Истрајност упркос патњама доноси благослове

„Срећнима називамо оне који су истрајали“ (ЈАКОВ 5:11)

1, 2. На основу чега можемо закључити да Јехова није намеравао да човек пати?

 НИЈЕДАН нормалан човек не жели да пати, а ни наш Створитељ, Јехова Бог, не жели да људи пате. То можемо увидети ако истражимо његову надахнуту Реч и запазимо шта се десило после стварања човека и жене. Бог је најпре створио мушкарца. „Јехова Бог је створио човека од земаљског праха и удахнуо му у ноздрве дах живота, и човек је постао жива душа“ (Постанак 2:7). Адам је био савршен умом и телом, и није морао да се разболи или да умре.

² У каквим је условима Адам живео? „Јехова Бог је засадио врт у Едену, према истоку, и тамо је сместио човека кога је створио. Тако је Јехова Бог учинио да из земље никне разноврсно дрвеће пријатно за гледање и чији је плод добар за јело“ (Постанак 2:8, 9). Адам је заиста имао предиван дом. У Едену није било никакве патње.

3. Каква је будућност била пред првим људским паром?

³ У Постанку 2:18 се каже: „Јехова Бог је затим рекао: ’Није добро да човек буде сам. Начинићу му помоћницу да га допуњује.‘“ Јехова је створио Адаму савршену жену, чиме је омогућио да уживају у породичном животу (Постанак 2:21-23). У Библији се даље каже: „Затим их је Бог благословио и рекао им: ’Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите‘“ (Постанак 1:28). Први људски пар је имао изванредну могућност да с временом читаву планету претвори у рај какав је био Еден. Такође би имали потомство које не би имало разлога да пати. Какав величанствени почетак! (Постанак 1:31).

Почињу патње

4. Шта историја показује што се тиче стања у коме се налази човечанство?

⁴ Па ипак, кад се осврнемо на људску историју, очигледно је да је нешто кренуло веома лоше. Догађале су се лоше ствари, и људи су страховито патили. Током векова сви потомци Адама и Еве су оболевали, старили и на крају умирали. Наша планета нимало не личи на рај у коме живе срећни људи. Ситуација  је управо онаква као што је описано у Римљанима 8:22 где се каже да „све стварство заједно уздише и да је у боловима све до сада“.

5. Како су наши прародитељи проузроковали патњу људском роду?

⁵ Јехова није крив за страшне патње које трају толико дуго (2. Самуилова 22:31). Део кривице морају сносити људи. „Зло чине, одвратна су дела њихова“ (Псалам 14:1). Наши прародитељи су добили све што је потребно да би били срећни. Да би тако и остало требало је само да буду послушни Богу, али Адам и Ева су одлучили да буду независни од њега. Пошто су наши прародитељи одбацили Јехову, он их више није подржавао и зато нису остали савршени. Њихово стање се погоршавало све док на крају нису умрли. Та несавршеност је пренета на све нас (Постанак 3:17-19; Римљанима 5:12).

6. Како је Сатана допринео настанку патње?

⁶ Духовно створење које је постало познато као Сатана Ђаво такође је одговорно за настанак патње. Сатана је имао слободну вољу. Међутим, погрешно ју је користио јер је желео да људи њега обожавају. Али, треба обожавати само Јехову, а не његова створења. Сатана је навео Адама и Еву да буду независни од Јехове, како би на тај начин ’постали као Бог, и знали шта је добро, а шта зло‘ (Постанак 3:5).

Само Јехова има право да влада

7. Шта показују последице побуне против Јехове?

⁷ Последице које су проистекле из те побуне показују да само Јехова, као Врховни Владар читавог свемира, има право да влада и да је само његов начин владања праведан. Хиљаде година које су протекле само показују да је Сатана, који је постао „владар овог света“, развио зао, неправедан и насилан начин владања који није удовољио људским потребама (Јован 12:31). Дуготрајан, лош начин поступања људи под Сатанином влашћу такође је показао да нису способни да праведно владају (Јеремија 10:23). Дакле, сваки облик владавине који људи могу измислити неминовно води до пропасти. Историја то несумњиво потврђује.

8. Шта Јехова намерава да учини са свим облицима људских владавина, и како ће остварити ту намеру?

⁸ Пошто је Јехова дозволио људима да хиљадама година експериментишу и владају независно од њега, сада има право да уништи све те облике владавина на земљи и да их замени својим Краљевством. Једно пророчанство о томе каже: „У данима тих краљева [људских власти] Бог ће небески подићи краљевство [небеску власт на чијем је челу Христ] које никада неће пропасти... Оно ће смрвити и уништити сва она краљевства, а само ће стајати довека“ (Данило 2:44). Више неће бити демонске и људске власти, већ ће постојати само Божје небеско Краљевство које ће владати земљом. Христ ће бити Краљ, и имаће 144 000 сувладара који су узети са земље (Откривење 14:1).

Патње доносе благослове

9, 10. Зашто је за Исуса било добро што је пропатио?

⁹ Значајно је истражити какве услове треба да испуне они који ће владати у небеском Краљевству. Као прво, Исус Христ је показао да је савршено способан за улогу Краља. Провео је безброј векова са својим Оцем вршећи његову вољу, и био је његов „вешт градитељ“ (Пословице 8:22-31). Када је Јехова решио да Исус дође на земљу, он је спремно пристао на то. На земљи се усредсредио на то да људима прича о Јеховином праву да влада и о његовом Краљевству.  Исус је свима нама оставио изванредан пример тиме што је у потпуности био подложан Јеховиној врховној власти (Матеј 4:17; 6:9).

¹⁰ Исус је био прогоњен и на крају убијен. Док је проповедао људима могао је да запази у каквом су жалосном стању. Да ли је за њега било добро што је све то видео и што је и сам пропатио? Сигурно јесте. У Јеврејима 5:8 пише: „Иако је био Син Божји, из онога што је претрпео научио се послушности.“ Због свега што је доживео на земљи Исус има више разумевања и саосећања. Из прве руке је видео у каквом је стању људски род. Саосећао је са онима који су патили и још боље је разумео своју улогу у избављењу човечанства. Запази како је апостол Павле истакао ту мисао у посланици Јеврејима: „У свему [је] морао да постане попут своје ’браће‘, да буде милосрдан и веран као првосвештеник у Божјој служби, како би принео жртву помирења за грехе народа. А пошто је и сам трпео кад је био искушаван, он може притећи у помоћ онима који су у кушњама.“ „Наш првосвештеник је неко ко не само што може да саосећа с нама у нашим слабостима, него је и попут нас искушан у свему, али није згрешио. Приступимо, дакле, са слободом говора престолу незаслужене доброте, да би нам Бог показао милосрђе и исказао незаслужену доброту кад нам затреба помоћ“ (Јеврејима 2:17, 18; 4:14-16; Матеј 9:36; 11:28-30).

11. Како ће оно што су доживели на земљи помоћи будућим краљевима и свештеницима да буду добри владари?

¹¹ Скоро исто се може рећи и за 144 000 оних који су „откупљени“ са земље да би били сувладари са Исусом Христом у небеском Краљевству (Откривење 14:4). Сви су они рођени као људи на земљи и одрасли су у свету пуном патње, а и сами су сигурно због нечег патили. Многи су били прогоњени, а неки су били и убијени зато што су остали верни Јехови и зато што су следили Исуса. Али ’нису се стидели сведочанства о нашем Господу, него су били спремни да трпе зло због добре вести‘ (2. Тимотеју 1:8). Због свега што су доживели на земљи они имају довољно знања и искуства да би могли с неба судити људима. Научили су да буду саосећајнији, љубазнији и спремнији да помогну људима (Откривење 5:10; 14:2-5; 20:6).

Срећни су они који имају земаљску наду

12, 13. У ком смислу патње доносе нешто добро онима који имају земаљску наду?

¹² Има ли ичег доброг у томе што сада пате они који се надају да ће заувек  живети на рајској земљи без болести, туге и смрти? Нико не жели да осети бол и муку које доносе патње. Али истрајност упркос патњама код људи јача добре особине и доноси срећу.

¹³ Погледајмо шта Божја надахнута Реч каже о томе: „Али ако и претрпите због праведности, срећни сте.“ „Ако вам се ругају због Христовог имена, срећни сте“ (1. Петрова 3:14; 4:14). „Срећни сте кад вас због мене вређају и прогоне и лажући вам приписују свакаква зла. Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима“ (Матеј 5:11, 12). „Срећан је човек који истраје у кушњи, јер кад буде прокушан, примиће награду“ (Јаков 1:12).

14. У ком смислу патње доносе радост Јеховиним слугама?

¹⁴ Сасвим је сигурно да нас не чини срећним патња кроз коју пролазимо. Срећа, или осећај задовољства, произлази из сазнања да патимо зато што вршимо Јеховину вољу и што следимо Исусов пример. Рецимо, у првом веку неки апостоли су били у затвору и затим су се нашли пред јеврејским врховним судом где су били оптужени због проповедања о Исусу Христу. Ишибани су и затим пуштени. Како је то утицало на њих? Библијски извештај каже да су „отишли из Синедриона, радујући се што су били достојни да поднесу срамоту због његовог имена“ (Дела апостолска 5:17-41). Били су срећни, али не зато што су их ишибали и што су трпели физички бол, већ зато што су схватили да се то десило јер су остали верни Јехови и јер су следили Исусове стопе (Дела апостолска 16:25; 2. Коринћанима 12:10; 1. Петрова 4:13).

15. Како нам у будућности може користити то што сада патимо?

¹⁵ Уколико са исправним ставом подносимо противљење и прогонство бићемо још истрајнији. То ће нам помоћи да поднесемо будуће патње. У Библији читамо следеће: „Сматрајте да се заиста имате чему радовати, браћо моја, кад се нађете у разним кушњама, знајући да кушање ваше вере изграђује у вама истрајност“ (Јаков 1:2, 3). Слично томе, у Римљанима 5:3-5 пише следеће: „Радујмо се и у невољама, јер знамо да невоља доноси истрајност, истрајност прокушаност, прокушаност наду, а нада неће разочарати.“ Што више кушњи издржимо сада зато што смо прави хришћани, то ће нам бити лакше да поднесемо кушње које ће још уследити у овом злом свету.

Јехова ће нам све надокнадити

16. Шта ће Јехова учинити за будуће краљеве и свештенике како би надокнадио њихову патњу?

¹⁶ Чак и ако изгубимо материјалне поседе због противљења или прогонства које трпимо као хришћани, утеху нам може пружити сазнање да ће нас Јехова богато наградити. На пример, некима који су имали наду да ће отићи на небо, апостол Павле је написао: „С радошћу сте поднели отимање своје имовине, знајући да имате бољи и трајан посед“ као владари у Божјем Краљевству (Јеврејима 10:34). Замисли само колико ће се они радовати када под вођством Јехове и Христа буду посредовали дивне благослове  становницима земље у новом свету. Како су само истините речи које је апостол Павле упутио верним хришћанима: „Зато сматрам да патње садашњег времена нису ништа у поређењу са славом која ће се објавити на нама“ (Римљанима 8:18).

17. Шта ће Јехова учинити за оне који му верно служе и надају се животу на земљи?

¹⁷ Слично томе, шта год да они који имају земаљску наду сада изгубе или се својевољно нечега одрекну да би служили Јехови, он ће их вишеструко наградити оним што ће учинити у будућности. Даће им савршен, бескрајан живот на рајској земљи. У том новом свету Јехова ће „обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“ (Откривење 21:4). Какво дивно обећање! Ништа што у овом свету изгубимо због Јехове, својевољно или против своје воље, не може се мерити с предстојећим величанственим животом који ће он дати својим верним слугама које истрају упркос патњама.

18. Које нам утешно обећање даје Јехова у својој Речи?

¹⁸ Никаква патња коју још морамо претрпети неће ни на који начин умањити радост вечног живота у Божјем новом свету. Величанствени услови у новом свету потпуно ће неутралисати сву ту патњу. Исаија 65:17, 18 нам каже: „Оно што је пре било неће се у сећање враћати нити ће се у срцу јављати. Али се радујте и веселите довека због онога што стварам.“ Сходно томе, сасвим је прикладно што је Исусов полубрат Јаков рекао: „Срећнима називамо оне који су истрајали“ (Јаков 5:11). Да, ако верно истрајемо упркос садашњим патњама, имаћемо благослове и сада и у будућности.

Како би одговорио?

• Како су почеле људске патње?

• Како патње могу помоћи будућим владарима над земљом, као и становницима земље?

• Зашто већ сада можемо бити срећни упркос патњама?

[Питања за разматрање]

[Слика на 27. страни]

Пред нашим прародитељима је била дивна будућност

[Слика на 29. страни]

Исус је запажао људску патњу и то му је помогло да се припреми за улогу доброг Краља и Првосвештеника

[Слика на 31. страни]

Апостоли су се ’радовали што су били достојни да поднесу срамоту због своје вере‘