Пређи на садржај

Пређи на садржај

Ти можеш изаћи на крај са неправдом!

Ти можеш изаћи на крај са неправдом!

Ти можеш изаћи на крај са неправдом!

КО НИЈЕ доживео неку врсту неправде? Премда је неправда понекад можда само привидна, у другим случајевима она је сасвим очигледна.

Кад год доживимо неправду, осећамо одређени емоционални бол и то може негативно утицати на нашу духовност. Можда жарко желимо да исправимо одређену ситуацију. Зашто? Један разлог је што је наш Створитељ Јехова, Бог ’у ком нема неправде‘, усадио у људе снажан осећај за правду (Поновљени закони 32:4; Постанак 1:26). Међутим, можемо се наћи у ситуацијама у којима наш осећај за правду није задовољен. Један мудар човек је рекао: „Опет сам посматрао сва тлачења која се чине под сунцем, и гле, потлачени сузе лију, а никога нема да их утеши. Моћ је у рукама њихових тлачитеља, а никога нема да их утеши“ (Проповедник 4:1). С обзиром на то, како можемо изаћи на крај с неправдом?

Шта је заправо неправда?

Неправда је стање или поступак којим се крше мерила правде. Шта би за људе било мерило правде? Јасно је да наш праведан и непроменљив Створитељ има право да одреди шта је праведно, а шта неправедно. По њему, поступање „по одредбама које живот значе“ подразумева да се ’не чини неправда‘ (Језекиљ 33:15). Према томе, када је створио првог човека, Јехова је у њега усадио савест — унутрашњи глас који му може помоћи да разликује исправно од неисправног (Римљанима 2:14, 15). Поред тога, Јехова је у својој Речи, Библији, објаснио шта је праведно, а шта неправедно.

Шта уколико мислимо да нам је нанета неправда? Добро је да објективно сагледамо околности како бисмо утврдили да ли је она стварно учињена. Узмимо као пример ситуацију у којој се нашао хебрејски пророк Јона. Јехова му је наложио да обавести Нинивљане о невољи која им предстоји. Јона је најпре побегао не испунивши задатак. Међутим, на крају је отишао у Ниниву и упозорио њене становнике на предстојећу осуду. Након што су се они повољно одазвали, Јехова је одлучио да поштеди тај град и сачува његове становнике. Како се Јона осећао? „Јони је... било много криво, па се разгневио“ (Јона 4:1). Сматрао је да је Јехова починио огромну неправду.

Јасно је да Јехова, који може да чита срца и „воли праведност и правду“, није погрешио (Псалам 33:5). Јона је једноставно морао да научи да је Јеховина одлука била у складу са савршеном правдом. Када мислимо да нам је нанета неправда, можемо се питати: ’Да ли Јехова можда другачије гледа на то?‘

Суочити се с неправдом

Библија говори о многим људима који су доживели неправду. Можемо пуно тога научити када испитамо како су се они суочили с потешкоћама. Размислимо о Јосифу, кога су његова љубоморна браћа продала у ропство у Египат. Тамо је жена његовог господара покушала да га заведе, а када је била одбијена, лажно га је оптужила да јој се приближио с неморалним намерама. Јосиф је због тога доспео у затвор. Па ипак, његова вера је била јача од гвоздених окова којима је био везан. Он није дозволио да му неправда ослаби духовност и поуздање у Јехову (Постанак 37:18-28; 39:4-20; Псалам 105:17-19).

Навутеј је био још један човек који се суочио с неправдом. Он је постао жртва окрутне сплетке коју је осмислила Језавеља, жена израелског краља Ахава. Тај краљ је желео комад земљишта који се налазио поред двора, а који је био Навутејево наследство. Израелац није смео да се заувек одрекне свог наследства па је Навутеј одбио краља који му је понудио да купи то земљиште (Левитска 25:23). Тада је Ахавова зла жена нашла лажне сведоке који су оптужили Навутеја да је хулио на Бога и на краља. Навутеј и његови синови су због тога били погубљени. Замисли како се он осећао док је народ узимао камење да га убије! (1. Краљевима 21:1-14; 2. Краљевима 9:26).

Па ипак, наведени примери су незнатни када се упореде с неправдом која је нанета Исусу Христу. Он је био осуђен на смрт на темељу лажи и незаконитог суђења. Римски намесник који му је судио није имао довољно снаге да се заузме за оно што је увидео да је исправно (Јован 18:38-40). Заиста, Сатана је Исусу Христу нанео највећу неправду која је икоме икада нанета!

Да ли ови примери показују да је Јехова равнодушан према неправди? Не! Јехова на те ситуације није гледао само с људског становишта (Исаија 55:8, 9). Пошто је био продат у ропство, Јосиф је касније могао да спасе своју породицу. Постао је главни управитељ за храну у Египту пре него што је дошло до велике глади која је погодила и његову породицу. Размислимо о томе. Да Јехова није дозволио ту неправду, Јосиф не би био у затвору. Тамо је он протумачио снове двојице затвореника, а један од њих је касније рекао фараону за Јосифа, што је довело до тога да Јосиф постане главни управитељ за храну (Постанак 40:1; 41:9-14; 45:4-8).

Шта је с Навутејем? Покушајмо опет да посматрамо његов пример попут Јехове. За Јехову, који може ускрснути мртве, Навутеј је био жив чак и када је његов леш лежао на земљи (1. Краљевима 21:19; Лука 20:37, 38). Навутеј мора да чека време када ће га Јехова оживети, али то је попут једног трена пошто мртви нису свесни ничега (Проповедник 9:5). Поред тога, Јехова га је осветио тако што је извршио суд над Ахавом и његовим домом (2. Краљевима 9:21, 24, 26, 35, 36; 10:1-11; Јован 5:28, 29).

Што се тиче Исуса, он је умро. Па ипак, Бог га је ускрснуо и узвисио на положај „далеко изнад сваке владавине и власти и силе и управе и сваког имена које је дато“ (Ефешанима 1:20, 21). Неправда коју је Сатана нанео Исусу Христу није спречила Јехову да награди свог Сина. Исус је био уверен да Јехова, уколико је то Његова воља, може у тренутку да исправи неправду која му је нанета незаконитим хапшењем. Међутим, знао је и то да Јехова има одређено време када ће испунити оно што стоји у Светом писму и исправити сваку неправду.

Тачно је да Сатана и они које он користи наносе неправду праведнима, али Јехова је на крају исправио и трајно поништио неке неправде или ће то потпуно учинити у будућности. Према томе, да би неправда била исправљена, морамо чекати на Бога (Поновљени закони 25:16; Римљанима 12:17-19).

Зашто Јехова дозвољава неправду

Јехова можда чак има разлоге због којих не исправља неку ситуацију. Он може дозволити да доживимо неправду као део нашег хришћанског поучавања. Наравно, ’Бог никога не искушава злом‘ (Јаков 1:13). Па ипак, он може дозволити да се ситуација одвија без његове интервенције и може подржати оне који се одазивају на такав вид поучавања. „А пошто мало претрпите“, уверава нас Библија, „Бог сваке незаслужене доброте... довршиће ваше обучавање, учврстиће вас и ојачати“ (1. Петрова 5:10).

Надаље, то што Јехова дозвољава неку неправду може преступницима пружити време да се покају. Само неколико седмица након што је Исус био погубљен, неке Јевреје су Петрове опомене које су слушали ’погодиле у срце‘. Свим срцем су прихватили Божју реч и крстили се (Дела апостолска 2:36-42).

Додуше, неће се сви људи који чине неправду покајати. Неки се чак могу осмелити да почине још већу неправду. Па ипак, Пословице 29:1 кажу: „Човек који је више пута укораван, али остаје тврдоглав, изненада ће пропасти и неће му бити лека.“ Заиста, Јехова ће на крају предузети акцију и уништити оне који истрајавају у неисправном поступању (Проповедник 8:11-13).

Колико год времена да нам је потребно да се опоравимо од неправде, можемо бити сигурни да Јехова зна како да нам помогне у томе. И он ће сигурно исправити сваку неправду коју можемо претрпети у овом злом поретку. Надаље, он нам је обећао награду на крају, вечни живот у новом свету у којем ће „праведност пребивати“ (2. Петрова 3:13).

[Слика на странама 16, 17]

Како се Навутеј осећао када се суочио са озбиљном неправдом?