Хоћеш ли ’живети по духу‘?

„По духу живите, па нећете удовољавати жељама тела“ (ГАЛАТИМА 5:16)

1. Како се можемо ослободити страха да смо згрешили против светог духа?

 ПОСТОЈИ начин да се ослободимо страха да смо згрешили против Јеховиног светог духа. То можемо учинити ако поступамо у складу с оним што је апостол Павле рекао: „По духу живите, па нећете удовољавати жељама тела“ (Галатима 5:16). Ако дозволимо да нас води Божји дух, онда нас неће савладати неисправне жеље тела (Римљанима 8:2-10).

2, 3. Ако живимо по духу, како ће то утицати на нас?

² Све док живимо по духу, Божја активна сила ће нас мотивисати да будемо послушни Јехови. Испољаваћемо Божје особине у служби, у скупштини, код куће и на другим местима. Плод духа ће бити видљив у нашем опхођењу с брачним другом, децом, суверницима, као и с другима.

³ Уколико ’у Божјим очима живимо по духу‘, то ће нам помоћи да се уздржавамо од греха (1. Петрова 4:1-6). Ако дух утиче на нас, сигурно нећемо починити неопростив грех. Али, на које ће још начине дух позитивно утицати на нас ако живимо по њему?

Остани близу Јехове и Христа

4, 5. Како то што живимо по духу утиче на наше гледиште о Исусу?

⁴ Због тога што живимо по духу, ми можемо имати близак однос с Богом и његовим Сином. Говорећи о духовним даровима, Павле је сухришћанима у Коринту рекао: „Желим да знате [некадашњи идолопоклоници] да нико ко говори Божјим духом не каже: ’Исус је проклет!‘ и нико не може рећи: ’Исус је Господ!‘, осим светим духом“ (1. Коринћанима 12:1-3). Дух који подстиче људе да прокуну Исуса мора потицати од Сатане Ђавола. Ипак, као хришћани који живе по духу, ми смо уверени да је Јехова ускрснуо Исуса из мртвих и узвисио га изнад свих других створења (Филипљанима 2:5-11). Ми полажемо веру у Христову откупну жртву и прихватамо га као Господа кога је Бог поставио над нама.

⁵ Неки који су се изјашњавали као хришћани у првом веку н. е. порицали су да је Исус дошао у телу (2. Јованова 7-11). Због тога што су прихватили то погрешно гледиште, неки су одбацили истинито учење о Исусу, Месији (Марко 1:9-11; Јован 1:1, 14). Када живимо по светом духу, тада нећемо бити подложни таквим отпадничким идејама. Али, само ако останемо духовно будни, можемо и даље имати Јеховину незаслужену доброту и ’живети по истини‘ (3. Јованова 3, 4). Будимо зато одлучни да одбацимо сваку отпадничку идеју како бисмо остали у блиском односу с нашим небеским Оцем.

6. Које особине Божји дух развија у онима који живе по духу?

⁶ Павле је идолопоклонство и секте убројао у „дела тела“ као што су блуд и бесрамност. Али, он је објаснио: „Они који припадају Христу Исусу прибили су на стуб тело заједно са страстима и жељама тела. Ако живимо по духу, дозволимо духу да нас води!“ (Галатима 5:19-21, 24, 25). Које особине Божја активна сила развија у онима који живе по духу? Павле је написао: „Плод духа је љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самосавладавање“ (Галатима 5:22, 23). Хајде да осмотримо сваку особину појединачно.

 „Волите један другога“

7. Шта је љубав и које су неке њене одлике?

⁷ Љубав — један аспект плода духа — често подразумева снажну наклоност и несебичну бригу за друге, која је прожета срдачном приврженошћу према њима. Писмо каже да је ’Бог љубав‘, јер је он са̂мо оличење те особине. Велика љубав Бога и његовог Сина према људима огледа се у откупној жртви Исуса Христа (1. Јованова 4:8; Јован 3:16; 15:13; Римљанима 5:8). Као Исусови следбеници, препознајемо се по љубави коју имамо једни према другима (Јован 13:34, 35). У ствари, дата нам је заповест да „волимо један другога“ (1. Јованова 3:23). Павле је такође рекао да је љубав дуготрпљива и добра. Није завидна, не хвали се, не понаша се непристојно и не гледа своју корист. Љубав није раздражљива и не памти зло. Радује се истини, а не неправди. Љубав све подноси, све верује, свему се нада и све трпи. Изнад свега, љубав никада не престаје (1. Коринћанима 13:4-8).

8. Зашто треба да показујемо љубав према хришћанској браћи и сестрама?

⁸ Ако дозволимо Божјем духу да развије љубав у нама, испољаваћемо ту особину у нашем односу с Богом и ближњима (Матеј 22:37-39). „Ко не воли, остаје у смрти“, написао је апостол Јован. „Ко год мрзи свог брата, убица је, а ви знате да ни у једном убици вечни живот не остаје“ (1. Јованова 3:14, 15). Убица је могао да пронађе сигурност у израелском граду уточишта само ако није мрзео ближњег кога је ненамерно убио (Поновљени закони 19:4, 11-13). Ако нас води свети дух, показиваћемо љубав према Богу, суверницима и другима.

’Радост Јеховина је наша тврђава‘

9, 10. Шта је радост и који су неки разлози због којих треба да будемо радосни?

⁹ Радост је осећање велике среће. Јехова је ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11; Псалам 104:31). Његов Син ужива у вршењу Очеве воље (Псалам 40:8; Јеврејима 10:7-9). И ми можемо рећи да је ’Јеховина радост наша тврђава‘ (Немија 8:10).

¹⁰ Радост од Бога нам пружа осећај задовољства када вршимо његову вољу чак и у време невоље, туге или прогонства. Какву нам само радост доноси „знање о Богу“! (Пословице 2:1-5). Наш однос с Богом који нас чини срећнима темељи се на знању, као и на вери у Бога и Исусову откупну жртву (1. Јованова 2:1, 2). То што смо део јединог правог међународног братства јесте још један извор радости (Софонија 3:9; Агеј 2:7). Нада у Краљевство и велика част да објављујемо добру вест чини нас радоснима (Матеј 6:9, 10; 24:14). Исто је и с нашом надом у вечни живот (Јован 17:3). Будући да имамо тако дивну наду, треба да будемо весели (Поновљени закони 16:15).

Буди у миру с другима и дуготрпљив

11, 12. (а) Како би дефинисао мир? (б) Како Божји мир утиче на нас?

¹¹ Мир — још један аспект плода духа — представља стање спокојства и одсуство немира. Наш небески Отац је Бог мира, а нама је дато засигурање: „Јехова ће миром благословити народ свој“ (Псалам 29:11; 1. Коринћанима 14:33). Исус је рекао својим ученицима: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам“ (Јован 14:27). Како ће то помоћи његовим следбеницима?

¹² Мир који је Исус дао својим ученицима умирио је њихово срце и мисли и ублажио њихове страхове. Када су примили обећани свети дух, осећали су посебан мир (Јован 14:26). Под утицајем духа и као одговор на наше молитве, данас имамо неупоредиви „Божји мир“ који наше срце и мисли чини спокојним (Филипљанима 4:6, 7). Осим тога, Јеховин дух нам помаже да будемо сталожени и у миру с нашом браћом, као и с другима (Римљанима 12:18; 1. Солуњанима 5:13).

13, 14. Шта је дуготрпљивост и зашто треба да показујемо ту особину?

 ¹³ Дуготрпљивост је особина блиска мирољубивости, будући да се односи на наше стрпљиво подношење провокација или неправде у нади да ће се ситуација побољшати. Бог је дуготрпљив (Римљанима 9:22-24). Исус је такође испољавао ту особину. Ми можемо учити из његовог примера, јер је Павле написао: „Милосрђе ми је указано зато да на мени, највећем грешнику, Христ Исус покаже сву своју дуготрпљивост и пружи пример свима који ће веровати у њега да би добили вечни живот“ (1. Тимотеју 1:16).

¹⁴ Дуготрпљивост нам помаже да подносимо нељубазне и непромишљене речи и поступке других. Павле је подстицао сухришћане: „Будите дуготрпљиви са свима“ (1. Солуњанима 5:14). Будући да смо сви ми несавршени и да правимо грешке, сигурно желимо да други буду стрпљиви с нама, то јест да буду дуготрпљиви када правимо грешке у опхођењу с њима. Зато настојмо да будемо „дуготрпљиви с радошћу“ (Колошанима 1:9-12).

Буди љубазан и добар

15. Дефиниши љубазност и наведи неке примере љубазности.

¹⁵ Љубазност a се испољава када пријатељским и корисним речима и делима показујемо да смо заинтересовани за друге. Јехова је љубазан Бог, као и његов Син (Римљанима 2:4; 2. Коринћанима 10:1). Од Божјих и Христових слугу се очекује да буду љубазни (Михеј 6:8; Колошанима 3:12). Чак су и неки који нису имали близак однос с Богом показали „посебну љубазност“ (Дела апостолска 27:3; 28:2). Ако живимо по духу, сасвим је разумно очекивати да показујемо ту особину.

16. У којим све ситуацијама треба да показујемо љубазност?

 ¹⁶ Љубазност се може показивати чак и када смо оправдано љути због нечијих увредљивих речи или безобзирних поступака. „Ако се гневите, немојте грешити“, рекао је Павле. „Сунце да не зађе, а да ви још осећате гнев. И не дајте Ђаволу прилику да делује... будите добри [„љубазни“, Савремени српски превод] једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима као што је и Бог преко Христа спремно опростио вама“ (Ефешанима 4:26, 27, 32). Посебно је прикладно бити љубазан према онима који доживљавају кушње. Наравно, хришћански старешина не би поступио љубазно ако би се устручавао да пружи библијски савет само зато да не би повредио осећања особе која је очигледно у опасности да напусти пут „доброте и праведности и истине“ (Ефешанима 5:9).

17, 18. Како се дефинише доброта и коју улогу та особина треба да има у нашем животу?

¹⁷ Доброта је врлина, морална одлика, то јест особина онога који је добар. Бог је добар у апсолутном смислу (Псалам 25:8; Захарија 9:17). Исус је био особа са изузетним врлинама, беспрекоран у моралном погледу. Па ипак, он није прихватио титулу „Добри“ када је био назван „Учитељу добри“ (Марко 10:17, 18). То је очигледно било због тога што је признавао Бога као највећи пример доброте.

¹⁸ Због наслеђеног греха не можемо у потпуности испољавати ову особину (Римљанима 5:12). Ипак, можемо чинити добро ако се молимо да нас Бог ’научи доброти‘ (Псалам 119:66). Павле је суверницима у Риму рекао: „Ја сам и сам уверен за вас, браћо моја, да сте и ви пуни доброте, испуњени свим потребним знањем, и да можете опомињати једни друге“ (Римљанима 15:14). Хришћански старешина мора бити „љубитељ доброте“ (Титу 1:7, 8). Ако нас води Божји дух, бићемо познати по доброти и Јехова ће нас се ’сећати по добру‘ (Немија 5:19; 13:31).

’Нелицемерна вера‘

19. Дефиниши веру у складу с оним што је речено у Јеврејима 11:1.

¹⁹ Вера — још један аспект плода духа — „чврсто [је] поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, доказ онога што је стварно, премда се не види“ (Јеврејима 11:1). Ако имамо веру, онда смо сигурни да ће се сва Јеховина обећања испунити. Уверљиви докази о ономе што је стварно, премда се не види, толико су снажни да се за веру каже да је једнака доказу. На пример, дела стварања уверавају нас да постоји Створитељ. Ако живимо по духу, имаћемо такву веру.

20. Шта је „грех који нас лако може намамити у замку“ и како можемо избећи тај грех и дела тела?

 ²⁰ Недостатак вере је „грех који нас лако може намамити у замку“ (Јеврејима 12:1). Потребна нам је помоћ Божјег духа како бисмо избегли дела тела, материјализам и лажна учења која могу уништити веру (Колошанима 2:8; 1. Тимотеју 6:9, 10; 2. Тимотеју 4:3-5). Захваљујући Божјем духу, данашње Јеховине слуге имају веру попут оне коју су имале претхришћанске слуге и други који се помињу у Библији (Јеврејима 11:2-40). Исто тако, наша ’нелицемерна вера‘ може ојачати веру других (1. Тимотеју 1:5; Јеврејима 13:7).

Показуј благост и самосавладавање

21, 22. Како се дефинише благост и зашто треба да је показујемо?

²¹ Благост подразумева благу нарав и обзирне поступке. То је још једна од Божјих особина. То знамо јер је Исус, који је био благ човек, савршено одражавао Јеховине особине (Матеј 11:28-30; Јован 1:18; 5:19). Према томе, шта се очекује од нас као Божјих слугу?

²² Као хришћани, ми треба да ’будемо благи према свим људима‘ (Титу 3:2). Ми показујемо благост у служби. Духовно зрелим хришћанима дат је савет да „у духу благости“ исправљају оне који греше (Галатима 6:1). Сви можемо допринети хришћанском јединству и миру својом „понизношћу и благошћу“ (Ефешанима 4:1-3). Ако увек живимо по духу и показујемо самосавладавање, онда ћемо моћи да испољавамо благост.

23, 24. Шта је самосавладавање и како нам та особина помаже?

²³ Самосавладавање нам помаже да своје мисли, говор и поступке држимо под контролом. Јехова се „суздржавао“ од гнева према Вавилонцима који су опустошили Јерусалим (Исаија 42:14). Његов Син нам је ’оставио пример‘ показујући самосавладавање док је патио. Апостол Петар је саветовао своју браћу у вери да ’допуне знање самосавладавањем‘ (1. Петрова 2:21-23; 2. Петрова 1:5-8).

²⁴ Хришћанске старешине треба да показују самосавладавање (Титу 1:7, 8). Заправо, сви они које води свети дух могу испољавати самосавладавање и тако избећи неморал, непристојан говор или било шта друго што Јехова не одобрава. Ако дозволимо Божјем духу да у нама развија овај плод, то ће се јасно видети у нашем чистом говору и понашању.

Настави да живиш по духу

25, 26. Како ће то што живимо по духу утицати на наш живот данас, а како на нашу будућност?

²⁵ Ако живимо по духу, онда ћемо бити ревни објавитељи Краљевства (Дела апостолска 18:24-26). Бићемо пријатно а самим тим и пожељно друштво, посебно онима који су одани Богу. Као они које води свети дух, бићемо извор духовног охрабрења нашој браћи и сестрама (Филипљанима 2:1-4). Зар то није оно што сви хришћани желе да буду?

²⁶ Није лако живети по Божјем духу у свету који је у власти Сатане (1. Јованова 5:19). Па ипак, милиони људи то успевају. Ако се свим срцем уздамо у Јехову, уживаћемо у животу већ сада, а у будућности ћемо моћи да вечно ходимо праведним путевима брижног Бога који нам даје свети дух (Псалам 128:1; Пословице 3:5, 6).

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Како то што живимо по духу утиче на наш однос с Богом и његовим Сином?

• Које особине обухвата плод духа?

• На које се начине могу испољити сви аспекти Божјег духа?

• Како то што живимо по духу утиче на наш живот данас, а како на нашу будућност?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Јеховин свети дух изграђује љубав међу духовном браћом и сестрама

[Слика на 24. страни]

Покажи љубазност корисним речима и делима