„Чувајте се сваког лакомства“

„Чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (ЛУКА 12:15)

1, 2. (а) Шта људе данас интересује и за чим теже? (б) Како на нас могу утицати такви ставови?

 НОВАЦ, имање, углед, добро плаћен послао, породица — све су то ствари које већина људи сматра мерилом успеха или гаранцијом за успешан живот. Очигледно је да су у богатим и сиромашним земљама интересовања и тежње многих људи усредсређени на материјална добра и успех. С друге стране, њихово интересовање за духовне ствари — уколико га уопште имају — брзо опада.

² Библија је управо то и прорекла. Она каже: ’У последњим данима настаће нарочито тешка времена. Јер људи ће бити себични, похлепни за новцем... више ће волети ужитке него Бога, и наизглед ће бити побожни, али неће побожно живети‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Пошто из дана у дан живе међу таквим људима, прави хришћани се налазе под сталним притиском да и они почну тако да размишљају и живе. Шта нам може помоћи да се одупремо покушајима света да нас „утисне у свој калуп“? (Римљанима 12:2, The New Testament in Modern English, Џ. Филипс).

3. Који ћемо Исусов савет сада осмотрити?

³ Као ’Главни Заступник и Усавршитељ наше вере‘, Исус Христ нам је пружио снажне поуке у том погледу (Јеврејима 12:2). Једном приликом када је Исус говорио мноштву о неким духовним стварима, један човек је прекинуо његово излагање замоливши: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство.“ У свом одговору, Исус је том човеку — као и свима који су то слушали — дао озбиљан савет. Снажно је упозорио на лакомство и то упозорење је нагласио једним поређењем које подстиче на размишљање. Добро је да обратимо пажњу на оно што је Исус рекао том приликом и да видимо како може бити корисно ако то применимо у свом животу (Лука 12:13-21).

Неприкладан захтев

4. Зашто није било прикладно то што је човек прекинуо Исуса?

⁴ Пре него што га је тај човек прекинуо, Исус је својим ученицима и другима говорио о томе да се чувају лицемерја, да храбро признају да су у јединству са Сином човечјим и о томе да ће добити помоћ светог духа (Лука 12:1-12). То је свакако било нешто важно што је требало упамтити. Међутим, усред тако дубоких мисли, овај човек се одједном убацио и тражио од Исуса да пресуди у некој породичној расправи око материјалних поседа. Ипак, из тог догађаја можемо извући једну важну поуку.

5. Шта је захтев овог човека открио о њему?

⁵ Једном је било речено да се „нечији карактер често препознаје по правцу у ком особа размишља док слуша разговор духовне природе“. Док је Исус говорио о озбиљним духовним стварима, овај човек је очигледно размишљао о томе шта може урадити како би извукао извесне материјалне користи. Ништа се не каже  о томе да ли је имао оправдан разлог за притужбу у вези с тим наследством. Можда је желео да искористи Исусов ауторитет и његову репутацију мудрог судије (Исаија 11:3, 4; Матеј 22:16). У сваком случају, из његовог захтева се види да је у његовом срцу постојао један проблем — озбиљан недостатак цењења за духовне ствари. Није ли то добар разлог да се и ми сами преиспитамо? На пример, лако је дозволити да нам на хришћанским састанцима мисли лутају или да размишљамо о ономе што бисмо касније могли да урадимо. Уместо тога, треба да поклонимо пажњу ономе што се говори и да размишљамо о томе како можемо лично применити те информације да бисмо побољшали свој однос с нашим небеским Оцем, Јеховом Богом, као и са сухришћанима (Псалам 22:22; Марко 4:24).

6. Зашто је Исус одбио да уради оно што је човек тражио?

⁶ Из којег год разлога да му се овај човек обратио, Исус је одбио да уради оно што је он желео. Уместо тога, рекао му је следеће: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим међу вама?“ (Лука 12:14). Исус је овим речима указао на нешто што су људи добро знали, јер су према Мојсијевом закону градске судије биле постављене да пресуђују у таквим питањима (Поновљени закони 16:18-20; 21:15-17; Рута 4:1, 2). С друге стране, Исуса су интересовале важније ствари — да преноси другима истину о Краљевству и да поучава људе томе шта је Божја воља (Јован 18:37). По узору на Исуса, ни ми нисмо заокупљени овоземаљским проблемима, већ користимо своје време и снагу да бисмо проповедали добру вест и ’стварали ученике од људи из свих народа‘ (Матеј 24:14; 28:19).

Чувај се лакомства

7. Који је мудар одговор Исус пружио?

⁷ Пошто је могао да запази најдубље намере срца, Исус је био свестан тога да је та молба укључивала нешто много озбиљније него да се само умеша у једно лично питање. Зато није само одбио захтев, већ се усредсредио на узрок проблема и рекао: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства, јер чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15).

8. Шта је лакомство и до чега оно може водити?

⁸ Лакомство није само жеља да се поседују новац или извесне ствари, које могу имати исправну сврху и намену. Речник Српске академије наука каже да је лаком онај „ко се одликује страшћу да се домогне туђег, да за себе приграби, стекне што више, коме никада није доста онога што има“. Лакомство може обухватати незасит, похлепан нагон да се поседују ствари — можда нешто што припада другоме — једноставно зато да би се то поседовало, без обзира на стварне потребе или утицај који то има на друге. Лакома особа дозвољава да предмет њене жеље доминира њеним размишљањем и поступцима до те мере да у основи постаје њен бог. Сети се да апостол Павле изједначава похлепну особу са идолопоклоником, који неће наследити Божје Краљевство (Ефешанима 5:5; Колошанима 3:5).

9. На које се начине лакомство може манифестовати? Наведи неке примере.

⁹ Занимљиво је да је Исус упозорио на ’свако лакомство‘. Лакомство постоји у многим облицима. Последња од Десет заповести навела је један од њих: „Не пожели кућу свог ближњег. Не пожели жену свог ближњег, ни његовог роба, ни његову робињу, ни његовог бика, ни његовог магарца, нити ишта што припада твом ближњем“ (Излазак 20:17). Библија је пуна примера особа које су упале у озбиљне грехе због неке врсте лакомства. Сатана је био први који је жудео за нечим што припада некоме другом — за славом, чашћу и ауторитетом који припадају само Јехови (Откривење 4:11).  Ева је жудела за правом самоодлучивања и зато што је била заведена у том погледу цело човечанство је кренуло путем греха и смрти (Постанак 3:4-7). Демони су анђели који су постали незадовољни ’својим првобитним положајем‘ због нечега на шта нису имали право (Јуда 6; Постанак 6:2). Сети се и Валама, Ахана, Гијезија и Јуде. Уместо да су били задовољни својим животом, дозволили су да их неумерена жеља за материјалним стварима наведе да злоупотребе указано поверење, што их је довело до пропасти и уништења.

10. Како, према Исусовом савету, треба да ’будемо опрезни‘?

¹⁰ Заиста је на месту што је Исус на почетку упозорења о лакомству рекао: „Будите опрезни“! Зашто? Зато што ће људи ретко кад признати да су лакоми. Ипак, апостол Павле показује да је „љубав према новцу корен сваког зла“ (1. Тимотеју 6:9, 10). Ученик Јаков објашњава да штетна жеља, „када је зачета, рађа грех“ (Јаков 1:15). У складу са Исусовим саветом, треба да ’будемо опрезни‘ како бисмо се ’чували сваког лакомства‘.

Живот у обиљу

11, 12. (а) Које је упозорење Исус пружио о лакомству? (б) Зашто је потребно да послушамо Исусово упозорење?

¹¹ Постоји још један разлог због чега се морамо чувати лакомства. Запази шта је Исус затим рекао: „Чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Сигурно вреди размишљати о овоме у данашњем материјалистичком времену, када људи изједначавају богатство са срећом и успехом. Исус је тим речима указао да заиста смисаон и испуњен живот не произлази из материјалних ствари нити зависи од њих, ма колико их имали.

¹² Међутим, неки се не слажу с тим. Они можда полазе од тога да материјалне ствари олакшавају и улепшавају живот, те да га чине и вреднијим. Зато се посвећују каријери која ће им омогућити да стекну сва добра и уређаје које желе. Они мисле да ће тако имати добар живот. Али с таквим размишљањем превиђају оно што је Исус наглашавао.

13. Које је гледиште о животу и поседима уравнотежено?

¹³ Исус се није усредсредио на то да ли је исправно или  погрешно имати обиље, већ је наглашавао да нечији живот не зависи од „онога што има“, то јест од онога што већ поседује. С тим у вези, сви знамо да за живот, то јест подржавање живота који имамо, није потребно пуно. Потребно је само мало хране, нешто одеће и место на ком ћемо спавати. Богати имају обиље тога, а сиромашни можда морају да се муче како би дошли до онога што им је потребно. Међутим, каква год разлика да постоји, она нестаје када живот дође свом крају — све губи своју вредност (Проповедник 9:5, 6). Стога, да би живот имао сврху и вредност, он не мора и не треба да се састоји само од онога што особа може стећи или поседовати. То постаје очигледно када осмотримо начин живота о којем је Исус говорио.

14. Шта можемо научити из речи употребљене за „живот“ коју налазимо у Библији?

¹⁴ Када је Исус рекао да „живот не произлази из онога што [неко] има“, реч која је употребљена за „живот“ у Лукином јеванђељу (на грчком, зои) не указује на начин или стил живота, већ на сам живот, на живот у апсолутном смислу. a Исус је говорио да без обзира на то да ли смо богати или сиромашни, да ли живимо луксузно или једва састављамо крај с крајем, ми немамо потпуну контролу над тиме колико дуго можемо живети или да ли ћемо чак сутра уопште бити живи. У Проповеди на гори, Исус је рекао: „Ко од вас може тиме што се брине да и мало продужи свој животни век?“ (Матеј 6:27). Библија јасно показује да је само Јехова „извор живота“ и само он може верним особама пружити „прави живот“, то јест „вечни живот“, бескрајан живот, било на небу било на земљи (Псалам 36:9; 1. Тимотеју 6:12, 19).

15. Зашто се многи ослањају на материјалне поседе?

¹⁵ Исусове речи показују колико је лако да људи имају искривљено гледиште о животу. Било да су богати или сиромашни, сви су несавршени и све их исто чека. Мојсије је давно рекао: „Дани наши трају седамдесет година, а код снажнијих осамдесет година. Ипак само невољу и патњу доносе, јер брзо пролазе и ми одлећемо“ (Псалам 90:10; Јов 14:1, 2; 1. Петрова 1:24). Из тог разлога људи који нису развили добар однос с Богом често усвајају став на који је указао апостол Павле — „једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Коринћанима 15:32). Други, схватајући да је живот пролазан и неизвестан, покушавају да пронађу сигурност и стабилност у материјалним стварима. Можда мисле да ће им многе материјалне, опипљиве ствари некако учинити живот сигурнијим. Због тога непрестано раде како би нагомилали богатство и имовину, погрешно изједначавајући те ствари са сигурношћу и срећом (Псалам 49:6, 11, 12).

 Сигурна будућност

16. На чему се не заснивају праве вредности у животу?

¹⁶ Можда је тачно да виши животни стандард — поседовање обиља хране, одеће, богато опремљеног дома и других добара — може омогућити удобнији живот или чак и бољу медицинску негу, а тиме и дужи живот. Међутим, да ли је такав живот заиста смисаонији и сигурнији? Праве вредности у животу не мере се бројем година које неко може поживети нити количином материјалних ствари које неко може поседовати или користити. Апостол Павле је указао на опасност превеликог ослањања на такве ствари. Он је написао Тимотеју: „Онима који су у садашњем свету богати заповедај да не буду уображени и да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам богато даје све да у томе уживамо“ (1. Тимотеју 6:17).

17, 18. (а) Које изванредне примере с обзиром на материјалне поседе вреди да опонашамо? (б) Које ћемо Исусово поређење осмотрити у следећем чланку?

¹⁷ Немудро је уздати се у богатство зато што је оно „несигурно“. Патријарх Јов је био веома богат, али када је наједном наишла невоља његово богатство није могло да му помогне — нестало је преко ноћи. Све те кушње и невоље поднео је захваљујући свом снажном односу с Богом (Јов 1:1, 3, 20-22). Аврахам није дозволио да га обиље материјалних ствари које је поседовао спречи да прихвати тежак задатак од Јехове и био је награђен тако што је постао „отац многих народа“ (Постанак 12:1, 4; 17:4-6). Добро је да опонашамо те и друге примере. Било да смо млади или стари, потребно је да се преиспитамо и видимо шта нам је заиста важно у животу и у шта полажемо своју наду (Ефешанима 5:10; Филипљанима 1:10).

¹⁸ Неколико речи које је Исус рекао о лакомству и исправном погледу на живот заиста су значајне и поучне. Међутим, Исус је имао још нешто на уму и зато је испричао и поучно поређење о једном неразумном богатом човеку. Како се то поређење односи на наш данашњи живот и шта можемо научити из њега? Следећи чланак ће пружити одговоре.

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Шта можемо научити из тога што је Исус одбио да уради оно што је тражио један човек из мноштва?

• Зашто се морамо чувати лакомства и како то можемо радити?

• Зашто живот не зависи од материјалних ствари?

• Када живот може бити заиста вредан и сигуран?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Зашто је Исус одбио да удовољи захтеву једног човека?

[Слика на 23. страни]

Лакомство може довести до страшних последица

[Слике на 25. страни]

Како је Аврахам показао да је имао исправно гледиште о материјалним стварима?