’Јехова, искушај ме‘

„СРЦА Јехова испитује“ (Пословице 17:3). То треба за све нас да буде изузетно охрабрујуће. Зашто то кажемо? Због тога што за разлику од људи, који суде само на основу онога што виде, наш небески Отац „гледа оно што је у срцу“ (1. Самуилова 16:7).

Чак ни ми сами не можемо најбоље проценити који су наши најдубљи мотиви и склоности. Зашто је то тако? Зато што је ’срце варљивије од свега и на све је спремно. Ко може проникнути у њега?‘ Међутим, Бог то може, јер каже: „Ја, Јехова, истражујем срце и испитујем бубреге“ (Јеремија 17:9, 10). Да, Јехова познаје „срце“ — где су смештени наши скривени мотиви — као и „бубреге“, то јест наше најдубље мисли и осећања.

Чему служе кушње?

С обзиром на претходно речено, уопште не чуди што је Давид, краљ из древних времена, рекао Богу: „Испитај ме, Јехова, и искушај ме, прочисти бубреге моје и срце моје“ (Псалам 26:2). Зар су Давидова дела и речи били у потпуности исправни тако да није имао чега да се плаши уколико би га Јехова искушао? Наравно да нису! Давид је, као и сви ми, био несавршен и није могао савршено да удовољи Божјим мерилима. Због својих слабости, Давид је починио неколико озбиљних преступа, али је и поред свега тога ’служио беспрекорног срца‘ (1. Краљевима 9:4). На који начин? Тако што је прихватио укор и исправио свој пут. На тај начин је показао да искрено воли Јехову. Био је у потпуности одан Богу.

А како стоје ствари с нама? Јехова је свестан тога да смо несавршени и да можемо погрешити у речима и делима. Међутим, он своју способност да предвиди нашу будућност не користи да би одредио какав ће бити наш живот. Он нас је створио са слободном вољом. Он поштује тај дар који нам је великодушно дао.

Поред тога, с времена на време Јехова у извесном смислу испитује какви смо унутра, што укључује и наше мотиве. Он то може чинити тако што допушта да неке повољне прилике открију какво је стање нашег срца. С друге стране, може допустити и да тешке околности и проблеми открију наше унутрашње склоности. То нам пружа прилику да покажемо Јехови колико смо му одани и верни. Такви испити које Јехова допушта могу показати у каквом је стању наша вера, да ли смо „савршени и потпуни, без икаквог недостатка“ (Јаков 1:2-4).

Испит вере из древних времена

Испитивање вере и мотива за Јеховине слуге није ништа ново. Размотримо пример патријарха Аврахама. „Истинити Бог је искушао Аврахама“ (Постанак 22:1). Када су ове речи изговорене, Аврахамова вера у Бога је већ била испитана. Годинама раније, Јехова је тражио од Аврахама да се заједно са својом породицом пресели из напредног града Ура у земљу коју није познавао (Постанак 11:31; Дела апостолска 7:2-4). Аврахам, који је вероватно поседовао кућу у Уру, није себи обезбедио неки трајни дом у Ханану, где је деценијама живео (Јеврејима 11:9). Због тога  што је као номад стално био у покрету, он и његова породица су донекле били изложени оскудици, групама наоружаних разбојника и паганским владарима из тог подручја. Током свег тог времена, Аврахам је доказао да његова вера има велику вредност.

Након тога, Јехова је пред Аврахама ставио један већи испит, рекавши: ’Молим те, узми свог сина јединца Исака, кога толико волиш... и принеси га као жртву паљеницу‘ (Постанак 22:2). За Аврахама то није био сасвим обичан син. Он је био једино дете које су он и његова жена Сара имали. Исак је био обећани син, Аврахамова једина нада да ће његово „потомство“ наследити хананску земљу и да ће, по Божјем обећању, бити благослов за многе. На крају крајева, Исак је био дуго очекивани Аврахамов син, који је рођен након што је Бог учинио чудо! (Постанак 15:2-4, 7).

Можемо само замислити колико је Аврахаму било тешко да разуме ову заповест. Зар је Јехова тражио од њега људску жртву? Зар је Јехова допустио да Аврахам осети неизмерну радост због рођења детета, и то на заласку свог живота, а да касније од њега тражи да жртвује тог истог сина? a

Иако није знао одговоре на ова питања, Аврахам је спремно послушао. Било му је потребно три дана да стигне до брда које је Бог одабрао. Тамо је саградио олтар и на њега ставио дрва. Сада је следио врхунац испита. Аврахам је узео у руке нож за клање, али када је кренуо да убије свог сина Јехова га је преко једног анђела зауставио и рекао му: „Сада знам да се бојиш Бога кад ниси одбио да ми даш свог сина јединца“ (Постанак 22:3, 11, 12). Замислимо само колико су ове речи биле велика награда за Аврахама! Јеховино првобитно мишљење о Аврахамовој вери је било тачно (Постанак 15:5, 6). Након тога,  Аврахам је уместо Исака као жртву принео једног овна. Затим је Јехова потврдио обећања која је путем савеза склопио с Аврахамом о његовом потомству. Сасвим је разумљиво што је Аврахам постао познат као Јеховин пријатељ (Постанак 22:13-18; Јаков 2:21-23).

Наша вера је такође на испиту

Сви ми знамо да ни данас Божје слуге не могу избећи кушње. Међутим, у нашем случају кушња може бити пре везана за оно што Јехова допушта да се деси, него за оно што нам каже да урадимо.

Апостол Павле је писао: „Сви који желе да живе одано Богу у јединству са Христом Исусом, биће прогоњени“ (2. Тимотеју 3:12). Таква прогонства могу потицати од школских другова, пријатеља, рођака, комшија или погрешно информисаних представника власти. Такође могу укључивати вербално и физичко злостављање, као и проблеме које неки хришћанин има на послу. Прави хришћани такође доживљавају проблеме који су уобичајени и за све друге људе — болест, разочарања и неправде. Све те кушње су испити нечије вере.

Апостол Петар је скренуо пажњу на користи од тога да вера буде испитана: „Ожалошћени [сте] због разних кушњи, да би вам ваша прокушана вера, која је драгоценија од злата које пропада, иако се проверава ватром, донела хвалу, славу и част кад се појави Исус Христ“ (1. Петрова 1:6, 7). Као што видимо, користи од таквих испита су упоређене с прочишћавањем злата помоћу ватре. Процесом прочишћавања издваја се чисто злато и отклањају постојеће нечистоће. Нешто слично се дешава с нашом вером када доживљавамо кушње.

На пример, нека несрећа или природна катастрофа може са собом донети патњу. Ипак, они који имају искрену веру не препуштају се претераној забринутости. Они налазе утеху у ономе што им Јехова засигурава: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јеврејима 13:5). Они и даље дају предност духовним стварима, уверени да ће Јехова наградити њихов труд да обезбеде оно што им је заиста неопходно. Вера их подржава кроз тешке периоде и помаже им да не погоршају своју ситуацију непотребном узнемиреношћу.

Чињеница да испити могу открити слабости наше вере такође може бити корисна уколико увиђамо да треба да предузмемо одговарајуће кораке да се побољшамо. Добро је да се питамо: ’Како могу ојачати своју веру? Да ли треба да посветим више времена разматрању Божје Речи и размишљању о њој уз молитву? Да ли сматрам да је вредно присуствовати свим састанцима са сухришћанима и да ли извлачим корист из њих? Да ли се, када имам проблема, уздам у себе уместо да у молитви предам своје бриге Јехови Богу?‘ Међутим, такво преиспитивање је само почетак.

Да би неко ојачао своју веру можда је потребно да побољша свој духовни апетит тако што ће ’развијати жељу за чистим млеком Божје речи‘ (1. Петрова 2:2; Јеврејима 5:12-14). Треба да настојимо да будемо слични човеку ког је псалмиста описао: „[Он] ужива у закону Јеховином, и дан и ноћ пажљиво чита закон његов“ (Псалам 1:2).

За то је потребно више него да само читамо Библију. Веома је важно да размишљамо о ономе шта нам Божја Реч говори и да применимо савете које нам даје (Јаков  1:22-25). Захваљујући томе, наша љубав према Богу ће расти, наше молитве ће бити конкретније и личније и наша вера у њега ће постати јача.

Вредност прокушане вере

То што схватамо да је вера апсолутно неопходна да бисмо стекли Божје одобравање, снажан је подстицај да је ојачамо. Библија нас подсећа: „Без вере није могуће угодити Богу, јер онај ко му приступа мора веровати да он постоји и да награђује оне који га ревно траже“ (Јеврејима 11:6). Због тога треба да имамо став попут човека који је преклињао Исуса: „Помози ми да имам више вере!“ (Марко 9:24).

Испитивање наше вере такође може помоћи и другима. На пример, када неком хришћанину умре драга особа, његова јака вера у Божје обећање о ускрсењу даје му снагу. Иако је ожалошћен, он ипак ’не тугује као други, који немају наду‘ (1. Солуњанима 4:13, 14). Други који посматрају колику снагу том хришћанину даје вера могу схватити да он поседује нешто истински вредно. То може у њиховом срцу пробудити жељу да имају сличну веру, покрећући их да проучавају Божју Реч и да постану ученици Исуса Христа.

Јехова зна да прокушана вера има велику вредност. Осим тога, испити вере нам помажу да видимо да ли је наша вера заиста сила која нас подржава. Они нам помажу да уочимо слабости наше вере, чиме смо у бољој позицији да их исправимо. На крају, то што успешно прођемо кроз кушње може помоћи другима да постану Исусови ученици. Зато наставимо да дајемо све од себе да бисмо задржали снажну веру — такву веру која ће након што буде изложена кушњама ’донети хвалу, славу и част кад се појави Исус Христ‘ (1. Петрова 1:7).

[Фуснота]

[Слика на 13. страни]

Аврахам је делима показао да има веру и тако постао Јеховин пријатељ

[Слике на 15. страни]

Кушње могу доказати да је наша вера заиста сила која нас подржава

[Извор слике на 12. страни]

From the Illustrated Edition of the Holy Scriptures, by Cassell, Petter, & Galpin