Пређи на садржај

Пређи на садржај

Чекај Јеховин дан са истрајношћу

Чекај Јеховин дан са истрајношћу

Чекај Јеховин дан са истрајношћу

„Допуните своју веру... истрајношћу“ (2. ПЕТРОВА 1:5, 6)

1, 2. Шта је истрајност и зашто је она потребна хришћанима?

 ЈЕХОВИН велики дан је веома близу (Јоило 1:15; Софонија 1:14). Пошто смо као хришћани одлучни да останемо беспрекорни пред Богом, ми једва чекамо време када ће бити оправдан Јеховин суверенитет. У међувремену, због наше вере суочавамо се с мржњом, увредама, прогонством и смрћу (Матеј 5:10-12; 10:22; Откривење 2:10). Зато нам је потребна истрајност — способност да издржимо недаће. Апостол Петар нас подстиче: „Допуните своју веру... истрајношћу“ (2. Петрова 1:5, 6). Истрајност нам је потребна, јер је Исус рекао: „Ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:13).

2 Осим тога, погађају нас и болест, жалост због губитка вољених, као и друге кушње. Како би Сатана био задовољан када бисмо изгубили веру! (Лука 22:31, 32). Уз Јеховину подршку, можемо истрајати под разним кушњама (1. Петрова 5:6-11). Осмотримо нека животна искуства која показују да можемо истрајати и сачувати јаку веру док чекамо Јеховин дан.

Болест их није зауставила

3, 4. Наведи пример који показује да можемо верно служити Јехови упркос болести.

3 Бог нас неће излечити неким чудом, али нам даје снагу да истрајемо упркос болести (Псалам 41:1-3). „Откад знам за себе“, каже Шерон, „инвалидска колица су мој стални пратилац. Церебрална парализа ми је ускратила све радости детињства.“ То што је учила о Јехови и његовим обећањима о савршеном здрављу, Шерон је пружило наду. Иако јој је веома тешко да говори и хода, она проналази радост у хришћанској служби. Пре отприлике 15 година, она је рекла: „Моје здравље ће вероватно бити све горе, али моје поверење у Бога и добар однос с њим су пресудни за преживљавање. Пресрећна сам што припадам Јеховином народу и што имам његову верну подршку!“

4 Апостол Павле је подстицао хришћане из Солуна да ’теше потиштене душе‘ (1. Солуњанима 5:14). Разочарање може проузроковати депресију. Шерон је 1993. написала: „Пошто сам се осећала потпуно безвредно... пала сам у тешку депресију која је трајала три године... Старешине су ме саветовале и тешиле... Преко Куле стражаре Јехова даје поучне чланке у којима се објашњава стање тешке депресије. Он брине за свој народ и разуме наша осећања“ (1. Петрова 5:6, 7). Шерон и данас верно служи Богу и чека Јеховин велики дан.

5. Који пример показује да хришћанин може истрајати упркос снажном стресу?

5 Неки хришћани живе под снажним стресом због траума из прошлости. Харли је преживео страхоте Другог светског рата и отада има ноћне море. У сну би викао: „Пази! Чувај се!“ Када би се пробудио, био је мокар до голе коже. Међутим, он је наставио да води побожан начин живота и с временом су ти снови постали све ређи и не тако страшни.

6. Како се један хришћанин суочио с емоционалним проблемима?

6 Један брат коме је установљен биполарни поремећај увидео је да му је веома тешко да проповеда од врата до врата. Међутим, он се није предао јер је схватио да служба значи спасење и за њега и за оне који га слушају (1. Тимотеју 4:16). Понекад није био у стању ни да позвони на нечија врата, али је рекао: „После извесног времена, могао сам да савладам своја осећања, одем до следећих врата и поново покушам. Захваљујући томе што сам наставио да идем у службу, одржао сам духовно здравље у складу са својим могућностима.“ Присуствовање састанцима такође му је представљало изазов, али овај брат је знао колико је важно да буде у друштву суверника. Зато он чини све што је потребно да би био присутан (Јеврејима 10:24, 25).

7. Иако неки имају страх да говоре пред другима или да присуствују састанцима, како показују истрајност?

7 Неки хришћани пате од фобија — претераних страхова од одређених ситуација или предмета. На пример, можда се плаше да говоре пред другима или чак да присуствују састанцима. Замисли колико је њима тешко да коментаришу на састанцима или да одрже говор у Теократској школи проповедања! Па ипак, они су истрајни и ми јако ценимо то што су присутни и што учествују на састанцима.

8. Шта нам посебно помаже када се боримо с емоционалним тегобама?

8 Више одмора и сна може помоћи особи да се избори с емоционалним тегобама. Можда је потребна стручна помоћ. Међутим, посебно је важно да се ослонимо на Бога у молитви. „Баци на Јехову бреме своје, и он ће те подупрети“, стоји у Псалму 55:22. „Неће никада дати да праведник посрне.“ Стога, у свакој прилици „уздај се у Јехову свим срцем својим“ (Пословице 3:5, 6).

Истрајати када смо ожалошћени

9-11. (а) Шта нам може помоћи да истрајемо када смо ожалошћени због смрти вољене особе? (б) Како нам Анин пример помаже да истрајемо када смо ожалошћени?

9 Када смрт растави породицу, такав губитак доводи до дубоке жалости. Аврахам је оплакао смрт своје вољене жене Саре (Постанак 23:2). Чак је и Исус као савршен човек заплакао када је умро његов пријатељ Лазар (Јован 11:35). Према томе, сасвим је природно осећати тугу када умре неко кога волимо. Међутим, хришћани знају да ће бити ускрсење (Дела апостолска 24:15). Зато они не ’тугују као други, који немају наду‘ (1. Солуњанима 4:13).

10 Како се можемо изборити са жалошћу? Можда ће ово поређење бити од помоћи. Обично не осећамо дуготрајну тугу када неки наш пријатељ оде на путовање, јер очекујемо да ћемо га поново видети када се врати. Ако на исти начин гледамо на смрт неког верног хришћанина, то може ублажити нашу жалост јер знамо да он чека на ускрсење (Проповедник 7:1).

11 Потпуно поуздање у ’Бога сваке утехе‘ помоћи ће нам да истрајемо када смо ожалошћени (2. Коринћанима 1:3, 4). Такође ће нам помоћи ако се осврнемо на пример удовице Ане која је живела у првом веку. Постала је удовица после само седам година брака. Али са 84 године она је још увек служила Јехови у храму (Лука 2:36-38). Побожан начин живота који је водила сигурно јој је помогао да се избори са жалошћу и усамљеношћу. Редовно учешће у хришћанским активностима, укључујући и дело проповедања, може и нама помоћи да истрајемо када смо ожалошћени.

Суочити се с различитим кушњама

12. Какву су кушњу у породици поднели неки хришћани?

12 Неки хришћани морају подносити кушње унутар своје породице. На пример, ако један брачни друг почини прељубу, то може имати разорне последице на породицу. Због шока и жалости, изневерени брачни друг може патити од несанице и неконтролисано плакати. Обављање обичних послова понекад је тако стресно да се праве грешке или се догађају незгоде. Недужни брачни друг може изгубити апетит, смршати и постати емоционално нестабилан. Може му бити тешко да учествује у хришћанским активностима. А колико тек деца могу бити погођена!

13, 14. (а) Које нам охрабрење пружа Соломонова молитва приликом посвећења храма? (б) Зашто се молимо за свети дух?

13 Када смо суочени с таквим кушњама, Јехова нам пружа потребну помоћ (Псалам 94:19). Бог слуша молитве својих слугу, као што се види из речи које је краљ Соломон изрекао приликом посвећења Јеховиног храма. Соломон се молио Богу: „Ако неко из народа или цео твој народ Израел упути молитву или молбу за милост, јер свако зна бол свог срца, и рашири руке према овом дому, ти чуј с небеса, с места где пребиваш, и опрости, поступи по томе и дај свакоме према свим његовим путевима, ти који знаш свачије срце, јер само ти добро знаш срце свих синова људских, да би те се бојали све дане док живе у земљи коју си дао нашим праочевима“ (1. Краљевима 8:38-40).

14 Истрајна молитва за свети дух може бити од посебне помоћи (Матеј 7:7-11). Плод духа укључује особине као што су радост и мир (Галатима 5:22, 23). Какво само олакшање осећамо када наш небески Отац услиши наше молитве — уместо туге осећамо радост, а уместо тескобе мир!

15. Који нам стихови могу помоћи да ублажимо забринутост?

15 Нормално је осећати извесну меру забринутости када смо под великим стресом. Али, бриге се могу барем делимично ублажити ако имамо на уму следеће Исусове речи: „Не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, или за своје тело, шта ћете обући... Зато тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово додати“ (Матеј 6:25, 33, 34). Апостол Петар нас подстиче да ’све своје бриге бацимо на Бога, јер се он брине за нас‘ (1. Петрова 5:6, 7). Сасвим је у реду да се потрудимо да решимо неки проблем. Међутим, након што смо учинили све што смо могли, брига око тога више не помаже, већ само молитва. „Пребаци на Јехову животне бриге своје; ослони се на њега и он ће ти помоћи“, певао је псалмиста (Псалам 37:5).

16, 17. (а) Зашто нисмо у потпуности ослобођени брига? (б) Шта ћемо доживети ако примењујемо савет из Филипљанима 4:6, 7?

16 Павле је написао: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу. И Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Филипљанима 4:6, 7). Наравно, несавршени Адамови потомци не могу у потпуности бити ослобођени брига (Римљанима 5:12). Исавове жене Хетејке „загорчавале су живот“ његовим побожним родитељима, Исаку и Ребеки (Постанак 26:34, 35). Хришћани попут Тимотеја и Трофима сигурно су били забринути због здравствених проблема (1. Тимотеју 5:23; 2. Тимотеју 4:20). Павле је био забринут за сувернике (2. Коринћанима 11:28). Али, Бог који слуша молитве увек је ту за оне који га воле (Псалам 65:2).

17 Док чекамо Јеховин дан, „Бог мира“ нам пружа подршку и утеху (Филипљанима 4:9). Јехова је „милосрдан и милостив“, он је ’добар и спреман да опрости‘ и „памти да смо прах“ (Излазак 34:6; Псалам 86:5; 103:13, 14). Зато ’изнесимо своје молбе Богу‘ јер ће нам то донети „Божји мир“ — спокојство које превазилази људско схватање.

18. Како је могуће „видети“ Бога, као што се каже у Јову 42:5?

18 Када су наше молитве услишене, ми знамо да је Бог уз нас. Након што је Јов истрајао под кушњама, рекао је: „Ухо је моје слушало о теби [Јехови], али сада те и око моје види“ (Јов 42:5). Ако разумемо, верујемо и показујемо захвалност за све што Бог чини за нас, можемо га „видети“ као никад дотад. Таква блискост нам доноси ненадмашан мир у срцу и мислима!

19. Шта ће се десити ако ’све своје бриге бацимо на Јехову‘?

19 Ако ’све своје бриге бацимо на Јехову‘, ми можемо истрајати под кушњама захваљујући унутрашњем миру који штити наше срце и мисли. Дубоко у нашем симболичном срцу, нећемо осећати забринутост, страх и узнемиреност. Наш ум неће узнемиравати конфузне мисли и бриге.

20, 21. (а) Како нам Стефанов пример пружа доказ о душевном миру који осећамо када смо суочени с прогонством? (б) Наведи савремене примере Божјих слугу који су остали спокојни упркос кушњама.

20 Ученик Стефан је био спокојан када је подносио један тежак испит верности. Пре него што је дао последње сведочанство, сви који су били у Синедриону „видели су да му је лице било као лице анђела“ (Дела апостолска 6:15). Његово лице је било спокојно — попут лица анђела, Божјег гласника. Када их је Стефан оптужио за Исусову смрт, судије су се ’разљутиле у срцу и почеле да шкргућу зубима на њега‘. „Пун светог духа“, Стефан је „упро поглед у небо и угледао Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Богу.“ Ојачан том визијом, Стефан је остао веран до смрти (Дела апостолска 7:52-60). Иако ми немамо визије, Бог нам може дати душевни мир када смо суочени с прогонством.

21 Осмотримо како су се осећали неки хришћани који су страдали од руку нациста у Другом светском рату. Један од њих је овако описао шта се десило на његовом суђењу: „Изречена ми је смртна пресуда. Ја сам слушао, и након што сам изговорио речи: ’Буди веран до смрти‘ и још неколико речи нашег Господа, све је било завршено... Али то сада није важно. Јер имам такав мир, такав спокој, какав ви не можете ни да замислите!“ Један млади хришћанин коме је одрубљена глава, својим родитељима је написао: „Прошла је поноћ. Још увек имам времена да се предомислим. Ах! Могу ли бити поново срећан у овом свету ако се одрекнем нашег Господа? Нипошто! Али сада будите сигурни да овај свет напуштам срећан и спокојан.“ Нема сумње да Јехова подржава своје верне слуге.

Можеш истрајати!

22, 23. У шта можеш бити сигуран док чекаш Јеховин дан са истрајношћу?

22 Вероватно се нећеш суочити са изазовима о којима смо претходно говорили. Па ипак, богобојазни Јов је био у праву када је рекао: „Човек, кога је жена родила, кратког је века и пун немира“ (Јов 14:1). Можда си родитељ који улаже велики труд како би својој деци пружио духовно вођство. Она се морају борити с кушњама у школи, али колико си само срећан када заузму чврст став за Јехову и његова праведна начела! Вероватно доживљаваш тешкоће и искушења на послу. Међутим, у оваквим и другим ситуацијама можемо истрајати јер ’Јехова сваки дан терет наш носи‘ (Псалам 68:19).

23 Можда мислиш да си само једна обична особа, али имај на уму да Јехова никада неће заборавити твој труд и љубав коју си показао према његовом светом имену (Јеврејима 6:10). Уз његову помоћ, можеш издржати испите вере. Зато нека вршење Божје воље буде део твојих молитви и планова. Тада можеш бити уверен да ћеш имати Божји благослов и подршку док чекаш Јеховин дан са истрајношћу.

Како би одговорио?

• Зашто је хришћанима потребна истрајност?

• Шта нам може помоћи да истрајемо када смо болесни или ожалошћени?

• Како нам молитва помаже да истрајемо под кушњама?

• Зашто је могуће чекати Јеховин дан са истрајношћу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 29. страни]

Поуздање у Јехову помаже нам да истрајемо када смо ожалошћени

[Слика на 31. страни]

Усрдна молитва нам помаже да издржимо испите вере