост од Бога може имати на нашу нарав, говор и поступке. a

„Бити понизан“

Персонификована мудрост је описана како каже: „Ја мрзим самоузвисивање и понос“ (Пословице 8:13). Понос и мудрост су у потпуној супротности. Ми морамо поступати мудро и бити веома опрезни да не бисмо развили надмен, охол дух. Посебно морамо бити опрезни ако имамо успеха у неким подручјима живота или нам је поверен неки одговоран положај у хришћанској скупштини.

„Понос претходи пропасти“, упозоравају Пословице 16:18, „и охолост претходи паду.“ Осмотримо највећу ’пропаст‘ у свемиру — пад једног духовног Божјег сина који је био савршен а који је себе учинио Сатаном Ђаволом (Постанак 3:1-5; Откривење 12:9). Зар он није показао охолост пре своје пропасти? Библија истиче ту чињеницу када каже да новообраћенику не треба да буде поверена служба надгледника у  хришћанској скупштини „да се не би узохолио и пао под исту осуду као и Ђаво“ (1. Тимотеју 3:1, 2, 6). Колико је онда важно да не подстичемо понос код других, као и да избегавамо да се он развије код нас!

„Боље је бити понизан с кроткима него делити плен с онима који сами себе узвисују“, каже се у Пословицама 16:19. Да је ово мудар савет види се из примера Навуходоносора, краља древног Вавилона. Он је у долини Дури поносно поставио један огроман кип који је вероватно представљао њега самог. Тај кип је био постављен на веома високо постоље тако да је достизао висину од 27 метара (Данило 3:1). Овај велики споменик је требало да буде симбол Навуходоносоровог царства. Иако високе и велелепне грађевине — као што је овај кип, затим обелиск, звоник на цркви или солитер — могу задивити људе, то није случај с Богом. Псалмиста је певао: „Јехова [је] високо, а ипак види понизнога, а охолога познаје само издалека“ (Псалам 138:6). У ствари, оно „што [је] међу људима узвишено, у Божјим очима је одвратно“ (Лука 16:15). Боље је да нас „привлачи оно што је понизно“ него да ’мислимо високо о себи‘ (Римљанима 12:16).

Говорити ’разборито‘ и ’уверљиво‘

Како стицање мудрости утиче на наш говор? Мудри краљ каже: „Ко разборито сагледава ствари, налази добро, и срећан је онај ко се узда у Јехову. Ко је мудрог срца, назива се разумним, и ко је љубазних усана, добија на уверљивости. Разборитост је извор живота онима који је имају, а казна за луде је лудост. Срце мудрога разборитим чини уста његова, и уверљивост додаје уснама његовим“ (Пословице 16:20-23).

Мудрост нам помаже да говоримо разборито и уверљиво. Зашто? Зато што особа која је мудра настоји да у свему ’нађе добро‘ и ’узда се у Јехову‘. Када се трудимо да нађемо добро у другима, ми ћемо вероватно лепо говорити о њима. Наше речи неће бити нељубазне или непријатељске, већ љубазне и уверљиве. Разборито сагледавање околности других помаже нам да разумемо колико је тешка ситуација у којој се налазе и како успевају да се с њом боре.

Говор проткан мудрошћу је такође важан када учествујемо у служби проповедања и стварању ученика. Када друге поучавамо Божјој Речи, наш циљ није да им само пренесемо информације из Светог писма. Наш циљ је да допремо до срца особа. Зато је потребно да говоримо с уверљивошћу. Апостол Павле је подстакао свог сарадника Тимотеја да остане у ономе у шта се „уверио“ (2. Тимотеју 3:14, 15).

Према једном речнику Вилијама Вајна, грчка реч преведена са „уверити“ значи „довести до промене размишљања  помоћу логичног аргументовања или моралних поука“ (An Expository Dictionary of New Testament Words). Да бисмо изнели убедљиве доказе, који ће довести до промене у размишљању наших слушалаца, потребно је да добро сагледамо оно о чему размишљају, шта их интересује, њихове околности и прошлост. Како можемо стећи такву разборитост? Ученик Јаков даје одговор: ’Будите брзи да чујете, а спори да говорите‘ (Јаков 1:19). Помажући особи да се отвори и обраћајући велику пажњу на оно што говори, можемо сазнати шта јој је у срцу.

Апостол Павле је имао изванредну способност да увери друге (Дела апостолска 18:4). Чак је и један од његових противника, Димитрије, сребрар, признао: „Тај Павле [је] не само у Ефесу него и у целој Азији уверио мноштво људи и преобратио их“ (Дела апостолска 19:26). Да ли је Павле приписао себи заслугу за свој успех у проповедању? Никако. Он је сматрао да је његово проповедање било ’показивање духа и силе Божје‘ (1. Коринћанима 2:4, 5). Јеховин свети дух помаже и нама. Због тога што имамо поуздање у Јехову, уверени смо да нам он помаже док настојимо да говоримо разборито и уверљиво у нашој служби проповедања.

Уопште не чуди што се онај „ко је мудрог срца“ назива „разумним“, то јест оштроумним (Пословице 16:21; видети фусноту за Пословице 3:5). Да, разборитост је „извор живота“ онима који је имају. Али, шта је с онима који су ’луди‘? Они „презиру мудрост и поуку“ (Пословице 1:7). Какве последице они жању зато што одбацују поуку од Јехове? Као што је претходно већ наведено, Соломон је рекао: „Казна за луде је лудост“ (Пословице 16:22). Често је ’поука‘ коју добијају у виду строге казне. Такве особе такође могу себи нанети невољу, срамоту, разболети се па чак и угрозити свој живот.

Истичући даљње користи од мудрог говора, поменути краљ Израела каже: „Љубазне су речи саће меда, слатке су души и лек су костима“ (Пословице 16:24). Као што је мед сладак и пружа брзу окрепу гладној особи, тако су и љубазне речи охрабрујуће и окрепљујуће. Мед такође добро утиче на здравље, има лековита својства и користан је за људе. Слично томе, и љубазне речи добро утичу на духовно здравље (Пословице 24:13, 14).

Клонити се ’пута који се чини исправним‘

„Неки се пут човеку чини исправним“, каже Соломон, „али на крају води у смрт“ (Пословице 16:25). Ово је упозорење против погрешног размишљања и поступања које је у супротности с Божјим законом. Неки „пут“ може изгледати исправан с телесног становишта, али је у ствари у супротности с праведним начелима из Божје Речи. Осим тога, Сатана може унапређивати  такву превару и тада особа бива подстакнута да верује да је ’пут‘ којим је пошла исправан, а он заправо води у смрт.

Најбоља заштита од самообмане је мудро и разборито срце и савест обликована знањем из Божје Речи. Када је у питању доношење одлука у животу — било да је у питању морал, обожавање Бога или нешто друго — најбољи начин да се чувамо да не бисмо сами себе заварали јесте да нас воде Божја мерила о томе шта је добро, а шта лоше.

„Ко ради, за себе ради“

„Ко ради, за себе ради“, наставља мудри краљ, „јер га терају уста његова“ (Пословице 16:26). Соломон каже да радникова жеља за храном ’може да ради за њега‘ зато што га глад ’тера‘, то јест мотивише. Природна жеља као што је жеља за храном може нас мотивисати да будемо вредни. Таква жеља је конструктивна. Међутим, шта ако прикладна жеља постане неумерена тако да прерасте у похлепу? Последице су сличне томе као када логорска ватра, која се користи за припрему хране, прерасте у шумски пожар. Похлепа је неконтролисана и штетна жеља. Схватајући колика је опасност, мудра особа држи под контролом чак и своје нормалне жеље.

Не ићи „на пут који није добар“

Речи које излазе из наших уста могу бити разорне попут разгореле ватре. Описујући штетне последице тражења грешака код других и оговарања тих особа, Соломон каже: „Покварен човек копа оно што је зло, и на уснама је његовим ватра која пали. Човек који смишља сплетке изазива свађу, и клеветник раздваја оне који су блиски“ (Пословице 16:27, 28).

Особа која настоји да уништи добар глас свог ближњег је ’покварена‘. Треба да се трудимо да тражимо добро у другима и говоримо оно што ће изградити поштовање према њима. Али шта рећи о слушању оних који шире штетне гласине о другима? Њихове речи могу веома лако изазвати неосноване сумње, раздвојити пријатеље и проузроковати поделе у скупштини. Мудрост ће нам помоћи да не поклањамо пажњу ономе што они говоре.

Упозоравајући на заводљиву снагу онога што може навести особу да следи неки погрешан начин поступања, Соломон каже: „Насилан човек заводи ближњег свог и наводи га на пут који није добар. Пакосно намигује очима, смишљајући сплетке. Кад стиска усне, сигурно ће зло учинити“ (Пословице 16:29, 30).

 Да ли насиље може завести и неке праве вернике? Данас су многе особе у свету наведене да ’смишљају сплетке‘. Оне унапређују или саме извршавају насилна дела. Вероватно нам није тешко да избегавамо да на такав директан начин учествујемо у насиљу. Али шта ако смо привучени неким прикривеним облицима насиља? Зар нису милиони људи привучени забавним и спортским програмима који величају насиље? Библија нас јасно упозорава: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи“ (Пословице 13:20). Какву нам само заштиту пружа мудрост од Бога!

Шта се може рећи о некој особи која је читав живот провела у друштву мудрих и разборитих особа и ’није отишла на пут који није добар‘? Бог сматра да је такав живот веома вредан и да заслужује поштовање. „Седа је коса предивна круна кад се налази на путу праведности“, каже се у Пословицама 16:31.

С друге стране, нема ничег корисног у неконтролисаном гневу. Прворођени син Адама и Еве, Каин, „жестоко [се] разгневио“ на свог брата Авеља и ’насрнуо на њега и убио га‘ (Постанак 4:1, 2, 5, 8). Иако се могу појавити ситуације када ћемо се с правом разгневити, морамо бити опрезни како не бисмо допустили да гнев измакне контроли. Пословице 16:32 кажу: „Ко је спор на гнев бољи је од силног човека, и ко влада собом, бољи је од онога ко је освојио град.“ Неконтролисан гнев није знак снаге нити је врлина. То је слабост која може ’навести особу на пут који није добар‘.

Када ’свака одлука долази од Јехове‘

„Жреб се у крило баца“, каже краљ Израела, „али свака одлука донесена њиме долази од Јехове“ (Пословице 16:33). У древном Израелу, Јехова је повремено користио жреб да би објавио своју вољу. Жреб су били округли каменчићи или комадићи дрвета или камена. Прво би се Јехови упутила молитва да он покаже шта је његова воља у неком случају. Затим би се жреб убацивао у набор нечије одеће и након тога би био извађен напоље. Резултат је био прихваћен као одговор од Бога.

Јехова више не користи жреб да би свом народу објавио своју вољу. Он ју је открио у својој Речи, Библији. Добро познавање онога што стоји у Библији неопходно је да би се стекла мудрост од Бога. Због тога не смемо дозволити да прође иједан дан, а да нисмо читали надахнуто Писмо (Псалам 1:1, 2; Матеј 4:4).

[Фуснота]

[Слика на 8. страни]

Зашто је мудрост боља од злата?

[Слика на 9. страни]

Шта нам помаже да будемо уверљиви док учествујемо у служби проповедања?

[Слика на 10. страни]

„Покварен човек копа оно што је зло“

[Слика на 11. страни]

Необуздан гнев може навести особу „на пут који није добар“

[Слика на 12. страни]

Насиље има моћ да заведе