„Диван дар“ за Пољску

ВОЈВОДА Албрехт Хоенцолерн је 6. јула 1525. прогласио лутеранство за државну религију. Тако је Прусија, која је тада била вазална држава пољског краљевства, постала прва земља у Европи која је званично прихватила учења Мартина Лутера.

Војвода Албрехт је желео да Кенингсберг — престоница Источне Прусије — постане протестантски културни центар. У том граду је основао универзитет и финансирао штампање лутеранских дела на неколико језика. Године 1544, тај војвода је такође издао декрет по којем је требало да Пољаци који живе на његовим поседима слушају читање делова Светог писма на свом језику. Међутим, Библија још увек није била преведена на пољски.

Превод на „говорном језику“

Да би решио тај проблем, Албрехт је почео да тражи неког ко је био у стању да преведе грчки део Светог писма на пољски језик. Око 1550. године, ангажовао је Јана Секлуцјана који се бавио писањем, продајом књига и штампањем. Секлуцјан је дипломирао на Универзитету у Лајпцигу и важио је за човека који је ширењем протестантских учења иритирао Католичку цркву. У ствари, он је раније отишао у Кенингсберг како би избегао да му се суди због ширења верских уверења.

Јан Секлуцјан је жарко желео да преведе Свето писмо на пољски. Само годину дана након што је Секлуцјану поверен тај пројекат, одштампан је први примерак Јеванђеља по Матеју. То издање је на маргинама имало исцрпне коментаре и помоћне белешке у којима се налазио могући, алтернативни превод неких стихова. Убрзо након тога, Секлуцјан је надгледао штампање једног издања у коме су била сва четири Јеванђеља. За само три године, он је одштампао целокупан грчки део Светог писма.

Да би саставио тачан превод, преводилац тог издања је користио текстове на грчком. Поред тога, у предговору издања из 1551. стајало је да су латински преводи и „преводи на неке друге језике узети у обзир“. Станислав Роспонд, писац дела Studia nad językiem  polskim XVI wieku, рекао је да је тај превод састављен у „дивној и течној прози“. Преводилац није био спутан „књижевним језиком“, написао је Роспонд. Баш напротив, настојао је да користи пољске речи које су биле „веома блиске говорном језику“.

Иако је Секлуцјан водио посао, докази показују да није он преводио. Ко је онда био тај школовани преводилац? Био је то Станислав Мурзиновски, који је имао нешто више од 20 година када га је Секлуцјан ангажовао за тај тежак задатак.

Мурзиновски је рођен на селу, али када је довољно одрастао, отац га је послао у Кенингсберг да студира грчки и хебрејски језик. Након тога, Мурзиновски се уписао на Универзитет у Витенбергу, у Немачкој, где је вероватно упознао Мартина Лутера. Као млад студент слушао је предавања Филипа Меланхтона, који му је без сумње помогао да овлада и грчким и хебрејским. Након што је наставио да студира у Италији, Мурзиновски се вратио у Кенингсберг и своје услуге понудио војводи Албрехту.

„Мурзиновски је радио марљиво и ефикасно“, написала је Марија Косовска у књизи Biblia w języku polskim, „али није скретао пажњу на себе, тражио истакнут положај нити захтевао да се његово име нађе на насловној страни превода.“ Заиста, тај младић је о својим способностима написао: „Не знам да ли горе пишем на латинском или на пољском.“ Упркос личним сумњама, Мурзиновски је пуно допринео томе да Божја Реч буде доступна Пољацима. Његов сарадник, Секлуцјан, рекао је да је превод који су направили „диван дар“ за Пољску.

Један од најдивнијих дарова

Након тог првог превода, уследили су многи други преводи Библије на пољском језику. Године 1994, објављен је грчки део Светог писма, превод Нови свет, а 1997. комплетно Свето писмо — превод Нови свет на пољском. Преводиоци, који не скрећу пажњу на себе, настојали су да преведу Божју Реч тако да то не буде само тачно, већ и блиско савременом језику који је у свакодневној употреби а не језику 16. века.

Данас цела Библија или неки њени делови постоје на око 2 400 језика. Уколико имате могућност да дођете до тачног превода Божје Речи на матерњем језику, то је један од најдивнијих дарова које можете добити, дар од Јехове Бога за вашу поуку (2. Тимотеју 3:15-17).

[Слика на 20. страни]

Споменик Станиславу Мурзиновском, који је превео „Нови завет“ на пољски језик

[Слика на 21. страни]

Треће поглавље Јеванђеља по Матеју које је превео Станислав Мурзиновски

[Извор]

Dzięki uprzejmości Towarzystwa Naukowego Płockiego